Foto-škola

ADOBE PHOTOSHOP LIGHTROOM 4 – Četiri svetle sobe

[blockquote]Uz pojavu novog Photoshopa i camera RAW modula već tradicionalno stie i nova verzija Lightrooma![/blockquote]

Novi proces obrade

Adobe je s Lightroomom 3 (ACR 6) predstavio nov proces sa obradu Raw zapisa, koji se u njihovoj nomenklaturi zove Process 2010. S Lightroomom 4 (ACR 7) stigao je nov, još unapređeniji proces, nazvan Process 2012. Razlika nije toliko u interpretaciji Raw fajlova, koliko u novim kontrolama kojima se fotografije obrađuju. Kao i u ranijim verzijama, Lightroom 4 nudi pretvaranje kataloga iz pretho­dne verzije u aktuelnu, pa je uputno te kataloge sačuvati u novom formatu. Doduše, promena formata kataloga neće automatski primeniti novi (2012) proces, već to korisnik može sâm da uradi klikom na kvadrat sa znakom uzvika, koji se nalazi u donjem desnom uglu fotografije. Kada se korisnik odluči za konverziju, sve korekcije­ urađene ­starim procesom biće preračunate u novi. Ako korisnik želi da konvertuje sve fotografije iz kataloga, dovoljno je da, kada izabere da konvertuje neku sliku, klikne na dugme ”Update All Filmstrip Photos”. Treba obratiti pažnju da fotografije menjane u procesu 2010, konverzijom u proces 2012 mogu da izgledaju prilično drugačije i da će biti potrebna naknadna doterivanja.

Lightroom 4

[signoff icon=”icon-pin”]Nove kontrole

Još od prve verzije Lightrooma, kontrole u Basic panelu nisu menjane. Sada (kao i u ACR 7) je upotrebljen nov algoritam koji nudi više i mnogo uspešnije kontroliše razlicite parametre fotografije. Da vidimo šta je nestalo i cime je zamenjeno? Nema više kontrole Recovery, koja je pomagala da se redukuju preeksponirani delovi fotografije, a na njeno mesto došla je kontrola Highlights, koja ovaj problem rešava mnogo uspešnije, slicno istoimenoj kontroli u Photoshopovom meniju ImageAdjustments. Kontrola Fill Light zamenjena je kontrolom Shadows iz pomenutog Photoshopovog menija. Kontrola Contrast pridružila se kontroli Exposure, dok je Brightness kontrola ustupila svoje mesto kontroli Whites i smestila se uz kontrolu Blacks. Gledano samo po nazivima, vidi se da je sada citav Basic panel postao mnogo logicniji i lakši za snalaženje. No, tu se promene ne završavaju, jer sada sve kontrole pocinju od sredine i mogu da imaju i pozitivnu i negativnu vrednost, što povecava opseg njihovog delovanja. Još jedna novina jeste kontrola Clarity, koja je napisana potpuno iz pocetka, što je rezultatiralo njenom vecom upotrebljivošcu pri ekstremnim vrednostima, gde sada više nema onih ”oreola” oko razlicitih elemenata slike, vec se samo povecava jasnoca detalja.[/signoff]

BasicPanel-stari

 Nastavak članka možete pročitati u časopisu Refoto br. 94 koji možete poručiti na…

<!–more–>

Alati za podešavanje u novom ruhu

Adobe Camera Raw 5 je doneo Četku i Preliv za podešavanje (Adjustment Brush i Adjustment Gradient), pa je i Lightroom 2 došao s tim odličnim alatkama. Ove alatke omogućavaju da se mnoga podešavanja parcijalno primenjuju na fotografijama, što otvara neverovatne mogućnosti za korekcije i menjanje. Lightroom 4 (i ACR 7) je stigao s pojačanom baterijom kontrola za podešavanja koje se sada mogu primeniti. Sada je moguće podesiti temperaturu boja, kao i nijansu, dodate su (konačno) kontrole Highlights i Shadows, pa je kontrola preeksponiranih i podeksponiranih delova slike sada omogućena na nivou detalja. Kontrola Clarity radi po novom algoritmu, bez ”oreola” koji su karakterisali raniju verziju. Dodate su kontrole Noise za kontrolu šuma, kao i kontrola Moaré, koja smanjuje moaré efekat, koji nastaje kod određenih fotoaparata pri fotografisanju izvesnih tekstura.

Soft Proofing

Ova opcija je nešto što je veliki broj korisnika tražio – mogućnost prilagođavanja fotografije izlaznom formatu, bilo da je to fotografija za veb ili, što je mnogo potrebnije, štampu na različitim uređajima i različitim vrstama papira. U Develop odeljku, ispod slike nalazi se mali ”check box” kojim se uključuje ova opcija. S obzirom na to da će se u toku procesa prilagođavanja slike izlaznom profilu ona promeniti, Lightroom 4 nudi mogućnost pravljenja virtuelne kopije, kako bi original ostao nepromenjen. Kada se izabere željeni profil, na slici će jarko crvenom bojom biti obeležena područja koja izlaze iz kolornog opsega (gamuta) izabranog profila. Korekcija ovih područja može se raditi bilo kroz podešavanje Nijanse (Hue) ili Zasićenja (Saturation). Lightroom 4 nudi malu alatku za obeležavanje tih zona, koja se nalazi pored klizača za nijansu i zasićenje. Klikom tom alatkom na ”crvena” područja na slici, boje na njima bivaju dovedene u granice kolornog opsega izabranog profila. U nekim slučajevima, ovaj metod neće moći da koriguje sve delove slike koji se ne uklapaju u profil, pa je upotreba Četke za podešavanje (Adjustment Brush) ovde vrlo zgodno rešenje.

A sad – i nedestruktivna obrada videa!

Svi, danas aktuelni, D-SLR fotoaparati imaju mogućnost snimanja video-materijala. Druge, ”manje profesionalne” kategorije imaju ovu mogućnost po­odavno, pa je logično da Lightroom 4 može da barata i ovakvom vrstom zapisa. Za razliku od Lr 3, koji je mogao samo da učita video-zapise i da korisniku omogući da ih pogleda, Lr 4 nudi dosta mogućnosti za obradu fotografija. Naravno, ovde nema reči o montaži video-materijala, ali mogućnosti nisu uopšte male. Kada se video-zapis učita u Lr 4, on se svakako može pogledati, ali ako se korisniku ne dopadaju početak ili kraj zapisa, vrlo je lako odabrati novo mesto na kojem će se to desiti – jednostavnim pomeranjem oznake početka (ili kraja) na željenu lokaciju. Nikada nisam pominjao panel Quick Develop, koji se nalazi u odeljku Library, jer nudi mnogo manje od onoga što se može naći u odeljku Develop. Kada je video u pitanju, odeljak Develop ne može ništa direktno da uradi s tim, ali panel Quick Develop može, što ga ovog puta čini vrlo korisnim. Neke kontrole, nažalost, u ovom panelu neće biti dostupne kada je video u pitanju, ali mogućnost kontrole balansa bele, ekspozicije, kontrasta, svetlog i tamnog opsega, kao i vibrance, više su nego korisne i mogu da učine video-zapis boljim. Kao i sva obrada u Lightroomu, ni ovde ona nije destruktivna i originalni fajl ostaje nedirnut. Štaviše, moguće je praviti virtuelne kopije i odvojeno ih obrađivati, dok će za sve njih biti vezan samo jedan (originalni) video-zapis. Moguće je, takođe, iz video-zapisa izvući bilo koji frejm i od njega napraviti fotografiju, koja se može obrađivati kao i bilo koja druga fotografija u Lightroomu. Obrađeni video-zapis može se eksportovati u nekoliko formata i kvaliteta, zavisno od uređaja za koji je namenjen. Sve ove mogućnosti, kao i one koje donosi Photoshop CS6 u vezi s obradom video-sadržaja, nemaju cilj da konkurišu programu Adobe Premier Pro, već da omoguće korisniku da postojeće tehnologije iskoristi na novom mediju.

Mape za lokaciju fotografija

Danas sve veći broj fotoaparata i mobilnih telefona ima mogućnost beleženja GPS lokacije gde je fotografija nastala. Ova mogućnost pokazala se kao izuzetno korisna, jer fotograf ne mora da pamti svaku lokaciju na kojoj je bio – to za njega radi fotoaparat. Da bi korisnicima olakšao lociranje i bolju organizaciju fotografija, Lightroom 4 je dobio nov odeljak Map, koji služi za geolociranje snimljenih fotografija. Ako je pri snimanju zabeležen i GPS podatak, Lightroom 4 će ga prepoznati i upisati u metadata podatke u brojčanim vrednostima geografske dužine i širine. Većini nas ti brojčani podaci ne znače ništa, pa Lightroom 4 nudi da se, klikom na strelicu pored GPS koordinata, lokacija vidi na mapi. ”Adobe” ovde kao podršku koristi već standardne ”Guglove” Mape (Google Maps), što korisnicima olakšava snalaženje. Mape se mogu prikazati u čak šest režima, što će verovatno zadovoljiti svačiji ukus. Na samoj mapi određenim oznakama biće obeležena mesta za koja su vezane određene fotografije iz kataloga. Ovaj sistem je vrlo upotrebljiv iako GPS podaci nisu zabeleženi pri snimanju, jer korisnik može naknadno da ih unese za jednu ili više fotografija u isto vreme. Potrebno je da odeljak Map bude aktivan i onda se fotografije biraju iz ”filmske trake” (film strip), koja se nalazi u dnu ekrana. Ako u izboru slika (katalog, kolekcija, poslednje uvezene slike…) ima onih kojima su GPS podaci uneti, one se lako mogu odvojiti od ostalih izborom ”Tagged” ili ”Untagged” za one koje nemaju pridružene te podatke. Sve fotografije koje su nastale na nekoj lokaciji treba obeležiti na ”filmskoj traci” i odvući na odgovarajuće mesto na mapi i one će automatski dobiti svoje GPS koordinate. Ono što će Lightroom ponuditi jeste ”Guglova” Reverse Geocoding usluga, kojom će se podaci o lokaciji (mesto, regija, država) upisati automatski u metadata podatke. Kada je jednom omogućena ova usluga, svaki put kada u metadata podacima nije upisana lokacija, a slici se dodeli mesto na mapi, podaci će automatski biti uneti. S odeljkom Map pretraga i organizacija fotografija prema mestu nastanka izuzetno je olakšana.

Photo Book iz sve snage!

U tekstu koji je objavljen u časopisu Refoto br. 86 pisao sam o tome kako se može napraviti Photo Book iz Lightrooma 3. Svakako da nisam jedini kome je palo na pamet da koristi ovaj program u tu svrhu, pa je Lightroom 4 došao s potpuno novim odeljkom koji se zove Book, namenjen baš ovakvim potrebama. Modul je odlično osmišljen i omogućava ogroman broj varijacija za slaganje stranica foto-buka (u ponudi je čak 180 različitih šablona!). Ova tema zaslužuje čitav tekst, pa ovog puta neću ulaziti u detalje pravljenja foto-albuma, već samo u mogućnosti koje se nude. Za početak, nude se dva krajnja formata izlaza, pa je važno u startu izabrati željeni – PDF ili Blurb. ”Blurb” je zapravo nezavisna firma koja se bavi on-line štampanjem foto-albuma po želji klijenta. Njihovoj stranici može se pristupiti i direktno, dok je iz Lightrooma ceo ovaj proces automatizovan. Sad, pošto je ta firma u SAD, dobre su šanse da neće baš pružati usluge prekomorskim zemljama u koje mi spadamo. Znači, PDF i lokalna digitalna štamparija jeste rešenje koje će raditi kod nas. Book poseduje niz panela, ali osnovni je onaj koji je za ovaj kratki prikaz najzanimljiviji, kroz koji može da se izabere veličina foto-albuma, vrsta korica i poveza, kvalitet slika, kolorni profil, rezolucija, stepen izoštravanja i vrsta papira na kojem će se štampati (sjajni ili mat). Korisnik može sâm da pravi raspored slika po stanicama, ali uz ogromu količinu gotovih šablona, bolje je uzeti neki od njih (kroz opciju Auto Layout kao početnu osnovu, a pojedinačne stranice modifikovati prema potrebi). Nude se stranice s rasporedom od jedne, preko nekoliko, pa sve do ”Contact sheet” varijante, s tekstom ili bez njega u opisu. Ako su fotografije imale opis u metadata polju Caption, to vrlo lako automatski mogu postati njihovi potpisi u foto-albumu. Raspored fotografija lako se prati kroz reži­me pregleda više stranica, dve naspramne ili pojedinačnih strana. Opcija ima puno, tako da su dobre šanse da korisnici neće praviti foto-albume identičnog dizajna. Sve u svemu, ceo onaj posao koji sam opisivao u pomenutom tekstu sada je mnogo lakši, a rezultati mnogo bolji!

Još bolji DNG

Adobe je osmislio Digital Negative (DNG) forma­t, nezavisan od formata koji daju proizvođači foto­aparata (NEF, CR2, 3FR, SR2, PEF…), kao javno dostupan i potpuno dokumentovan, što omogućava da se on može čitati i menjati u različitim programima. Neki proizvođači fotoaparata su čak uzeli DNG kao format ”sirovog” zapisa. Novitet koji je Lightroom 4 doneo odlikuje nekoliko zanimljivih dodataka. Zapravo, sve se događa u samom procesu konverzije nekog RAW zapisa u DNG. Naime, sada je moguće ugraditi poseban umanjeni prikaz direktno u DNG dokument (opcija Enable Fast Load Data), koji nije isto što i umanjeni prikaz koji Lr pravi i koji korisnik vidi kada je u odeljku Library, već se ovaj prikaz pojavljuje kada se fotografija gleda u Develop odeljku. Razlika je u tome što se ovaj prikaz učitava oko osam puta brže nego standardni prikaz! Druga novina jeste mogućnost čuvanja podataka u DNG formatu uz kompresiju s gubitkom. Naravno, postavlja se pitanje, čemu RAW zapis ako smo mu obrisali priličnu količinu informacija (kao kod JPEG zapisa)? Ideja je da se iskoriste prednosti DNG zapisa, kao neutralnog formata za čuvanje fotografija, a da one ne zauzimaju veliki prostor na disku. Ovo nije opcija koju će svako koristiti, ali ako korisnik ima gomilu fotografija s nekog događaja koje želi da čuva više, uspomene radi, nego što će od njih praviti visoko­kvalitetne otiske za štampu, onda ova opcija ima prilično smisla. Još jedan način da se DNG zapis učini još manjim jeste da mu se smanji veličina u pikselima, što se mo že učiniti pri izvozu (opcija Export).

Lightroom – Camera Raw ili više od toga?

Adobe Photoshop Lightroom iz verzije u verziju zadobija sve veći broj korisnika, naročito profesionalnih fotografa, nudeći im baš ono što im treba – vrhunsku obradu velikog broja fotografija i njihovo lako i metodično katalogiziranje. Sa svakom novom verzijom stižu i razna poboljšanja ovog, već odličnog koncepta. Nov Camera Raw 7 je osnova Develop odeljka Lightrooma, koji svojim novim procesom i alatima daje punu snagu pri obradi fotografija. No, kako Lightroom nije puka školjka ACR-a, tako s ovom verzijom dolazi veliki broj noviteta koje ima samo ovaj program, što ga čini punopravnim članom Photoshop familije.

Lr 4 – u korak sa vremenom

Lightroom je od početka bio odlično osmišljen program, namenjen svima koji barataju s velikim brojem fotografija. Obrada zasnovana na Adobe Camera Raw modulu, odličan sistem katalogizacije i arhiviranja, lakoća pravljenja veb-galerija, prezentacija i moćan odeljak za štampu jesu ono što je ovaj program karakterisalo od početka. Nova verzija Lightrooma donela nam je pregršt novina, kao odgovor na ono što današnji fotoaparati pružaju i što su potrebe korisnika – snimanje videa, GPS podaci, još zahtevnija obrada fotografija, izrada Photo Bookova i slično. Sve ovo čini Lightroom 4 izuzetno upotrebljivim i moćnim alatom svakog savremenog fotografa.