|
Foto škola
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Na ovim primerima pokazujemo da i pravac osvetljenosti može uticati na samu formu. Model smo osvetlili sa jednim izvorom svetla, koji je za vreme snimanja bio na istoj visini za sva tri primera. Odabrane pozicije svetlosnog izvora samo ilustruju princip jer za svaki lik mora se odrediti pozicija, intezitet i tip svetla koji samo njemu odgovara.
Slika 1. - postavljeni izvor osvetljava lice tako da možemo da vidimo osnovne karakteristike. Nedostatak - jedna strana lica skoro je nevidljiva. Srednji snimak pokazuje direktno osvetljen model, lice je mnogo šire i bez izražene plastike. Kod trećeg primera svetlo dolazi s leve strane. Lice je dobro čitljivo, ali je plastičnost prenaglašena kod nosa i usta. Kombinacijom svetlosnih izvora koji su postavljeni pod određenim uglovima možemo doći do željenog efekta.
|
|
PORTRET - KO, KAKO, ZAŠTO
U prvom delu, kada sam počeo da govorim o snimanju portreta ( br. 11), problem sam posmatrao kao odgovarajuću koncepciju, odnosno postavio sam pitanje: ZAŠTO? Kada želimo da govorimo o određenim ljudima, ostavljamo trag o tome ko su oni, šta rade i koliko je značajno delo koje su ostavili iza sebe. Opisujući tada rad na realizaciji projekta ISTRAŽIVAČI, predstavio sam značajne ljude za našu, pa i svetsku arheologiju. Dok smo prikazivali ove naučnike, i govorili o njima, videli smo koliko je važna POZADINA za upotpunjavanje konačne impresije. Rekao sam da svaki od predloženih primera ima adekvatnu priču oko koje se sklapa kompletna dramaturgija.
U drugom delu priče o portretu (REFOTO br. 12) na pitanje "KO JE TO?" odgovorio sam šta je sve kroz istoriju fotografije, kada je u pitanju snimanje portreta, bilo potrebno ili šta i kakve scene su autori koristili da bi predstavili određene ličnosti, odnosno, šta jednu predstavu čini PORTRETOM. Odgovorio sam na pitanja - KO? i - ZAŠTO?, ostaje još deo odgovora na pitanje - KAKO? Odgovor na ovo pitanje pokušaću da dam izborom odgovarajućih modela i određenim metodama osvetljavanja. Govoriću o principu osvetljavanja scene kada je u prvom planu ličnost o kojoj moramo da damo određenu informaciju. U ovom delu pozadina je samo prateći element, odnosno ima tehnički karakter.
Kada želimo da govorimo o portretu, prvo što nam padne na pamet jeste da je reč o snimanju ljudske glave! Ljudsku glavu, možemo da predstavimo kao deo ilustracije o anatomiji ili kao portret za lična dokumenta. Kroz subjektivni dokument ispričaćemo određenu priču o nekoj ličnosti. Takođe nečiji lik može posluziti za vlastitu kreaciju ili za odgovor na pitanje samo nama znano. Za ovakvo ponašanje najbolji ilustrator jeste modna fotografija. Za portrete iz ove grupe karakteristično je da podlezu estetskim kriterijumima. Treću grupu karakterišu opisi ličnosti o kojima se govori kao o društvenim činiocima. Prva i druga grupa portreta, s gledišta kreativne fotografije, nije toliko interesantna jer je uslovljena određenim normama i zakonitostima. Najbolji primer za to jeste fotografija za lična dokumenta...
mr Miša Trninić
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Dnevni studio na otvorenom na Kanarskim ostrvima. Maksimalna iskorišćenost prirodnog svetla.
Prikaz profesionalnog studija
|
|
SVETLOST U FOTOGRAFIJI 9
Fotografski atelje ili studio
U fotografskoj praksi pod pojmom "atelje" ili "studio" u širem smislu reči podrazumevamo kompletnu fotografsku radionicu, odnosno određen, tačno definisan i lociran objekat koji se sastoji od prostora za snimanje i prostora za klasičnu ili kompjutersku obradu fotomaterijala - laboratorije. U domenu amaterske fotografije to je najčešće prostor u kući ili stanu koji pored toga ima i drugu namenu, dok u domenu profesionalne fotografije to je prostorna celina specijalno i isključivo namenjena za te svrhe. U užem smislu reči, pod tim pojmovima podrazumevamo prostor koji je namenjen samo fotografskim snimanjima, odnosno kreativnom radu sa svetlom. On može da bude stalan - u sklopu fotografske radionice - ali i improvizovan, u privremenim prostorijama ili na otvorenom prostoru - pokretni, putujući studio, bez neposredne "logističke" podrške jedinice za obradu snimljenog materijala. Prema tome, "studiom", u užem smislu reči, možemo nazivati svaku prostornu celinu u kojoj možemo da manipulišemo svetlom kako bismo uspostavili odgovarajuće svetlosne uslove za fotografske potrebe...
Studio
Glavna funkcija studija jeste omogućavanje kontrolisanih i konstantnih uslova za fotografska snimanja, nezavisno od promenljivog i nestalnog dnevnog svetla i promena vremenskih i klimatskih uslova. Prvi fotografski ateljei koristili su svetlosnu energiju koju emituje sunce, odnosno indirektno dnevno svetlo, i donekle su bili u stanju da obezbede stabilne uslove osvetljenja. Građeni na otvorenom prostoru - u baštama iza kuće ili na potkrovljima zgrada - orijentisani su bili isključivo prema severu kako bi se izbegla direktna sunčeva svetlost, a opremani velikim staklenim zidovima ili krovnim konstrukcijama - glavnim izvorom svetla ("reflektorom"), koji je koristio svetlo reflektovano od neba i obezbeđivao difuzno osvetljenje studija. U njima je leti bilo vrućina, zimi zima, često su prokišnjavali ili je krovna konstrukcija pretila da se sruši pod sneznim nanosima, a što je najvažnije, moglo se snimati samo dok traje dan. Fotografi su nastojali da produže "radno vreme" ateljea i tako su postepeno nastali prvi veštački izvori svetla za fotografske potrebe, koji su kao izvor svetlosne energije koristili eksplozije magnezijuma, sagorevanje prirodnog gasa ili svetlo koje je nastajalo pražnjenjem električne energije u Voltinom luku. Ovi uređaji bili su nepraktični i komplikovani za manipulaciju tako da su s pronalaskom električne sijalice fotografi mogli konačno da odahnu - studio je mogao da funkcioniše uprkos kapricima nepostojanog (ali neprevaziđenog) dnevnog svetla, u bilo koje doba dana i noći, zimi i leti, svetlo je postalo kontrolisano i s odgovarajućim stabilnim intenzitetom. To nipošto ne znači da su ateljei u kojima se kao izvor svetla koristi dnevno svetlo stvar prošlosti...
mr Vladimir Červenka
- fotograf Muzeja grada Novog Sada
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
"Istambul",
Turska, 2002
Obe fotografije snimljene su na istom mestu u razmaku od par minuta i primer su za dva različita načina naglašavanja subjekta u fotografiji. Na fotografiji levo dominacija je postignuta donjim rakusom snimanja koji je vizuelno "povećao" dečaka i devojčicu, zatim kontrastom boja, odnosno njihove bele odeće u odnosu na sivilo pozadine i golubova i, na kraju, psihološkim aspektom: dečak u kraljevskoj odeći sa žezlom u ruci i devojčica koja liči na princezu izazivaju našu paznju svojom neobičnošću i lepotom. Na drugoj fotografiji tema je devojčica u "običnoj" crvenoj haljinici, koja se nalazi u korelaciji sa već poznatim parom iz prethodne fotografije, i dečakom u gornjem desnom uglu. Devojčica svojom veličinom ne predstavlja dominantan elemenat i zbog toga je izdvojena kolorno, tj. crvenom haljinom u kontrastu sa sivom pozadinom, zatim i linije stepenica vode naš pogled ka njoj. Psihološki aspekt opet ima značajnu ulogu, a to je devojčicina igra s golubovima. Na ovom primeru možemo videti značaj balansa koji daje ravnotežu snimljenoj sceni i definiše međusobni odnos svih aktera unutar fotografije. Naš pogled ide ka devojčici, produžava se ka paru u belom u pozadini i penje se u gornji desni ugao do dečaka koji nas svojim pogledom, usmerenim van fotografije, odvodi iz scene tj. fotografije.
|
|
ELEMENTI DIZAJNA - DOMINACIJA
Većina fotografija zasniva sa na jednom ili dva elementa. Oni predstavljaju temu, centar dešavanja unutar fotografije i prikazane scene, njenu suštinu i određuju kakav će utisak ostaviti na nas. Iako ovako uprošćena fotografija može delovati suviše jednostavno, njena snaga leži baš u toj uprošćenosti i jasnoći izraza. Za to je upravo zaslužna dominacija jednog ili dva elementa, koji na neposredan i, možemo reći, nametljiv način komuniciraju s gledaocima. Naravno, ukoliko želimo da kreiramo kompleksni izraz sa više elemenata, dominacija će utoliko više pomoći da odredimo redosled po kojem ćemo "čitati" fotografiju. Isto tako, ako prihvatimo stav da je fotografija u svojoj osnovi (re)prezentacija realnosti, odnosno subjektivno viđenje realnosti autora fotografije, videćemo da je DOMINACIJA - kao elemenat dizajna - izuzetno moćno sredstvo za definisanje tog subjektivnog gledišta. Kao i u svakodnevnom životu, kada nečemu pridajemo važnost, izdvojimo ga, naglasimo, izolujemo... odnosno postavljamo ga na primarno mesto. U fotografiji to postižemo na sličan način, s tom razlikom što namera mora biti apsolutno jasna i čitljiva i, ono najvažnije, da ne postane banalna. Uz pomoć dominacije kao esteskog elementa mi u potpunosti kontrolišemo pažnju gledaoca i usmeravamo njegovu percepciju i doživljaj naše fotografije. To možemo postići na različite načine, tj. pomoću:
- veličine,
- oblika,
- ugla snimanja (ujedno i gledanja),
- detalja i fokusa,
- svetla i senke (boje u kolor fotografiji),
- psihologije i
- usmerenih linija.
Jednako efektan rezultat može se postići samo veličinom objekta, a isto tako i oblikom, detaljem, psihološkim faktorom itd...
mr Ivana Brezovac
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
DIGITALNI FOTOAPARAT U PRAKSI
Zahvaljujući enormno brzom razvoju komjuterske tehnologije i periferne opreme za računare desila mi se zanimljiva stvar: uspešno sam preskočio jednu generaciju fotoaparata - autofokusne. Digitalni aparati me tek nisu zanimali i smatrao sam ih zanimljivim igračkama i alatom web mastera. A onda sam zbog posla morao da nabavim digitalni aparat i dobro sam promislio koji i kakav može da zadovolji moje potrebe. Kako sam još od prezentacije Nikonovih aparata u okviru Festivala digitalne umetnosti e-idea imao prvi susret s Coolpixom 5000, nekako logično ta spravica postala je referentna u mojoj potrazi. I, na kraju, maleni i izuzetno dobro koncipirani Coolpix 5000 ostao je moj izbor. Do sada smo prošli problematiku makrofotografije i pokrili većinu stvari u vezi s pronalaženjem, prilaženjem i snimanjem životinja u prirodi klasičnim metodama i kamerama. I tako smo stigli do nove problematike: digitalni aparat i makrofotografija u kombinaciji. Ako ste pomislili da je tako nešto teško moguće, prevarili ste se. Uz pomoć Coolpixa, a nakon doslednog proučavanja uputstava, komandi, mogućnosti i problema, uspeo sam da digitalni aparat koristim kao i klasične prethodnike...
Karakteristika ovog aparata jeste izuzetno korisni okretni monitor, koji se moze namestiti u bilo koji položaj. Za potrebe makrofotografije ta osobina jeste ispunjenje fotografskog sna - spustiti aparat na nivo podloge i pri tome jasno videti sliku koja će biti snimljena. Primer za to jesu fotografije velike zelene žabe i leptira. A ako ne možete nekom objektu da priđete bliže, jednostavno ispruzite ruku - slika na ekranu još uvek je dovoljno velika da možete da je vidite, a aparat će odraditi ostalo. Tako je snimljena zmija ribarica na lesnom odseku...
Milan Živković
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Back
|
REFOTO - Pčinjska 17 - 11000 Beograd - Yugoslavia
Tel. 011 456 151, 444 86 62 - Faks: 011 446 02 34 - e mail: info@refoto.co.yu
|
|
|
|
