Oprema, Tehnika

Sistemi rasvete 2

Studijski fleševi

Rad s fleševima nije jednostavan, pa ako želite vrhunske rezultate, morate veoma dobro paziti prilikom kupovine.
Ovo navodimo stoga što će vam možda nedostajati neke funkcije, kao što je, na primer, ”power dump” koja automatski prazni kondenzatore tokom podešavanja jačine svetla, kako bi dobili ono što želimo. U suprotnom, moramo jednom da aktiviramo bliceve u prazno ili ćemo dobiti pogrešno eksponiran snimak. Druga pogodnost rezervisana za skupe sisteme jeste takozvana ”Air” kontrola kojom, s pozicije fotoaparata, bežično menjate snagu fleševa. Iako izgleda kao mogućnost koja nije neophodna, kada budete radili s nekoliko fleševa podignutih na par metara visine shvatićete, šta je sve potrebno uraditi kako bi pojačali ili oslabili neki od njih. Kada već pominjemo kondenzatore moramo se pozabaviti i načinom rada bliceva i studijske velike braće. Blicevi koji se montiraju na fotoaparat predstavljaju mali, tačkasti izvor svetla koje stvara jake senke. Konstrukcija im je takva da koriste onoliko energije koliko im treba za bljesak i to tako što menjaju dužinu trajanja bljeska. Zbog toga su idealni za snimanje uz pomoć veoma kratkih ekspozicija. Sa druge strane veliki studijski blicevi uvek iskoriste svu energiju koju imaju u kondenzatorima. Zato je i već pomenuto automatizovano pražnjenje kondenzatora (dump) jedna od veoma važnih stvari. Prema tome, ako je jedna od ideja da fotografišete modele u pokretu tada je neophodno veoma pažljivo biranje opreme jer većina studijskih fleševa možda neće dati dobre rezultate, odnosno vaši snimci mogu biti zamućeni.

Tržište je trenutno preplavljeno najraznovrsnijim modelima ogromnog broja proizvođača tako da nimalo nije lako odlučiti koji je model pravi, odnosno zadovoljava naše potrebe. Iako bi jedan od pristupa bio da se prikaz studijskih fleševa zasniva na osnovu cene, meni je logičnije da to bude snaga. Ona se kod bliceva izražava vodećim brojem, a kod studijskih u Ws (vatsekunde) ili J (Đul). Prema tome krenućemo od najslabijih blic lampi koje predstavljaju prelaz između bliceva i velike studijske braće. Kupovina studijskih fleševa zahteva osnovno poznavanje ovih uređaja. Kvalitetna oprema u znatnoj meri olakšava rad i može trajati dugi niz godina. Ima studija u kojima još uvek možete videti na delu fleš glave stare i po petnaest godina pa zato U ovom tekstu navodimo neke od najvažnijih karakteristika na koje treba obratiti pažnju

Monoblok ili fleš sa generatorom

Kada počnete da razmišljate o kupovini shvatite da postoji više mogućih klasifikacija studijskih fleševa. Prva je da postoje kompaktne sprave koje najčešće viđamo, a i nazivaju se monolight ili monoblok. Drugu grupu čine fleševi s generatorima koji mogu napajati nekoliko uređaja. Svaki sistem ima svoje prednosti i mane. Tipičan studijski fleš sastoji se od kućišta, fleš lampe, lampe za modelovanje svetla i ventilatora za hlađenje. Ako je sistem za napajanje i kontrolu funkcija unutar kućišta, tada je to monoblok sistem koji je najčešći izbor, posebno ako nam je potrebna rasveta koju ćemo nositi sa sobom. Još jedna karakteristika jeste da su mnogo jeftiniji.

Ako je elektronika odvojena i spakovana u takozvani generator, onda su fleš glave mnogo lakše, manje i otpornije na zagrevanje (što često zavisi od toga kakav modifikator svetla koristimo). U zavisnosti od modela, generatori mogu napajati dve ili više glava, a sistem napajanja može biti kod jeftinijih modela simetričan (sve priključene glave dobijaju istu količinu energije) ili asimetričan, kada se glave napajaju po potrebi, odnosno, podešenoj snazi. Prednost generatora jeste kontrola svih fleševa s jednog mesta (generatora), a moderni modeli imaju kontrolu putem računara, što nam daje mogućnost da (uz fotoaparat na stativu ili asistenta za računarom) bez muke i skoro trenutno vršimo proveru snimljenog materijala i podešavanje svetla u studiju.

Koliko studijskih fleševa nam je potrebno jeste pitanje na koje svako ima svoj odgovor. Pojedini fotografi koriste samo jedan snažan izvor svetla koji kontrolišu raznim modifikatorima, dok drugima više odgovara nekoliko slabijih… U principu, svetla nikada nije previše (ako ga možemo kontrolisati), a sa četiri fleša možemo uraditi skoro svaki posao. U praksi to znači: glavno svetlo, svetlo za kontrolu senki, jedno za vršna svetla i još jedno za rasvetljavanje pozadine. Deo novca možemo uštedeti ako nabavku raspodelimo tako da dva fleša imaju veću snagu, na primer 600 Ws, a druga dva budu snage 400 Ws. Uz ugrađenu kontrolu snage s ovakvim setom biće lako snimati. Naravno, postoje i mnogo snažniji fleševi ali oni su namenjeni velikim studijima jer, čak i s minimumom podešene snage, daju količinu svetla koju je teško kontrolisati u malom prostoru, a ovakvi fleševi imaju i duže vreme punjenja.

Kontrola snage

Verovatno izgleda kao manje važna karakteristika ali mogućnost kontrole snage jedna je od veoma bitnih. Kada, na primer, svetlo fleša želimo da iskoristimo kao dodatno i njime blago rasvetlimo senke portreta koji snimamo kraj prozora, veoma brzo shvatamo da to nije jednostavno, pogotovu ako iza nas nema dovoljno prostora da fleš udaljimo. Prema tome pokušajte da saznate kakvu kontrolu i koliko stupnjeva fleš koji želite da kupite zaista ima. Jeftini fleševi imaju kontrolu do četvrtine ili osmine snage, a oni skuplji idu kontinualno i do 1/32 dela snage.

Kontrolno svetlo

Svetlo namenjeno kontroli snimka ili, takozvano, modelujuće svetlo, jedna je od opcija koju danas imaju skoro svi uređaji. Na fleševima koji imaju ovu dodatnu lampu obično postoji prekidač sa tri položaja: isključeno, uključeno i uključeno preko regulatora snage. Ova treća opcija veoma je važna jer pruža maksimalnu kontrolu, ali koliko god izgledalo čudno, postoje sprave na kojima je proizvođač ”zaboravio” da je ugradi. Lampe koje daju modelujuće svetlo mogu biti različite snage, ponekad tolike da služe kao samostalan izvor svetla. Treba znati da snažne lampe brzo zagrevaju fleš i dodatnu opremu. Standardan način rada jeste da se u trenutku okidanja pilot lampe isključe, na pojedinim fleševima se odmah aktiviraju pa taj trenutak skoro i ne vidimo, a na drugima se aktiviraju tek kada je fleš ponovo spreman. I to je jedna od stvari koju treba proveriti jer, ako se pilot lampe ne isključe u trenutku okidanja, tada njihovo svetlo utiče na svetlo fleša.

Vreme spremnosti

Još jedna od osobina koja izgleda manje važna jeste vreme neophodno da, nakon bljeska, uređaj bude spreman za sledeći. Kod pojedinih fleševa ovo vreme može biti duže od četiri sekunde. Iako vam to može izgledati veoma prihvatljivo, kada snimate to može biti veoma deprimirajuće i može dovesti do toga da propustite neke važne i neponovljive trenutke. Jedna od dodatnih opcija kontrole spremnosti za rad jeste zvučni signal kojim vas fleš obaveštava, naravno ako je ima ugrađenu i ako smo je uključili, da je spremna. Ako koristimo više fleševa, njihova ”pesma” može da nervira, ali tu pomaže mali trik: aktivirajte zvučni signal samo na onom flešu koji se najduže puni.

Priključak za dodatnu opremu

Priključak je od velikog značaja, posebno zato što je nekoliko velikih imena postavilo različite standarde. Pre kupovine proverite koji od sistema je primenjen na flešu i da li postoji prateći asortiman opreme. Pojedini proizvođači, kao što je ”Creative Light”, rešili su ovo proizvodnjom modifikatora svetla, kod kojih je moguće promeniti priključak. Na ilustracijama su ”Creative Light” adapter za blic, ”Profoto” i univerzalni priključak.