Moje iskustvo

Stabilno i sa najtežim teleobjektivima!

 

S obzirom na to da svi znaju čime se bavim s vremena na vreme prijatelji mi donesu nešto vezano za fotografiju uz obavezno pitanje: treba li ti ovo?

NZF_0442a

Tako je pre nekoliko nedelja do mene stigla i stara Sinar glava stativa. Specifična je po tome što ima samo dve ose kretanja: rotiranje oko vertikalne ose i oko horizontalne ose. Kako je u osnovi namenjena takozvanim tehničkim kamerama izrađena je od ozbiljnih materijala i odaje utisak sigurnosti i čvrstine.

Godine korišćenja i još više nekorišćenja odnosno stajanja dovele su do toga da su kretanja bila teška i ograničena tako da sam u jednom trenutku rešio da vidim koja će je sudbina zadesiti: da stoji u ormanu sa ostalom opremom koju danas retko ili uopšte ne koristim ili će pronaći mesto u torbi namenjenoj ekstremnim teleobjektivima. Zaboravio sam da napomenem da je osnovna ideja bila korišćenje ove glave za snimanje videa gde je stabilnost imperativ jer sa refraktorskim teleobjektivima koje koristim i uz Nikon 1 v1 fotoaparate sa krop faktorom od 2,7 ekvivalentne žižne daljine su 750mm (za Minolta Rokkor 250mm), 1250 mm (za Nikkor 500mm) i 2700 mm (za Maksutov MTO 1000mm).

NZF_0437a

Uglavnom glava se veoma lako rasklapa a fascinantna je jednostavnost konstrukcije koja neodoljivo podseća na najnoviju Manfrotto Bridge tehnologiju. Nakon čišćenja i pranja svih delova alkoholom i benzinom, nekoliko originalnih plastičnih pločica koje su bile oštećene ili polomljene zamenjeno je novim izrađenim od žilavog juvidura. Te plastične pločice ustvari su klizajuće površine koje su blago namazane silikonskim mazivom i glava je ponovo sklopljena. Originalni šraf za montažu koji je odavno izgubljen zamenjen je Manfrotto šrafom koji se kupuje kao rezervni deo glava je montirana na stari drveni stativ. Na ploči za montažu fotoaparata nema gumene ili plutane podloge koja daje siguran spoj ali ostavlja veliki prostor za generisanje mikro vibracija. Kod “normalnih” objektiva ovo nije problem ali uz vidni ugao od par stepeni na ovom mestu krije se razlika između mutne i oštre fotografije ili video snimka.

Veliki Maksutov bez problema je “legao” na mesto a kako je montaža obavljena “metal na metal” odnosno bez ikakvih podloga spoj je izgledao sasvim solidno. Ipak to ništa ne znači bez provere. Sa glavama koje sam do sada koristio oštre fotografije teleobjektivom od 1000 mm bilo je moguće snimiti samo uz ekspozicije ne duže od petstotinke sekunde. Prve test fotografije namerno sam snimao pred kraj dan kada je zbog svetlosne jačine odnosno blende od 11 ekspozicija bila oko 1/125s. Na kraju sam uradio i nekoliko fotografija ekspozicijama od samo dvadesetog dela sekunde što je do sada izgledalo kao naučna fantastika jer su upravo ovakve ekspozicije najproblematičnije. U praksi je to tako jer duge ekspozicije od par sekundi i više daju oštre snimke zato što je uticaj vibracija sveden na delić sekunde otvaranja zatvarača nakon čega se fotoaparat smiri i ostatak eksponiranja obavi se bez vibracija.

Uglavnom stara glava se nakon remonta ponaša odlično, kretnje su mekane a blokiranje u određenom položaju ne zahteva žestoko pritezanje. I ono najvažnije, svoje mesto pronašla je u torbi koja ćuva opremu na terenu.

 

 

Untitled-2