mr Vladimir Červenka
Sunce predstavlja direktan, a nebo i oblaci indirektan izvor svetla. Za većinu onih koji "crtaju pomoću svetla" to su i jedini izvori svetla – foto-studio i veštačku rasvetu ne može sebi da priušti svaki vlasnik fotoaparata. Istovremeno, nebo i oblaci često su uzrok nevolja za sve fotografe jer su njihove bele, sive ili svetloplave površine skoro uvek eksponometrijski problematične. One se nalaze na granici belog graničnog modula fotoosetljivih materijala tako da su na konačnoj fotografiji uglavnom zastupljeni, umesto nežnobelim, sivim ili plavim tonovima, bezizražajnim praznim belim površinama.
Atmosfera (grčki: atmós – para i sphaíra – lopta), tj. vazdušni omotač Zemlje, jeste smeša različitih gasova bez boje, ukusa i mirisa. Loš je provodnik temperature, međutim, dobar provodnik zvuka. Glavni deo atmosfere sačinjava tanak sloj gasova visine od 50 km oko Zemlje (čiji je poluprečnik 6.570 km!), a u tragovima doseže do visine od 100 km. Uobičajen naziv za ovu smešu gasova jeste vazduh. Sastavljen je od stalnih sastojaka – azota, kiseonika i argona (78% – 21% – 1%). Procentualni udeo vode veoma je promenljiv – od 0% do 4%, a u atmosferi se pojavljuje u sva tri agregatna stanja: kao gas, vodene kapljice i amorfni led ili ledeni kristali. U atmosferi, naročito u donjim slojevima, ima čvrstih i tečnih primesa neorganskog i organskog porekla: sićušnih čestica soli, produkata sagorevanja, kapljica sumporne kiseline, pepela, prašine (stepa, pustinja), polena, bakterija itd. Neke od tih čestica imaju veliki značaj u procesima koji se odvijaju u atmosferi, na primer, prilikom formiranja oblaka i nastajanja padavina.
Glavne osobine neba koje su bitne za fotografiju zavise od procenta vode i ostalih promenljivih sastojaka u vazduhu – oni određuju boju neba, naoblačenja utiču na karakter dnevnog svetla, dok na vazdušnim strujama lebde oblaci.

Legenda:
Večernje svetlo na interesantan način istaklo je paperjaste oblake. Kompozicija snimka takođe ih stavlja u prvi plan, što je naglašeno i upotrebom širokougaonog objektiva od 40 mm (format slajda jeste 6 x 6 cm) – snimio Branislav Strugar

Branislav Strugar

Nebo na pejzažu jeste integralni deo slike, ali nije uvek poželjno imati natrpano nebo. Zavisno od ostatka fotografije, može da se dogodi da je čisto nebo savršeno dovoljno za kompoziciju. Ako je nebo čisto i fotografiše se bez filtra, mala preekspozicija prikazaće ga potpuno belim, a zatamnjenje može da se postigne na dva načina: upotrebom filtra u boji, ako je reč o crno-belom filmu (žuti, oranž, crveni); upotrebom polarizacionog filtra za crno-beli i kolor film.
Na kolor fotografijama, ako nije preeksponirano, nebo će biti lepo odraženo i oblaci vidljivi i bez filtra. Korišćenjem arizacionog filtra dosta će se pojačati efekat plavog neba, magla, koje u principu uvek ima, biće uklonjena i nebo će biti dubokoplavo, čak možda i nestvarno plavo. Jaki filtri, uz odgovarajuću podekspoziciju, mogu da stvore noćni efekat (u crno-beloj fotografiji to je tamnooranž ili crveni, a u kolor fotografiji plavi filtar). Tu treba biti oprezan da se ne napravi greška koja se često vidi u jeftinim vestern filmovima kada se pravi takav pseudonoćni snimak, a na njemu se vide gomilasti oblaci (Cumulusi) kojih noću – nema!

Svetislav V. Dragović


Svetislav Dragović

Za digitalno fotografisanje neba važe iste generalne estetske vrednosti, ista pravila kompozicije, kadriranja i (pod)eksponaže kao i za snimanje analognim fotoaparatom – tu se uglavnom svi slažu... Nesporazum nastaje kada se u diskusiju o digitalnoj fotografiji upletu kvazitehnički izrazi kao što su ”plavi šum”.... i ”RGB struktura” kao glavni argumenti neadekvatnosti digitalnih fotoaparata za fotografisanje pejzaža, dakle scena u kojima je plavetnilo neba dominantan element
Radomir–Maša Dikosavljević
detalj
 
       
 
 
 
Redakcija | Kontakt | Narudžbenica | Arhiva | Forum | Foto-berza