 |
 |
|
|
|
|
| |
|
|
|
|
|
 |
|
 |
|
|
"Priprema
za molitvu", Teheran, 2000, (Kodak DCS 52,; 2,1 Mpix) |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Plemeniti demon,
koji tera sve one retke medu najvrsnijima, isti je onaj s kojim
je ugovor sklopio i sarajevski fotograf - reporter Damir Šagolj.
Demonu je ime: Morati biti onde. Motiv je taj koji večnu i divlju
romantičnost, jednaku u "staroga" Byrona, kao i u
"modernoga" Blaisea Cendrarsa (kada se ukrcava na
prvo putovanje transsibirske železnice), i egzaktnu profesionalnost
majstora zanata spaja u sebi savršeno, bez šava i pukotine."Onde"
ovih Šagoljevih fotografija jesu Bliski istok i tamošnja previranja.
I prava priča počinje tek s tim konkretnim podatkom. Jer ove
slike na toj konkretnoj stvarnosti, toj a ne nekoj drugoj, iskušavaju
svoju, Šagoljevu novinarsku metodu i likovnu poetiku. Odmah
moram reći: to dvoje (novinarska metoda i likovna poetika) samo
u mojoj rečenici mora biti dvoje, jer drugačije ne dopušta gramatika.
Na Damirovim fotografijama to je jedno celo, onako koliko je
čovek ceo što stoji iza njegovog objektiva. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|