Fotografi

Andreas Gurski – ikona Dizeldorfske škole za fotografiju

Krajem 2011. godine fotografija “Rajna II” (Rhein II, 1999.) Andreasa Gurskog (Andreas Gursky) prodata je preko aukcijske kuće Kristies iz Njujorka (Christie’s New York) za neverovatnih 4.338,500 američkih dolara. Još uvek je na prvom mestu liste fotografija koje su dostigle najviše cene. Nepune četiri godine pre nje, još jedna fotografija, tačnije diptih “99 centi II” iz 2001. godine Andreasa Gurskog prodata je preko Sotbia u Londonu (Sotheby’s) za 3.346,456 američkih dolara. No, ostavimo brojke po strani. Najbitnije u celoj priči jeste da je Gurski ne samo jedan od najpoznatijih fotografa današnjice, već i glavni predstavnik Škole za fotografiju (Düsseldorfer Photoschule) pri prestižnoj Umetničkoj akademiji (Kunstakademie Düsseldorf) u Dizeldorfu.

Kao i većina njegovih fotografija “Rajna II” je gigantskih dimenzija. Prikazuje pejzaž kojeg čine nebo, zemlja, reka, put. Naknadnim intervencijama i manipulacijama u Photoshopu Gurski je uklonio sve suvišne detalje kao što su kuće i ljudi. Bez obzira na digitalnu doradu koju Gurski poslednjih dvadeset godina sve više primenjuje, osnovne karakteristike njegovih fotografija su neverovatna oštrina, uravnotežena kompozicija, odbacivanje kontrasta i poigravanja sa dramatičnim svetlosnim efektima.

Thomas Struth, Pergamon Museum 2, Berlin, 2001

Te osobine manje-više poseduju i portreti Tomasa Rufa (Thomas Ruff), fotografije enterijera muzeja Tomasa Struta (Thomas Struth), biblioteka i hotela Kandide Hofer (Candida Höfer) kao i ciklusi fotografija Elgera Esera (Elger Esser), Petre Vunderlih (Petra Wunderlich), Aksela Huta (Axel Hütte), Jorga Zasea (Jörg Sasse). Dizeldorfska škola za fotografiju stekla je popularnost tokom sedme decenije XX veka. Najviše zahvaljujući delovanju profesora, umetničkog i bračnog para Berna i Hile Beher (Bernd and Hilla Becher) i njihovih serija crno-belih fotografija indentičnih kuća, fabrika, mlinova, vodotornjeva… pod imenom tipologije ili anonimne skulpture. Svakako da su Beherovi, Tomas Ruf, Kandida Hofer, Tomas Strut i Gurski, koji takođe radi i kao profesor, najzaslužniji za razvoj ove škole. Ipak preteču njihovog pristupa i percepcije fotografije predstavlja nemački umetnički pokret između dva svetska rata “Nova objektivnost” (Neue Sachlichkeit) i radovi Alberta Rengera Patča (Albert Renger Patzch), Karla Blosfeldta (Karl Blossfeldt), Augusta Sandera (August Sander).

Candida Hofer, Trinity College Library I, Dublin, 2004

 

 

U poslednjih dvadeset godina popularnost ove škole i njenih studenata sve više dobija na značaju. Objavljeno je nekoliko studija i odličnih knjiga. S druge strane, zbog velikog broja fotografa koji se, ne samo po stilu već i po motivima, sve manje razlikuju jedni od drugih, pojavilo se i nekoliko dobrih kritičkih tekstova u kojima se raspravlja o održivosti i daljem razvoju ove specifične fotografske i umetničke pojave.

http://artsy.net/gene/dusseldorf-school-of-photography

Elger Esser, Radi, Italien, 2002

 

Axel Hutte, Explorer glacier III, Alaska, 1999

 

Jelena Matić

Author: Jelena Matić