REFOTO N° 10 


Home Redakcija Reč urednika Broj 10 Narudžbenica Kontakt


Foto škola





















Na ovom grafičkom prikazu vidimo kako je postavljen model u odnosu na podlogu i pozadinu, vidimo i ugao pod kojim je snimano i raspored svetlosnih izvora. Veoma je interesantna registracija senki svakog svetlosnog izvora ponaosob.
A - glavno svetlo,
B - dopunsko svetlo,
C - pomoćno svetlo,
D - pomoćno svetlo II


Prikaz plastičnosti tela i međusobna relacija dva tela. Da bi se postigla harmonija njihov odnos mora biti usklađen, bilo naglašavanjem samo jednog ili međjusobnim preplitanjem i dopunjavanjem oba modela.
AKT FOTOGRAFIJA II

Problem akta kao umetničkog dela jeste odnos individualizacije i stilizacije. To je problem kako preći iz sfere reprodukovanja konkretnog nagog tela, ka sveobuhvatnoj slici, ili kako preći put između stvarnog postojanja dela, ka individualnom izrazu autora. Ako posmatramo rad fotografa na akt fotografiji, pre svega kao autorsko ponašanje, (koje u svojoj osnovi nema narudžbinu, kao predradnju), tada ćemo govoriti ili posmatrati ovaj fenomen kao kreativan kompleks.

U prošlom broju našeg časopisa pisali smo o akt fotografiji u prostoru, a preko predloženih fotografija pokušali smo da prikažemo svu problematiku. Kako ovaj put skrećemo pažnju na akt fotografiju u enterijeru, prisećam se reči Ričarda Avedona (Richard Avedon), koji je rekao o svom poslu "Uvek volim da radim u studiju". On odvaja ljude od njihove okoline. Oni u izuzetnom smislu postaju simboli sebe samih. Avedon dalje govori da ljudi koji dolaze kod njega u studio zavise od njegove koncentracije, koja se opet prenosi i na modele same.

Problem adekvatnog prostora, koji će odgovarati koncepciji snimanja, odgovarajuće pozadine, adekvatna rasveta, odnosno broj rasvetnih tela i besprekornost laboratorijskog procesa jesu, ali ne moraju biti adekvatni elementi za uspešnu akt fotografiju. Ovo su samo pretpostavke koje moramo u potpunosti ispuniti radi što boljeg rada. Prvi uslov koji fotograf mora da ispuni pri snimanju u studiju, s veštačkom rasvetom,bilo kojeg tipa, jeste i stabilnost celog procesa...

mr Mitar Trninić


















SVETLOSNI UREĐAJI ZA FOTOGRAFSKU RASVETU

Svetlosni uređaji koji su namenjeni fotografskim potrebama moraju da ispune jedan osnovni zahtev - da omoguće stvaranje kontrolisanih svetlosnih tokova odgovarajućeg kvaliteta i karaktera kojima se lako može manipulisati radi stvaranja odgovarajuće svetlosne konstrukcije prema zamisli autora. Osnovni sastavni delovi svetlosnih uređaja jesu izvor svetla - sijalica i uređaj za manipulisanje svetlosnim tokom - reflektor.

U zavisnosti od temperature hromatičnosti svetlosnog izvora, delimo ih u dve osnovne grupe:

svetlosni uređaji s temperaturom hromatičnosti od 3 100 do 3 500 K koji koriste kao izvor svetla klasične sijalice prilagođene fotografskim potrebama - tzv. topla rasveta i svetlosni uređaji s temperaturom hromatičnosti od 5 100 do 5 500 K koji koriste sijalice s električnim pražnjenjem - tzv. hladna rasveta.

Prema konstrukciji reflektora, razlikujemo više tipova svetlosnih uređaja u zavisnosti od karaktera i kvaliteta osvetljenja koje daju, a možemo ih grubo podeliti u dve osnovne grupe: svetlosne uređaje za usmereno svetlo i svetlosne uređaje za raspršeno svetlo...

mr Vladimir Červenka











Portret mog oca, Novi Sad, 1999. koji je gradjevinski preduzimac. Sama njegova šaka izgleda kao da je isklesana iz kamena. Iako nije prikazana u celosti, deluje vrlo masivno i snazno. Ona takodje govori i o karakternoj snazi portretisane osobe.


Deliblatska peščara, 2001.
Primer savrsene harmonije zlatnog preseka
SKALA, PROSTOR I KOMPOZICIJA

Skala

Skala predstvalja veličinu određenog elementa u našoj fotografiji, odnosno koliko velik ili mali "izgleda" na fotografiji. Najčešće nam je potreban još jedan elemenat da bismo upoređivanjem mogli da definišemo veličinu elemenata. Ovo je vrlo moćan vizuelni elemenat koji u potpunosti kontroliše fotograf.

Prostor

Kada govorimo o prostoru, uglavnom mislimo na dvodimenzionalan prostor same fotografije. Možemo ga podeliti na ograničen prostor, kada četiri strane fotografskog papira predstavljaju granice unutar kojih se nalazi objekat snimanja.

Na drugoj strani imamo okolni prostor, kada granice predstavljenog prostora prelaze granice same fotografije i nisu određene dvodimenzionalnim planom fotografije. U fizičkom smislu objekat snimanja izlazi iz formata fotografije i nastavlja se u "realni" trodimenzionalni prostor.

Ako se ne odnosi na realni dvodimenzionalni prostor fotografije, nego samo predstavlja ideju i nagoveštaj neke treće dimenzije, nazivamo ga reprezentativnim prostorom.

Kompozicija

Kompozicija je poslednji estetski elemenat i ona objedinjuje sve ostale estetske elemente u harmoničnu celinu. Jednostavno rečeno, kompozicija je organizovanje svih estetskih elemenata u vizuelno stabilan red. Ona pokazuje na koji način koristimo do sada naučeni vizuelni rečnik i koliko uspešno vodimo gledaoca unutar prostora naše slike...

mr Ivana Brezovac 










MAKROFOTOGRAFIJA

Za razliku od ostalih fotografskih tehnika, snimanje prirode zahteva pomalo metafizički pristup. Potrebno je svoj pogled toliko suziti da njime prodrete u jednu, uslovno rečeno, paralelnu dimenziju - onu koja je stalno tu, po njoj i kroz nju se krećemo, a u isto vreme skoro smo nesvesni njenog postojanja. U tom univerzumu dešava se sve ono što nam je poznato i još više onoga što je nepoznato. I baš ta nepoznanica trebalo bi da bude glavna pokretačka snaga za sve one koji bi ovakvom fotografijom želeli da se bave jer je ova oblast tolika da kada bi svi fotografi sveta ovog trenutka počeli da snimaju samo prirodu, u sledećih 100 godina jedva da bi zagrebali po njenoj površini. I zato, kada zaista dobro pogledate oko sebe, videćete svet najlepših, najstrašnijih i ujedno najmanjih stvorenja. Pokušajte da snimite ono najvažnije u njima - veličinu života.

Kao i u svim oblastima fotografije i u makrofotografiji najvažniji su objektivi. Normalni objektivi, kao što im samo ime kaže, daju slike koje najviše odgovaraju onome što smo videli jer im je ugao zahvata sličan onom koje ima oko. Naročito su podesni tzv. makroobjektivi koji pored toga što su dobri kao normalni objektivi, dozvoljavaju i izoštravanje u području bližem od normalnog. Danas se proizvode i makro- objektivi većih žižnih daljina, kojima je moguće snimati s veće udaljenosti i korisni su za snimanje životinja u prirodi.

Posebno su zanimljivi snimci ogledalnim teleobjektivima jer daju poseban kružni efekat u neoštrim detaljima. Oni su i dobar izbor za nošenje jer su zbog svoje specifične konstrukcije mnogo lakši i manji od klasičnih teleobjektiva.

I konačno, širokougaoni objektivi daju slike na kojima je prikazan veći deo pejzaža koji se snima. Naročito su podesni za isticanje pojedinih detalja, zahvaljujući tome što imaju veliku oštrinu po dubini.

U sledećem broju posvetićemo se optimalnoj opremi za rad na terenu, sistemima za rasvetu, tehnikama pronalaženja i prilaska životinjama i sl...

Milan Živković



Leptir striškovac - snimljen zum objektivom 35-135 u makromodu, na filmu Fujichrome 100. Postavljena blenda 11 odgovara optimalnoj blendi objektiva (3,5 - 32).


Vodomar - snimljen u trenutku kada je sleteo pored fotografa. Fleš na aparatu, zoom objektiv 75-210, blenda 16, film Fujichrome 100 (puš proces na 200 ASA)










Back

REFOTO - Pčinjska 17 - 11000 Beograd - Yugoslavia
Tel. 011 456 151, 444 86 62 - Faks: 011 446 02 34 - e mail: info@refoto.co.yu