Fotografi

Ana Lazukić

© Ana Lazukić

Prizori vremena

U domenu foto-žurnalizma, gde je bila jedna od prvih žena aktivnih foto-žurnalista na ovim prostorima, tako i umetničkoj fotografiji, nametnula se svojim specifičnim pristupom i pogledom na svet oko sebe

Prvi susret s fotografijom, koji se odigrao u foto-sekciji u srednjoj školi, odveo je Anu Lazukić u novosadski foto-klub ”Branko Bajić”, a zatim na izlagačku scenu i u jedan od vodećih vojvođanskih listova na mađarskom jeziku Magyar Szó. Kako u domenu foto-žurnalizma, gde je bila jedna od prvih žena aktivnih foto-žurnalista na ovim prostorima, tako i umetničkoj fotografiji, nametnula se svojim specifičnim pristupom i pogledom na svet oko sebe.
Kada se razmatra istorija posleratne fotografije, obično se ima u vidu da je to bilo vreme obnove i intenziviranja fotografskog života. Uspostavljanje foto-saveza, otvaranje velikog broja foto-kino klubova, organizovanje izložbi, ulazak u članstvo međunarodne fotografske asocijacije FIAP, proboj naših autora na međunarodnu scenu, kao i dolazak stranih izložbi kod nas, sve veće prisustvo fotografije u dnevnoj i nedeljnoj štampi, samo su neke od bitnih karakteristika tog vremena. U takvoj atmosferi na fotografsku scenu stupio je veliki broj talentovanih fotografa. U Novom Sadu to su bili: Stevan Lazukić, Jovan Vajdl, Borivoje Mirosavljević, Borislav Vojnović, Ana Lazukić i drugi. Uticaj pripadnika predratne generacije, velikana fotografije, ujedno i njihovih prvih učitelja: Geze Barte, Đule Brežana, Jovana Polzovića i drugih, prihvatanje novih tendencija u evropskoj fotografiji koje su donosili agencija ”Magnum” i Anri-Kartije Breson (Henri Cartie-Bresson), kao i navedenih događaja, odraziće se i na njihovo stvaralaštvo. Spajajući estetski s dokumentarističkim pristupom, usmeravajući svoj pogled ne samo ka ključnim segme-ntima i protagonistima društva već prema čoveku i svakidašnjici, pomenuti autori delovali su istovremeno i s podjednakim uspehom u izlagačkoj fotografiji i foto-žurnalizmu gde su bili prva generacija savremenih foto-žurnalista.

Fotografsko delovanje dugo više od pet decenija, od kojih je trideset provela kao foto-reporter u Mađar Sou, čini nemogućim da se na jednom mestu pomenu svi ciklusi i teme koje se nalaze u opusu Ane Lazukić. Pored političkih i kulturnih dešavanja i njihovih učesnika, Ana Lazukić je tokom svih ovih godina fotografisala decu u neočekivanim, ponekad duhovitim situacijama, gradske prizore, seoski život, ljude i običaje. No, ono što je bitno jeste da je počev od najranijih radova s prikazima dece u igri ”Igra” (1955), nasmejanog čistača cipela ”Zadovoljan” (1959), radnika ”Glađenje” (1962), Lazukićeva težila da uhvati i prikaže male-velike situacije običnog života uz nezaobilazno prisustvo određenog simbolizma, humora i metaforike. Ta težnja da prikaže život u što više kontrasta i nijansi, i onako kako je Breson potencirao ”u samom trenutku življenja”, kod Ane Lazukić postaće daleko uočljivija tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka u fotografijama na kojima je zabeležila koncerte i modne događaje, radnike, život ljudi s periferije… samo su neke od fotografija iz ovog perioda.
Njima se priključuju i serije radova nastale u Engleskoj, Americi, Francuskoj, Španiji, Italiji, Danskoj, s prikazima demonstracija i okupljene mase, studenata, beskućnika, zaljubljenih parova, zanesenih čitača, spavača, i mnogih drugih prizora. Slobodniji i otvoreniji pristup, postavljanje sebe ne samo u poziciju svedoka, kao u slučaju ranih radova, već i učesnika koji uspeva da ostvari dobru komunikaciju s okruženjem i akterima, doveo je do toga da fotografije iz ovog perioda budu jedne od najupečatljivih koje se nalaze u njenom opusu.
Paralelno s radom na ovim fotografijama i serijama, Ana Lazukić, što je malo poznato, bila je jedna od retkih koja je propratila dešavanja u vojvođanskoj umetnosti s kraja šezdesetih i tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Reč je o fotografijama koje je snimila u čisto dokumentarne svrhe o novoj umetničkoj praksi, izložbama i istaknutim protagonistima poput Katalin Ladik i Balinta Sombatija (Bálint Szombathy).
Početkom osamdesetih godina Lazukićeva je realizovala i više puta izlagani ciklus o balerinama pod nazivom ”Iza scene” (1982), u kojoj nas kroz specifičnu atmosferu vežbanja i priprema balerina pred nastup, upoznaje s drugim svetom baleta nedostupnim široj javnosti. I pored toga što 1990. godine odlazi u penziju, Ana Lazukić i dalje nastavlja da fotografiše, učestvuje na izložbama i u žiriranjima. Osim što je od početka 21. veka umesto crno-bele sve više počela da koristi kolor-fotografiju, Lazukićeva je ostala verna svom pristupu. S istim interesovanjem i osećajem za retoriku života i dalje otkriva i interpretira scene i situacije savremenog života.

[signoff]Ana Lazukic portretBiografija:
Rođena je u Novom Sadu, 1937. godine. U Kuli je izučila krojački zanat i završila Školu učenika u privredi. Po povratku u Novi Sad završava Školu za vaspitače i upisuje studije mađarskog jezika i književnosti. U foto-klub ”Branko Bajić” dolazi 1954. godine. Pet godina kasnije zapošljava se u Mađar Sou, najpre kao novinar, a zatim i kao foto-žurnalista. Od 1970. do 1974. radi u omladinskom listu Képes Ifjúság, nakon čega se vraća u Mađar So gde ostaje sve do penzionisanja. Paralelno s izlagačkom delatnošću, kao aktivistkinja ”Narodne tehnike”, više puta bila je član žirija i organizacionog odbora (srpskih, republičkih, saveznih) takmičenja mladih tehničara. Bila je, takođe, aktivna u edukaciji mladih, realizujući predavanja o fotografiji na foto-kursevima u pojedinim osnovnim školama. Do sada je imala 19 samostalnih i učestvovala na 300 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada i priznanja, među kojima su: priznanje Veća Narodne tehnike Jugoslavije za zasluge na širenju tehničke kulture i Foto-kino saveza Srbije za uspehe na polju fotografije (1966), plaketa ”Boris Kidrič” za zasluge u širenju tehničke kulture (1976), gran pri ”Zlatno oko”, zlatna značka SRVSJ i srebrna plaketa Društva novinara Vojvodine za dvadesetpetogodišnji rad (1986), nagrada lista Mađar So za životno delo (1994).[/signoff]

Sve fotografije iz ovog portfolija možete pogledati u ReFoto 86 koji možete poručiti na ReFoto pretplata + stari brojevi

Jelena Matić

Author: Jelena Matić