Pripremio: Stevan Ristić
decembar, januar

BEOGRAD
Artget, Kulturni centar Beograda, Trg Republike
27. 11 – 15. 12. ”Latitude”, izložba savremene kanadske fotografije
17. 12. 2004 – 9. 1. 2005. Danilo Cvetanovic – akt fotografija
Galerija "063"
27. 11 – 15. 12. drugi deo izložbe ”Latitude”, savremene kanadske fotografije
Galerija '73, Požeška 83a
19. 11 – 3. 12. Retrospektivna izložba Đorđa Bukilice – 50 godina u fotografiji
Centar za kulturu i sport "Šumice"
Krajem decembra samostalna izložba fotografija Marjana Mišica
Izložbeni salon na železničkoj stanici Beograd
20. 11 – 20. 12. Božidar Vitas – izložba fotografija "Život je secanje"

NOVI SAD
Galerija Foto-kino i video saveza Vojvodine
1 – 16.12. Samostalna izložba fotografija i promocija nove fotomonografije profesora Ulricha Ganserta iz Beca. Na fotografijama ce moci da se vide Novi Sad i Beograd posle bombardovanja 1999. godine
17. 12. 2004 – 4. 1. 2005. Vojvođanska izložba fotografija
5. 1 – 17. 1. 2005. gošća iz Grčke Elena Mouri
18. 1 – 31. 1. samostalna izložba fotografija novosadskog autora Radomira–Maše Dikosavljevića

ČAČAK
Foto-klub "Čačak" – likovna galerija doma kulture
9. 12. otvaranje izložbe fotografija na temu ”Voda”

KRALJEVO
Galerija "Maržik"
25. 11. Novembarski salon 2004


19. 11 – 2. 12. 2004. Galerija 73, Beograd
Retrospektivna izložba fotografa Đorda Bukilice priređena je povodom obeležavanja jubileja, pedeset godina fotografskog rada. Rođen je 1934. godine u Valjevu. Do sada je imao dvadest šest samostalnih izložbi i oko stotinak grupnih, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Zvanje majstor fotografije stiče 1972. godine. Pored fotografije, Bukilica radi i foto-kritike. Tekstovi su mu objavljivani u časopisima i novinama kao što su Foto-kino Revija i Politika. Autor je i dve knjige o fotografiji: ”Fotografija – tehnika i umetnost” i ”Volite li fotografiju”. Na izložbi je prikazano sedamdeset crno-belih fotografija iz različith ciklusa i faza umetnikovog rada. Pored portretnih fotografija iz ciklusa Valjevci, Deca, Narkomani i Lepota žene, prikazano je nekoliko fotografija iz serija Maturanti, Aktovi, Topla ljudska reka, Manastir i Pejzaži. Medu predstavljenim radovima mogle su se videti i fotografije s motivima Beograda (Kalemegdan, Obilićev venac, Čukun česma). Đorde Bukilica se potrudio da publici predstavi svoje najbolje fotografije koje su tehnički profesionalno izvedene. Međutim, ono što im nedostaje, a ne može se zanemariti kada je reč o ovakvoj izložbi, jesu njihovi nazivi, kom ciklusu pripadaju, kao i godina nastanka.

J. Matić


Đorđe Bukilica


Branko Turin završio je gimnaziju u Beogradu 1946. Fotografijom je počeo da se bavi u Foto-klubu ”Beograd”, uz svog zeta, poznatog majstora fotografije Miloša Pavlovića. Već 1957. godine počinje da učestvuje na izložbama. Za rad na širenju i uzdizanju planinarske fotografije postao je nosilac ”Zlatne divokoze”. Foto-savez Jugoslavije mu je 1964. godine dodelio zvanje kandidat majstora, a 1970. i zvanje majstora fotografije. Član ULUPUDS-a postao je 1965. godine. Međunarodna federacija fotografske umetnosti – FIAP – dodelila mu je zvanja Artist FIAP i Excellance FIAP. Samostalno je izlagao u Salonu fotografije u Beogradu 1970. Od 1967. do 1970. godine radio je u novinsko-izdavačkom preduzeću ”Borba”, kao fotoreporter u časopisu Review i posebnim izdanjima. Od 1971. do penzionisanja 1995. godine radio je u Ekonomskoj politici, prvo kao foto­reporter, a od 1984. kao urednik fotografije. Kao istaknuti profesionalac opremio je svojim fotografijama mnogobrojne fotomonografije i saradivao s mnogim izdavacima u zemlji i svetu. Takođe, godinama je fotografski realizovao naslovnu stranu Ekonomske politike.

G. Malić


5 – 24. 11. 2004. Galerija Artget, Beograd
Kragujevacki fotograf Ljubiša Đonić odigrao je značajnu ulogu u istoriji srpske fotografije. U svom ateljeu, koji se nalazio u glavnoj kragujevačkoj ulici, od 1890. do 1920. godine izrađivao je veliki broj fotografija različitog formata, namene i tematike. Podjednako dobro radio je fotografije u studiju i izvan njega, grupne i pojedinačne. Od fotografija nastalih u studiju izdvajaju se fotografije venčanja, portreti dece, anonimnih žena i muškaraca. Kod njih se uočava Đonićevo odstupanje od ustaljenih normi i pravila i naglašavanje ličnosti portretisanog. Od fotografija nastalih izvan ateljea izdvajaju se panoramski snimci Kragujevca s okolinom koje je Đonić štampao u formi razglednica počev od 1899. godine. Pored njih, ostali su sačuvani grupni snimci izletnika, đaka, vašara u Kragujevcu iz 1910. godine i radnika Vojnotehničkog zavoda. Pored ateljea u Kragujevcu, Ljubiša Đonić imao je atelje u Beogradu, kao i u Kruševcu. Iz beogradskog perioda izdvaja se grupni portret Ljube i Sime Roksandića, kao i posebna serija fotografija s prikazima enterijera dvora Obrenovića i predmeta s dvora za koje se prepostavlja da su pripadali kralju Milanu. Autor izložbe fotograf Predrag Mihajlović želeo je da ovom izložbom ukaže na raznovrsnost i značaj Đonićevog rada u srpskom društvu i kulturi.

J. Matić




Doajen srpske i jugoslovenske fotografije Vojislav Marinković, fotograf umetnik, inženjer ekonomije, završio je Trgovačku akademiju (1931) i Ekonomski fakultet (1942) u Beogradu. Radio je u bankarstvu, turizmu i diplomatiji. Fotografijom se bavio od gimnazijskih dana, a od 1936. i kao član foto-sekcije Srpskog planinarskog društva. Jedan je od osnivača Kluba fotografa amatera ”Beograd” – KFAB (1939), zatim pokretač fotografske organizacije u Srbiji (1947) i inicijator obnove Foto-kluba ”Beograd” (1947). Takođe, jedan je od osnivača Nacionalnog centra za fotografiju – NCF (1992). Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa Fotografija i Beogradski objektiv.
O njegovom fotografskom delu objavljene su dve knjige: Vojislav Marinković, izbor radova – Salon fotografije, Beograd, 1979; O motivu i svetlosti: razgovori sa Vojislavom Marinkovićem – Fotogram, Beograd, 2002.
Vojislav Marinković je preko 60 godina delovao na sceni savremene jugoslovenske fotografije kao njen istaknuti protagonista delom koje pokazuje višeslojni karakter: umetnički, teorijski, organizacioni. Uvek je bio okrenut jednoj temi – čoveku i njegovom okruženju. Za svoje motive odabrao je sâm život: žanr-scene, folklorne motive, portrete u ambijentu. Njegova sklonost ka estetizaciji pogleda na zatečeni prizor ispoljila se najviše u ciklusima fotografija: Moj mali Beograd, Srpsko selo, Po Evropi i Pariske uspomene, kroz srećno pronađene i izabrane svetlosne senzacije i kroz prozračne senke. Ovim delom svoga opusa Marinković je veoma uticao ne samo na autore svoje generacije nego i na potonje – nastavljače.

G. Malić



Poznati američki i svetski fotograf Ričard Avedon preminuo je 1. oktobra. Rođen je 1923. godine u Njujorku, a studirao je filozofiju na Columbia univerzitetu. Fotografijom počinje da se bavi od 1944. godine. Iste godine stupa u kontakt s Aleksejem Brodovičem (Alexey Brodovitch), čuvenim art direktorom časopisa Harper’s Bazaar i počinje da radi za njega. Za svega nekoliko godina stiče popularnost u domenu modne i portretne fotografije. Modnu fotografiju radio je uglavnom izvan studija. Modele, obučene u elegantne Diorove i Šanelove kostime, smeštao je u neobične poze i situacije. Fotografisao ih je na ulicama, u kafićima, cirkusima i na ostalim javnim mestima. Paralelno s modnom fotografijom, radio je i portrete slavnih ličnosti prošlog veka kao što su: Čarli Čaplin (Charlie Chaplin), Ezra Paund (Ezra Pound), Pikaso (Picasso), Brižit Bardo (Brigitte Bardot) i drugi.
J. Matic

Decembarski broj časopisa, kao što ste mogli da primetite, pun je raznih konkursa. Jedan od najzanimljivijih bio je upravo konkurs za naslovnu stranu časopisa jer nas je sve veoma zanimalo kako vi zamišljate naslovnu stranu fotografskog časopisa. Broj fotografija nije bio velik, ali s nekih stotinak fotografija dokazali ste da smo poziv uputili na pravu adresu – vama, čitaocima.
Ime pobednika mogli ste da pročitate već u sadržaju – to je Nikola Panajotović iz Beograda. Nikola inače redovno učestvuje na našim konkursima, ali mu je ovaj do sada najuspešniji. Isti žiri kao i za konkurs ”Čovek i pejzaž” odredio je pet fotografija za najuži izbor iz kojeg je izabran pobednik, a mi objavljujemo ostale četiri da biste prosudili sami da li je izbor bio pravi. Vaše komentare šaljite na našu e-poštu ili adresu, a otvorena je i tema za komentar na forumu naše internet prezentacije.

I. Brezovac

LEGENDE:
Bojan Hohnjec, Dejan Slavković, Gergely Joszef, Bojan Bonifacić


Da li zbog relativno kratkog vremenskog roka ili nekog drugog razloga, na poziv za učešće poslat u 500 škola odazvalo se svega 25! Ukupno 48 učenika iz 16 gradova (Beograd, Novi Sad, Sr. Karlovci, Knjaževac, Leskovac, Arilje, Vranje, Negotin… ) poslalo je 232 fotografije, 178 kolor i 54 crno-bele fotografije.
Tek nekolicina autora poslala je klasične crno-bele fotografije, dok je većina poslala printeve iz standardne foto-laboratorije. Iz tog razloga, žiri u sastavu: Gordan Pomorišac, Vojislav Mitrović i Ivana Brezovac, odlučio je da tu kategoriju modifikuje i prilagodi učesnicima tako da su primane sve crno-bele fotografije bez obzira na to kako i gde su povećane. I pored ovog ne baš ohrabrujućeg uvoda, nagrađeni autori dostigli su zavidan nivo u fotografiji i svakako su veliki potencijal, pa se nadamo da će ih nagrade ohrabriti da tako nastave.
Za dva najbolja autora proglašeni su: Dejan Petrović iz Srednje škole "Milutin Milanković" iz Beograda i Srđan Srđanov iz gimnazije u Sr. Karlovcima. Biće im dodeljene nagrade: digitalni kompaktni fotoaparat Nikon Coolpix 3700 (koju dodeljuje firma Refot B) i Canon PowerShot A400 (nagrada firme ProfiFoto). Časopis REFOTO dodelio je nagradu pohvaljenom autoru Nadi Pavkov iz Srednje tehničke škole ”Jovan Vukanović” iz Novog Sada – godišnju pretplatu na časopis.

I. Brezovac

[1] Dejan Petrović, Beograd
[2] Srđan Srđanov, Sr. Karlovci
[3] Nađa Pavkov, Novi Sad
 
 
   
       
 
Redakcija | Kontakt | Narudžbenica | Arhiva | Forum | Foto-berza