Moje iskustvo

Moje iskustvo – Nikon AF-S Nikkor 200-500mm f/5.6E ED VR

Dok je Refoto izlazio kao štampano, papirno izdanje imali smo rubriku koju je vodio Sveta Dragović i koja se zvala “Moje iskustvo”. Ovog puta rešili smo da vas podsetimo kako je to izgledalo pričom o objektivu koji nije novitet ali  još uvek nije stekao popularnost koja bi, po našem mišljenju, trebalo da je mnogo veća.

Reč je o zum objektivu koji ima raspon od 200 – 500 milimetara, svetlosno dovoljno jakom i sa fiksnom blendom 5,6. Ako pogledate sliku na kojoj su Nikon objektivi koji spadaju u kategoriju jakih teleobjektiva videćete da ovaj o kojem pričamo je ubedljivo najjeftiniji. Njegova cena je niža i od nekih mnogo “običnijih” objektiva a u vreme kada se pojavio (pre tri godine) izazvao je veliku pažnju jer je oštrinom fotografija i brzinom fokusiranja postavio nov standard za ono što zovemo dobar odnos cena – kvalitet. Još jedna stvar je na granici neverovatnog a to je VR sistem sa novom Sport VR opcijom koji dozvoljava snimanje sa čak četiri i po koraka dužim ekspozicijama. Fokusiranje je brzo (neznatno je sporije nego na mnogo skupljim modelima) a objektiv takođe podržava i važnu mogućnost da u bilo kom trenutku, jednostavnim okretanjem prstena fokusa pređete u manualni režim. Blenda je sastavljena od 9 listića i kontroliše je elektromagnetni sistem.

Isto tako ne postoji problem vinjetiranja što znači da čak i sa potpuno otvorenom blendom i na bilo kojoj žižnoj daljini nema tamnih uglova na vašim snimcima. Ako ovaj objektiv uporedimo sa prvim sledećim a to je dvostruko skuplji 80-400 razlika je u jednom koraku blende i u par metara daljine za najbližu tačku fokusa. I da ne zaboravimo veoma važnu stvar: objektiv stiže sa prstenom-nosačem kojim ga montiramo na stativ, sa senilom HB-71 a tu je čak i mekana torbica.

Ali da se vratimo sada priči o iskustvu u radu sa ovim objektivom. Kao neko ko najvećim delom svog rada koristi i, pre svega, voli teleobjektive (a posebno njihov prikaz perspektive) moderan teleobjektiv došao je kao dopuna “arsenalu” omiljenih refraktora: Minolta 250, Nikkor 500 i Maksutov MTO 1000 (svi opremljeni Nikon adapterima) i kao logičan nastavak objektivima 70-200 i starom 100-300. Iako sam naviknut da bez ozbiljnog stativa koristim samo lagani Minoltin objektiv VR sistem ugrađen u 200-500 donosi neverovatnu sigurnost tako da je sada glavni monopod i to pre svega zbog veličine, težine opreme i posebno vremenske dužine snimanja. Moj omiljeni Nikon D3 ima težinu od 1,2 kg a objektiv 200-500 na to dodaje još 2 kg. Ovakva težina nije problematična kada jednom podignete fotoaparat i snimite fotografiju ali može da postane problem kada treba nešto sačekati. Fotografija senice nastala je u trenutku kada sam sklopio monopod kako bih ušao u kola a po Marfijevom zakonu ona je sletela blizu upravo tada. Vreme u kojem je trebalo pronaći ugao u kojem nema nezgodno postavljenih grana i trenutak kada je ona koliko-toliko mirna trajalo je nekoliko minuta. Sve se dešava u senci, svetla nema dovoljno i treba brzo pronaći kompromis – jer već u sledećem trenutku ptičica će otići dalje. I sve to “iz ruke”. Ali sa opcijama koje su deo ovog objektiva to i nije bilo tako teško i problematično.  Fotografije koje ilustruju ovaj tekst snimljene su tokom poslednje Refoto škole i sasvim lepo ilustruju koliko ovaj objektiv može pružiti korisnicima Nikon FX fotoparata. Oni koji su otkrili pogodnosti novih DX fotoaparata kakav je na primer Nikon D500 imaju još više razloga za razmišljanje o nabavci jer je u crop režimu izrez kao kod objektiva 300-750. Malo li je?