Kada neki od hidrometeora sipe ili padaju danima, kada se sprema nepogoda – oluja ili snežna vejavica – svi ljudi sklanjaju se na suvo i toplo mesto. U takvim situacijama “vikend” fotografi smeštaju svoju opremu na sigurno mesto da ne bi pokisla i setno priželjkuju lepo, toplo, sunčano i dosadno vreme koje je pogodno za leškarenje na plaži uz hladno piće i produkciju bezbroj bezizražajnih fotografija. Međutim, ključ ka dobroj fotografiji sastoji se upravo u iščekivanju i traženju ekstremnih vremenskih uslova i korišćenju neobičnih situacija koje mogu da istaknu osobine predela ili gradskog eksterijera. Ponekad na takve situacije čekamo nedeljama ili mesecima i to išcekivanje uvek se isplati. Bezbroj dramatičnih, nostalgičnih, romantičnih ili lirskih raspoloženja, ugođaja i atmosfera mogu da nastanu promenom vremenskih prilika. Samo za vreme obične letnje oluje doživećemo niz dramatičnih promena praćenih jakim vetrom, zatim crnim oblacima koji zaklanjaju sunce, pa krupnim kapima koje počinju da dobuju, praćene grmljavinom i munjama, da bi uskoro prešle u potop, dok bi se na kraju nebo postepeno razvedrilo i na njemu pojavila duga.
Kiša
Kada pada kiša, površine predmeta pretvaraju se u sjane plohe koje često poprimaju osobine ogledalnih površina. Sivi asfalt postaje blistavo crn, prašnjavi puteljak pretvara se u dominantnu traku punu lokvi u kojima se reflektuje okolina, neizražajne oronule fasade starih zgrada dobijaju novi privremeni sjaj, kišne kapi na lišću, travi, prozorskim staklima prelamaju i reflektuju svetlo. Same kišne kapi imaju osobine optičkih sistema, jer se svetlo prelama na njihovim površinama, a one poprimaju svojstva konkavnih i konveksnih ogledala ili optičkih sočiva (lupe); u njima možemo da posmatramo umanjenu sliku okolne realnosti.
Po kišnom danu atmosfera je uglavnom sumorna, preovladuju pretežno sivi i tamni tonovi, čemu najviše doprinosi smanjeni kontrast nivoa osvetljenja neba i zemlje. Međutim, kada počne da pada kiša, dinamika života naglo se menja, delimično se umrtvljuje, a delimično dobija ubrzani ritam prouzrokovan potragom za bezbednim skloništem, da bi se s prestankom kiše i pojavom sunca život postepeno vratio u normalu. Ovi “dramatični” trenuci pružaju mogućnosti za snimanje zanimljivih i dinamičnih fotografija koje treba iskoristiti.
Munje
Na prvom mestu, vredi se konsultovati s meteorologom gde na određenoj lokaciji najčešće udaraju munje i gromovi, što takođe možemo saznati i od starijih meštana. Kao drugo, treba obići lokalitet i upoznati se s njegovom konfiguracijom (odabrati prednji plan i pozadinu), a pošto grom neće u koprive – utvrditi gde su koprive, odnosno pronaći bezbedno mesto odakle možemo da snimamo, a da i sami ne budemo pogođeni gromom. To ne znači da treba da budemo u centru oluje, već tamo odakle možemo da postignemo najoptimalnije uslove za snimanje. I kao treće, treba zauzeti poziciju za snimanje pre nego što počne oluja. Sigurno će nam biti potreban stativ jer s kratkim ekspozicijama, ma koliko nam refleksi bili brzi, teško ćemo moći da ”uhvatimo” munju.
Duga
Glavna duga nastaje jednostrukim, a sporedna dvostrukim odbijanjem svetlosnih zraka u unutrašnjosti kapljica. U retkim prilikama, na nebu možemo zapaziti mesečevu dugu koja je slabijeg intenziteta, a njene boje nisu jasne i stoga se pričinjava kao beli polukrug.
U ovom slučaju ekspoziciju određujemo prema svetlim površinama kako bismo na njima dobili više detalja, kod crno-belih materijala možemo koristiti kontrastni žuti, narandžasti i u izuzetnim slučajevima crveni filtar, a kod kolor materijala – polarizacioni.

mr Vladimir Červenka

ŠKOLA DIGITALNE FOTOGRAFIJE

Tehnika lejera - www.photopoints.net
Do sada smo u školi digitalne fotografije uglavnom predstavljali softvere za obradu slike i razne "plug-inove", a kroz ovaj intervju s američkim fotografom Heder Džeks (Heather Jacks – www.heatherjacksphotography.com), pokušaćemo da vam prikažemo digitalnu fotografiju iz praktičnog ugla, tj. da pokažemo kako se svi ti softveri mogu koristiti i prilagoditi ličnim potrebama i afinitetima. Heder Džeks upoznao sam "virtuelno", tj. na Internetu kada sam posetio sajt www.photopoints.net i oduševio se njenim fotografijama i jednostavnošću tehnike koju koristi. Ona pripada novoj generaciji američkih fotografa koji već uveliko koriste mogućnosti i prednosti digitalne tehnologije. Kroz ovaj razgovor objasniće nam proces koji rezultira fotografijama koje analogna tehnologija ne može lako da proizvede – tehniku kombinovanja slojeva (Layers) u Photoshopu.

Radomir Maša Dikosavljević

Dubinska oštrina
Posmatramo li fotografiju na kojoj je jedan deo oštar, a drugi neoštar, pogled nam uvek prvo pada na oštar. Dubinska oštrina jeste područje slike, ispred i iza objekta koji fokusiramo, na kome objekti izgledaju oštro
- Faktori koji utiču na dubinsku oštrinu jesu: otvor blende, udaljenost subjekta, žižna daljina objektiva i veličina medija (format filma, odnosno veličina senzora digitalnog fotoaparata).
- što je otvor blende manji (veći f-broj), dubinska oštrina je veća
- Najmanja udaljenost na koju datim objektivom i otvorom blende treba fokusirati da bi scena bila oštra skroz do beskonačnosti naziva se hiperfokalno rastojanje
- što je žižna daljina objektiva veća, dubinska oštrina je manja
- dubinska oštrina fotoaparata čiji je senzor x puta manji od veličine filma od 35 mm, a s otvorom blende N, ista je kao kod fotoaparata od 35 mm s otvorom blende xN

Srđan Vukmirović