Obrada fotografije

Animirani gif

Milica Mrvić

Sigurno vam se desilo da se nasmejete kada na vašem fotoaparatu brzo prelazite napred-nazad s fotografije na fotografiju koje su snimljene u kratkom vremenu iz istog položaja fotoaparata. Ukoliko biste želeli da ovo podelite s nekim, onda biste od tih fotografija napravili GIF, i pokret koji vam je izmamio osmeh na licu može da se vrti u nedogled i traje beskonačno.

Prošle godine proslavljeno je 25 godina od nastanka kompjuterskog formata pod nazivom gif. Pored proslave svog rođendana, Oxford American Dictionaries proglasio je gif za ”Reč godine 2012 godine”.  Tako je gif dobio i svoje zvanično mesto u rečnicima – i to ne samo kao imenica već i kao glagol.
Za one koji ne znaju, gif je skraćenica za Graphic Interchange Format, tj. grafički format za razmenu i ovo je najčešće korišćen kompjuterski format za razmenu slika na internetu. On se sastoji od više slika (frejmova) inkorporiranih u jedan fajl koji se preko nekog internet pretraživača ili drugog softvera puštaju automatski u kontinuitetu, u animiranim sekvencama.
Gif je zasnovan na osmobitnom indeksu boja, što znači da koristi paletu od najviše 256 boja. To znatno doprinosi smanjenju veličine samog fajla i omogućava njegovu izuzetno laku razmenu, ali i pregled preko interneta.
Sigurno se svi sećate razigrane bebe koja se devedesetih pojavljivala gotovo na svakom sajtu i, za to vreme popularnim, lančanim mejlovima, ili brojnih logotipa koji su, samom činjenicom da su u pokretu, dobijali na zanimljivosti i prepoznatljivosti.
Budući da je pojavljivanje i širenje gifa vezano za osamdesete i devedesete, ili vreme veba pod oznakom 1.0 (interneta koji je zasnovan na jednostranoj komunikaciji, tj. pasivnom konzumiranju sadržaja), nakon prelaska interneta na veb 2.0 i popularnost gifa je krenula da opada.

Ponovno rađanje formata

Veb 2.0 je karakteristika interneta prve i druge decenije 21. veka, doba širenja blogova, društvenih mreža i beskrajnog deljenja, tzv. ”reblogovanja” i ”šerovanja” informacija. Zapravo, veb 2.0 je karakteristika sadašnjosti, kada svaki korisnik interneta može, ukoliko to želi, da bude ujedno i konzument, ali i tvorac sadržaja i informacija, ili posrednik u njihovom širenju i rasprostiranju.
Nakon što je privremeno zamro, ljudi počinju da shvataju da gifove mogu da koriste za mnogo različitih stvari, i popularnost ovog formata ponovo raste od 2007. Postaje široko zastupljena i sve češća upotreba fotografije i filmskih, često kultnih kadrova u kreiranju gifova i ceo format dobija potpuno novu dimenziju. Najčešće korišćen u svrhu zabave, poslednjih godina sve više poprima oblik posebne nove informativne, ali i umetničke forme i gif lagano, ali sigurno evoluira u vrlo snažno novo vizuelno iskustvo.
Eksplozija interesovanja i inovacije u samom nastajanju gifa najveću zaslugu duguje dostupnosti samog formata širokoj publici. Sajtovi kao što su: ”Tumbler”, ”Reddit”, ”Word Press”, ”Flickr”, pa čak i ”Twitter”, omogućavaju lako postavljanje i pregled gifova. Osim toga, činjenica da gif izuzetno jednostavno svako može da napravi uz pomoć Photoshopa, znatno utiče na njegov razvoj.
Iako je prvenstveno korišćen za površnu i kratkotrajnu zabavu preko interneta, zbog svog, pre svega duhovitog karaktera, neki fotografi su upravo ovu njegovu osobinu počeli da istražuju i uključuju u svoj profesionalni rad.

©Pamela Reed+Mathew Rader

©Pamela Reed+Mathew Rader

Mladi modni fotografski duo Reed+Rader (Pamela Reed i Matthew Rader) iz Njujorka su na početku svoje karijere radili modne editorijale, prevashodno objavljivane u štampanim medijima. Budući da su najviše radili Polaroid fotoaparatom formata 4 x 5 inča, gašenjem kompanije i znatnim poskupljenjem preostalog Polaroid materijala rešili su da pređu na digitalnu fotografiju. Budući da, kako i sami kažu, provode barem deset sati dnevno ispred kompjutera, veliki deo inspiracije za svoj rad dobijaju uglavnom preko interneta i čak i svoj rad analognim tehnikama skeniraju i time digitalizuju, prelazak na digitalnu fotografiju je bio krajnje logičan sledeći korak. Prateći tehnološke trendove i primetivši da je ogroman deo tržišta koji prati i učestvuje u modnoj industriji okrenut ka internetu, rešili su da pametno iskoriste prednosti ove nove digitalne platforme.
Danas su oni isključivo orijentisani na internet i na digitalne publikacije čiji je sada već neizostavni deo animirana, ”gif fotografija”. Istražuju nove načine da prevaziđu statičnu formu tradicionalne fotografije, uključujući i mogućnost interakcije s gledaocem preko svojih animacija.
Ovo je dalo potpuno nov obrt kreativnim granicama modne industrije, pa su tako brojne velike kompanije počele da koriste upravo gifove u svojim reklamnim kampanjama, budući da se gif pokazao kao vrlo zahvalan format za brzu i efektnu reklamu. Kraći je od videa, tako da internet korisniku oduzima manje vremena od onog koje mu je potrebno za pregled reklame, a i automatski se pokreće nakon učitavanja. S druge strane, ponekad je dovoljno da se nešto na ekranu ”mrda” da bi privuklo pažnju nekome ko internetom samo ”skroluje” i da ga natera da zastane i pogleda o čemu je reč.
Ova osobina gifa dovela je do toga da je njegova upotreba donekle obesmišljena i bespotrebna, jer je počeo da se koristi isključivo da bi privukao pažnju, a bez konkretne i jasne ideje iza samog pokreta na fotografiji.
Ogromna prednost upotrebe animacije u fotografiji jeste to da omogućava da se na fotografijama pokreću i ”ožive” predmeti koji u stvarnosti to ne bi mogli bez ljudske pomoći, kao i da ljudi na fotografijama dobiju nove sposobnosti koje, po zakonima fizike, jednostavno nemaju. (Ovo je ujedno jedna od glavnih karakteristika ”stop motion” animacije koja takođe koristi fotografiju kao sredstvo izražavanja). Ove mogućnosti svakako treba koristiti kako bi se dobili što zanimljiviji i što upečatljiviji rezultati.
Međutim, i pored brojnih primera gifa za koje biste se zapitali ”čemu sad to?”, ipak se najveći potencijal foto-gifova krije upravo u emotivnom povezivanju s ljudima. Svi vole takozvane ”mrdalice”, imale one smisla ili ne. Izdvajanjem samo dela nekog pokreta iz njegovog normalnog toka može delovati komično, a ponavljanje tog izdvojenog pokreta jeste ono što čini da često sve postane još zabavnije.
Ovakav, prevashodno pozitivni, emotivni uticaj i njegov instant karakter automatskog puštanja svakako proširuje dostupnost ovog formata široj publici.
Širenje upotrebe fotografija u gifovima dovelo je do nečega što je dobilo ime ”Cinemagraph” ili sinemagrafija. Za razliku od klasičnog ”drmajućeg” gifa, koji je skup razigranih kadrova koji čine celinu, sinemagrafije su statične fotografije koje sadrže u sebi ”živi” momenat. Samo pojedini delovi ili detalji unutar statične fotografije su animirani i ponavljaju se u nedogled, omogućavajući na ovaj način da taj momenat ”živi” zauvek.

©Pamela Reed+Mathew Rader

©Pamela Reed+Mathew Rader

Umetnik Kevin Burg je još 2009. godine počeo da ekspe­rimentiše s gif formatom. Kao što je slučaj i s većinom gifova na internetu, sadržaj nije bio autorski i napravljen za potrebe samog gifa nego reciklirani sadržaj već postojećih video ili TV-klipova.
Kada se 2011. udružio s fotografom Džejmi Bek (Jamie Beck), pri izveštavanju s nedelje mode u Njujorku, rodila se ideja o novom vidu gifa. Spajajući princip klasične fotografije sa željom da se gledaocu prenese ”nešto više”, fotgrafije koje su u svojoj osnovi dokumentarne, dobile su jedan potpuno nov pristup. (Primere sinemagrafija pogledajte na: www.cinemagraphs.com)

Sinemagrafija: Više od fotografije, manje od videa

Bek i Burg su nazvali ovaj poces ”Cinemagraph” zbog njegovog filmskog karaktera, ali zadržavajući u osnovi principe tradicionalne fotografije. Kada su se prvi put pojavile na internetu, deljenjem preko društvenih internet platformi ”Tumbler” i ”Twitter”, ove nove slike, pa čak i sama nova terminologija, naširoko su prihvaćeni.
Razlika između klasičnog gifa i sinemagrafije jeste da je sinemagrafija u osnovi statična i pre svega klasična fotografija s trenutkom koji bukvalno živi unutar nje. Sinemagrafija uvek počinje od fotografije, i osnova je uvek nešto što bi bilo podjednako dobra ”nepomična” fotografija, za razliku od često diskutabilne estetike većine gifova na ”mreži” kojima je pokret glavni i uglavnom jedini cilj. Pokret i život unutar sinemagrafije su dakle samo još jedan plus već dobroj fotografiji, dajući dodatnu magiju zabeleženom trenutku.
Ako je fotografija zamrznuti trenutak u vremenu, onda je sinemagrafija večito zarobljeno dešavanje unutar tog zamrznutog trenutka.
Sam pokret je mnogo elegantniji od uobičajeno poznatog gifa, a ovo je najviše zbog toga što sinemagrafije uglavnom nastaju od frejmova kratkog videa, pa se kasnije iz njih u Photoshopu ili After Effectsu pomoću maski (Masks) i slojeva (Layers) izdvaja željeni pokret ili dešavanje, dok pozadinski sloj (zapravo sama fotografija) ostaje nepromenjen i nepomičan.
To su uglavnom suptilni pokreti poput disanja, vijorenja kose, treperenja svetlosti, ali, u suštini, na fotografu je da odluči na koji način će oživeti scenu i čemu će dati značaj. Ovako je tačka interesovanja, baš kao i na klasičnoj fotografiji, jedan od glavnih delova priče koju sinemagrafija nosi, a njena čar je upravo u tome što opčinjava posmatrača svojom jednostavnošću i prefinjenošću. One su gifovi koji grade sliku sveta koju ljudi nisu nužno primetili oko sebe, zato je izbor pravog momenta veliki kreativni izazov.
Bek i Burg su sa sinemagrafijom podigli kriterijum za tvorce gifova širom sveta, a modna industrija je opet, naravno, odmah prihvatila ovaj nov internet trend, pa je dvojac radio sinemagrafije za velike firme poput ”Tiffany & Co”, ”Rachel Zoe”, ”Donna Karan”, ”Puma”, ”Ralph Lauren” i druge.
Efekat sinemagrafije nije baš jednostavno postići ukoliko želite da dobijete zaista dobre rezultate. Nekada proces može da traje satima, a za neke komplikovanije potreban je čak i ceo dan rada u postprodukciji. No ipak, budući da u današnje vreme veliki broj aparata ima mogućnost snimanja 10, 12, nekad i 14 snimaka u sekundi (video standard je 24 frejma u sekundi), a da ne govorimo o tome da većina fotoaparata, pa čak i kompaktnih, ima mogućnost snimanja videa u velikoj rezoluciji, uz malo strpljenja u Photoshopu svako može napraviti svoju ”živu” fotografiju i istraživati, u suštini novo i neistraženo polje sinemagrafije.

www.rrrrrrrroll.tumblr.com

www.rrrrrrrroll.tumblr.com

Gif je konačno odrastao

Gif je uznapredovao od zastarelog kompjuterskog formata namenjenog čuvanju slika, do nečega što nije samo brza zabava na internetu, već nešto što pokriva modu, umetnost, pa čak i sport. Može se slobodno reći da je taj mali zabavni i nestašni ”klinja”, zvani gif, konačno odrastao.
Na prošlogodišnjim Olimpijskim igrama u Londonu nekoliko internet portala se istaklo upravo upotrebom gifa u svojim izveštajima s ”Igara”. Ovo pokazuje da upotreba gifa čak i u okviru novinskih sajtova može vrlo lepo da ”začini” način na koji konzumiramo informacije putem interneta.
Iako je nerealno i pretpostaviti da je klasičnu novi­nsku fotografiju moguće u potpunosti zameniti ”gif fotografijom”, sajtovi koji prihvate gif kao jednako zastupljen medij za informisanje mogu svakako puno da dobiju u pogledu pažnje svojih čitalaca.
Modna industrija je, kao što smo već rekli, prva hrabro prihvatila čari gifa, ali joj se lagano priključuju i kompanije i firme čija je delatnost drugačije prirode. Sve češće se koristi kao novo sredstvo komunikacije s potencijalnim kupcima i klijentima, te se može reći da je gif novi trik savremenog marketinga. Digitalni bilbordi koji sve više zamenjuju one sa štampanim reklamama, upravo su odlično igralište za reklamne fotografe i dizajnere.
Za velike kompanije koje se odluče za primenu sinemagrafija i gifova u svom markentinškom planu, ali i za one pojedince koji pak imaju manje strpljenja za njihovo sklapanje i eksperimentisanje u Photoshopu, pobrinula se mlada teksaška kompanija za razvoj softvera pod nazivom Cinegif.
Uvidevši rastući potencijal sve popularnijeg, gif formata, i njegove široke primene u marketinškom svetu, Cinegif je patentirao softver za konverziju videa, ali i sklapanje fotografija u ovo novo (ali ipak staro) reklamno sredstvo zvano gif. Preko njihovog sajta u nekoliko jednostavnih koraka, za svega nekoliko minuta od svog videa ili fotografija možete dobiti svoj ”cinegif”, profesionalni gif maksimalnog kvaliteta, a minimalne veličine samog fajla. Za ovu uslugu po ”komadu” treba izdvojiti 2 dolara, a za veće količine proizvedenih ”cinegifova” postoje i određene pogodnosti.
Cinegif propagira takozvani ”gif marketing” i upotrebu formata u efektnijem prenošenju poruka i ideja proizvoda i usluga firmi različitih delatnosti, pa su tako njihovi korisnici firme od ”General Electricsa”, do malih lokalnih biznisa poput restorana, poslastičarnica i slično.
Domaća internet scena se, takođe, sve više uključuje u ovaj novi trend, a o tome svedoči i prvi regionalni festival gifova, GIFEST, održan u junu ove godine u Subotici. Cilj festivala bio je da na jednom mestu okupi autore koji se bave ovom vizuelnom formom i time im pruži priliku da prikažu svoje radove.

Zahvaljujući činjenici da pruža mogućnost iskazivanja stvaralačkih ideja od apstraktnih do angažovanih, gif je počeo da osvaja svoje mesto i u galerijama i izlagačkim prostorima širom sveta, te postaje, pored svega nabrojanog, i snažno novo umetničko sredsvo.
Još jedan dokaz o popularnosti sinemagrafije, i gifa uopšte, jeste i pojavljivanje ajfon i android aplikacija GifBoom i Cinemagram, kojima svako može vrlo jednostavno, uz pomoć telefona koji nam je uvek u džepu, da napravi svoj animirani gif ili sinemagrafiju i automatski je postavi na internet i podeli sa svetom. Sve je, dakle, pojednostavljeno, dostupno i prepušteno jedino kreativnosti korisnika.

Možete ih voleti ili ne, ali činjenica je da su sve prisutniji, te gifove uskoro možemo očekivati čak i u našim porodičnim albumima i na kućnim zidovima. Jedina mana gifa trenutno jeste upravo i njegova glavna vrlina. Budući da je izuzetno ”lagan” fajl, zarad lakšeg putovanja i širenja internetom, to automatski povlači za sobom i mane u samom kvalitetu slike. Međutim, što više ljudi bude koristilo gif mimo svrha puke zabave, neminovno je da će i tehnički kvalitet formata rasti i prilagođavati se potrebama ”ozbiljnijih” korisnika. Nadamo se da će njegova ogromna popularnost dovesti i do razvoja njegove tehničke prihvatljivosti i primenjivosti na većim ”formatima” (monitora), tako i poboljšanju standarda pregleda gifa na internetu, ali i unapređivanju njegovog ograničenja na osmobitni indeks boja.

[signoff icon=”icon-pin”]Pionir fotografije pokreta Edvard Majbridž (Eadweard Muybridge) se iz ugla današnjice može smatrati pretečom ili čak pionirom animirane ”gif fotografije”. Poznat po tome da je izučavao kretanje ljudi i životinja, Majbridž je 1878. prvi put uspešno fotografisao konja u trku koristeći niz od dvanaest fotoaparata. Iako mu nije bila namera da se bavi pokretnom slikom, kako bi pokazao javnosti svoje veliko dostignuće, izumeo je zoopraksiskop, uređaj koji je koristio rotirajuće staklene cilindre sa statičnim slikama, čije je brzo smenjivanje davalo iluziju pokreta. Prvi modeli ovog uređaja su koristili rukom crtane siluete, koje su 1890. zamenili modeli s fotografski zabeleženim siluetama. Slike su se projektovale na zid i kružno ponavljale istu sekvencu u nedogled. Od zoopraksiskopa razvili su se filmski projektori, da bi se danas, nakon više od sto godina, interesovanje vratilo upravo na tu kraću formu beskonačnog ponavljanja kratkog pokreta ili trenutka.[/signoff]

©Eadweard Muybridge

©Eadweard Muybridge