|
Foto škola
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Akademik Dragoslav Srejović
Kako je kroz tekst detaljno opisan način pripreme i atmosfera snimanja profesorovog portreta, izneću samo tehničke podatke.
Snimano je Haselbladom i teleobjektivom od 250 mm. Na taj način dobio se optički spoj prednjeg i zadnjeg plana. Pri snimanju portreta takođe se mora voditi računa o odnosima između masa koje čine likovni elementi i njihova uzajamna prožimanja.
Dr Marko Popović
- Istraživač srednjovekovne kulture
Istraživao je osnove stare srpske prestonice Ras. Pokretni predmeti koji se nalaze na polici predstavljaju kulturni sloj onako kako su se istraživanja odvijala. Položaj tela i ruku simbolizuju moć otkrivene kulture.
|
|
SNIMANJE PORTRETA - KONCEPCIJA
Portret neke ličnosti mora biti svojevrsna biografija. Biografija koja priča o današnjici, a nosi poruku za sutra, s atmosferom svojevrsne transakcije
Ako na ovaj način postavimo činjenice, ne vodeći računa koliko to dramatično zvuči, možemo do cilja, kada je u pitanju predstavljanje određenih ličnosti, stići i na sledeči nacin. Pre više godina Imao sam izuzetnu priliku da o jednoj grupi ljudi istih shvatanja i profesionalne opredeljenosti sačinim informaciju iz svog ugla, preuzimajući ulogu fotografa istraživača.
REALIZACIJA
Odmah na prvom snimanju želeo sam da formiram čvrst likovni kostur oko kojeg bi se gradila dalja priča. Za početak realizacije odredio sam rad s akademikom Dragoslavom Srejovićem. Samom snimanju prethodili su kontakti s članovima profesorove ekipe, detaljno upoznavanje s naučnim radom i određivanje lokaliteta za realizaciju. U jesen 1992. godine pozvali su me da, kao gost, provedem izvesno vreme na prostoru carske palate Romulijana kod Gamzigrada. Kroz višednevni boravak imao sam priliku da bolje upoznam profesorov rad i karakter. Tada, u tom prostoru, iskristalisala se ideja da preko fotografija prenesem smisao istraživanja koristeći simbole raznih kulturnih perioda koje je profesor istraživao.
TEHNIKA SNIMANJA
U celoj priči sve će se okretati oko kvadrata. Ova idealna forma dozvoljavala mi je potpuni likovni izraz. Pripremajući skice došao sam do ovog oblika iz više razloga. Kvadrat mi je najpre dozvoljavao da bez poznavanja odredenog prostora stvorim sliku i konkretnu predstavu...
mr Miša Trninić
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Reflektor Hedler Profilux 200 za dnevno svetlo sa UV filterom na izlaznom otvoru reflektora
Sijalice Silvania: gore levo - halogene sijalice,
dole desno -
sijalice sa električnim pražnjenjem
Monoblok fleš rasveta:
Bowens Esprit 1000 Ws
|
|
SAVREMENI SVETLOSNI UREĐAJI
Glavna karakteristika savremenih svetlosnih uređaja jeste njihova univerzalna upotrebljivost i višenamenska primenljivost. Za razliku od starijih tipova svetlosnih uređaja gde je svaki reflektor konstruisan kao posebna jedninica sa strogo određenom namenom, savremena rasveta koncipirana je na principu, lako prilagodljivih sistema koji omogućavaju preuređenje osnovnog svetlosnog uređaja u drugi tip.
Osnovna i primarna jedinica jeste kompaktna glava reflektora u čijem kućištu su smešteni električna i elektronska instalacija, sistem za hlađenje i osnovni ravni reflektor s uglom ne manjim od 100° (floodlight) sa sijalicom, a široka skala dodatnih reflektora i pribora omogućava jednostavno preinačavanje osnovne jedinice u bilo koji tip reflektora. Svetlosni uređaji su kompaktni - manjih dimenzija, relativno lakši, imaju veći svetlosni učinak uz smanjenu potrošnju energije, a njihova glavna prednost jeste što je za opremanje manjeg univerzalnog studija dovoljno da obezbedimo dva do tri osnovna reflektora s odgovarajućom dodatnom opremom koja nam omogućavaju snimanje u svim fotografskim žanrovima.
Pored studijskih svetlosnih uređaja koji su namenjeni radu u ateljeu, većina proizvođača nudi manje prenosne komplete za snimanje van studija, koji se sastoje od dva ili tri osnovna reflektora s priborom po izboru. Prema načinu emitovanja svetlosnog toka, razlikujemo dve grupe svetlosnih uređaja:
1. reflektori s kontinuiranim svetlosnim tokom - klasična rasveta;
2. reflektori s diskontinuiranim svetlosnim tokom - fleš rasveta...
mr Vladimir Červenka
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Šema strukturalnog skeleta ravni slike po Rudolfu Arnhajmu s naglašenim centralnim vertikalama, horizontalama i dijagonalama.
Plavetnilo neba,
Novi Sad, 1998.
Dobro izblansiran odnos komplementarnih boja i kompozicionih celina (na osnovi trećina) ublažava moguću konfuziju nastalu iz slepljenosti više planova.
|
|
ELEMENTI DIZAJNA - BALANS
Dizajn služi da usmerava, akcentira, postavlja i definiše ulogu svih elemenata. On u najvećoj meri određuje međusobni odnos vizuelnih elemenata jer nijedan objekat ili ideju ne možemo posmatrati izolovano, već kao deo celine fotografije. Ti odnosi podeljeni su u pet kategorija: balans, dominacija, proporcija, perspektiva i ritam.
Balans
Vizuelni balans jeste primarni aspekt koji tražimo u fotografiji. Za razliku od fizičkog balansa, koji se postiže dvema silama jednake snage koje su suprotstavljene jedna drugoj u suprotnim smerovima, vizuelni balans nastaje međuodnosom različito usmerenih tenzija (akcenata).
Balans uglavnom povezujemo sa stabilnošću i po Rudolfu Arnhajmu stabilnost postižemo unutar granica strukturalnog skeleta kvadrata ili pravougaonika (najčešći format fotografije).
Međusobni odnos objekata
Primarni doživljaj vizuelnog balansa možemo definisati kao osećaj ravnoteže gledalaca, nastao kao posledica prostornog odnosa objekata unutar kompozicije. Podsvesno korišćenje strukturalnog skeleta za postavljanje objekata po ravni slike skoro je siguran način da to i postignemo. Kada uključujete dva ili više objekta u fotografiju, ne zaboravite da oni skoro uvek funkcionišu kao grupa, naročito dva objekta u neposrednoj blizini čitaćemo kao jedan...
mr Ivana Brezovac
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
MAKROFOTOGRAFIJA II
U prošlom broju pomenuli smo skoro sve vrste opreme koju je moguće koristiti. Neke od najlepših fotografija snimio sam tako, ali sada kada je fotografisanje malih stvorenja jedna od najznačajnijih stvari u mom životu, radim s opremom koja je specijalno namenjena baš takvim snimanjima. Glavni razlog za takav način rada jeste brzina. Nemojte misliti kako je to neka specijalna i nedostupna oprema. Koristim jednostavno aparat, motor, 100 mm makroobjektiv (ponekad i kombinaciju 75-200 mm zum objektiva i međuprstenova - obično za opasne ili izuzetno plašljive životinje) i TTL fleš na kablu. Ovo omogućava veliku brzinu prilaza životinjama, što je izuzetno važno jer se, na primer, pojedini leptiri neće uplašiti zato što ste im prišli, ali neće vam ostaviti ni puno vremena za razmišljanje i nameštanje jer svakih par sekundi prelaze na drugi cvet.
Životinje snimajte tamo gde žive: scena je postavljena, glumci su već u akciji, a poštujući nekoliko pravila može im se prići jako blizu. Odlaskom u prirodu možete u trenu snimiti fotografiju za koju biste u studijskim uslovima bezuspešno trošili silno vreme i nerve. Izuzetno je važna lakoća kojom se na terenu snimaju kompleksni odnosi između žive i nežive prirode, a i između životinja medusobno.
Ako imate baštu, to je pravo mesto za prve snimke. Kasnije, insekte ćete nalaziti svuda gde odete: na poljima, ivicama šuma, u šumama, na kamenjaru, kraj vode, pod vodom... Najviše insekata možete naći nakon perioda hladnog vremena, prvog toplog dana kada će oni biti prinuđeni da izađu i da se nahrane. Isto tako, puno insekata na jednom mestu naći ćete kraj potoka za vreme suše jer tada su tu koncentrisane i voda i zelene biljke...
Milan Živković
|
|
|
Leptir plavac
- Makroobjektiv objektiv 100mm, film Ektachrome 100, blenda 16, Ekspozicija 125.
List poponca s bojama jeseni
- objektiv 58mm na međuprstenovima, blenda 11, blic na TTL kablu, film Fujichrome 100 ASA.
Nosorožac
- redak insekt tvrdokrilac snimljen 100mm makroobjektivom, TTL blic na kablu, blenda 11, film Ektar 25.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Back
|
REFOTO - Pčinjska 17 - 11000 Beograd - Yugoslavia
Tel. 011 456 151, 444 86 62 - Faks: 011 446 02 34 - e mail: info@refoto.co.yu
|
|
|
|
