REFOTO N° 14 


Home Redakcija Reč urednika Broj 14 Narudžbenica Kontakt


Analiza fotografskih radova naših čitalaca

































Komentariše Dragoljub Tošić, EFIAP, profesor fotografije u grafičkoj školi u Beogradu.

U ovom broju:
"Mikrosvet II"
Boban Rajković,

"Pejzaž"
Maja Anđelić,

"Staro dvorište"
Nenad Tatar,

"Lepota prirode"
Mirjana Bjelica

"Stereo MC's"
Predrag Ilić,

"Pevac"
Aleksandar Ramovs

"Mumije"
Milota Dubovska - Poslon,

"Igralište sa godilima i sjenama"
Jelena Marčetić,

"Sputana sloboda"
Lea Levi

"Sunčani dan"
Stojan Manovski















ISTORIJA FOTOGRAFIJE

Ruski fotografi u Jugoslaviji

Posle Oktobarske revolucije, 1917. godine, veliki broj izbeglica iz Rusije pod prinudom sudbinskih događaja krenuo je putem neizvesnosti i tako dospeo i u Jugoslaviju. Mnogi od izgnanika bili su dobri poznavaoci fotografije, pa je time ova delatnost dobila novi kvalitet.

Prvi ruski fotografi započeli su s radom najpre u Srbiji oko 1922. i to pre svega u mestima na jugu. Potom su se raširili i po drugim mestima, dok su neki otišli i dalje, u Crnu Goru, Hrvatsku i Bosnu ili na Primorje.

Pored profesionalnih fotografa, u fotografskom poslu okušali su se profesori, učitelji, vojnici, umetnici ili studenti raznih nauka, svi vrlo dobro obrazovani, ali pripadnici građanskog sloja kojima je fotografija do tada bila samo zabava.

Kako je teklo njihovo adaptiranje u drugim krajevima tadašnje Kraljevine Jugoslavije nije nam poznato, ali se uglavnom zna kako su se ruski fotografi snašli u Srbiji...

Goran Malić


OSVRT

Profesionalna fotografija - neiskorišćeni potencijali

Naše tržište ne koristi dovoljno kvalitet naših fotografa. Ova konstatacija na prvi pogled izgleda apsurdno jer logično je da na tržištu najbolje prolazi ono što je najkvalitetnije. Međutim, ako se uporede fotografije koje se pojavljuju na izložbama i pregledaju portfolija fotografa, vidi se da je to bolja produkcija od one koja se vida u većem delu profesionalnih projekata, u štampi, modi, reklami i ostalim vidovima korišćenja fotografije. Zašto se javlja taj nesklad?...

Dragoljub Tošić










FOTO TORBA

S fotoaparatom u prirodi

U praskozorje kroz stenovite vrleti Prokletija vijuga kolona planinara. Hitaju da s vrha dožive izlazak sunca. Za vreme vedrih ranih jutara vidik je veličanstven. Jedna silueta je ispred svih ostalih. Trči i žuri da prva stigne i sačeka ostale kada se pojave na prevoju. Tako nastaju atraktivne i dramatične fotografije, a autor je planinar i fotograf Svetlana Dingarac, čija se duša vije "Između neba i zemlje" kako se zove njena izložba fotografija planina Srbije i Crne Gore. Kolona planinara spušta se prema klisuri, a Svetlana čeka da se pojave na proplanku i da joj upotpune kadar. Snima ih i opet trči da ih stigne. Tako planinari fotograf. Angažuje se više od ostalih jer je potrebno svugde stići i sve videti, a Svetlana to stalno radi, još od 1995. godine. Imati dve ljubavi istovremeno nije lako. Kada su u pitanju priroda i fotografija, to je moguće, čak izuzetno lepo, posebno kada se oboma neko preda s toliko entuzijazma i ljubavi kako to čini Svetlana. Kroz nekoliko kratkih priča Svetlana je predstavila svoje fotografske početke, objasnila kako i s čime fotografiše, kakva oprema je potrebna za planinarenje i šta sve treba znati o prirodi da bi se snimile uspešne fotografije...

Svetlana Dingarac

MOJE ISKUSTVO

Avanture
s digitalnim fotoaparatom

Od pojave digitalne fotografije do nabavke prvog digitalnog fotoaparata, imao sam stav kao što ga još uvek imaju mnogi ljubitelji fotografije. Imao sam blagi prezir prema svemu što nije bilo produkt fotografske hemije, sve mi je ličilo na neki "hokus-pokus". S radošću sam čitao članke o nemogućnostima digitalne fotografije. Ne tako davno pročitao sam da fotoaparat koji se po upotrebi baca pravi bolju fotografiju nego najbolji (tadašnji) digitalni aparat. Kada su se u časopisima koje sam čitao pojavljivali članci o digitalnoj fotografiji, preskakao sam ih i saglašavao se s povremenim protestima čitalaca "dokle će se pisati o nečemu što nije prava fotografija". Takav osećaj prema digitalnoj fotografiji imao sam sve dok nisam nabavio prvi digitalni fotoaparat sa 2,2 megapiksela. Aparat sam kupio više kao neku tehničku igračku nego kao spravu za fotografisanje. Medutim, taj aparat još uvek imam i mislim da je nezamenljiv...

Svetislav V. Dragović










Back

REFOTO - Pčinjska 17 - 11000 Beograd - Yugoslavia
Tel. 011 456 151, 444 86 62 - Faks: 011 446 02 34 - e mail: info@refoto.co.yu