Jesen je godišnje doba kada se sumiraju rezultati celogodišnjeg napornog rada, ubira letina, a istovremeno i kada se posle letnjeg odmora pripremamo za početak novog ciklusa godišnjih aktivnosti, kao i za zimu. Za fotografe, to je period povoljnih i raznovrsnih fotogeničnih situacija kada mogu da ostvare mnogo toga što nije bilo moguće u toku leta. ”Zlatna jesen” obiluje svetlosnim situacijama koje retko možemo naći u drugim godišnjim dobima, a karakteristika su liričnog i romantičnog miholjskog leta ili zagonetnih jesenjih izmaglica i kiša.
Postojanje većih količina sitnih kapljica vode u atmosferi daje tipičnu svetloplavu boju jesenjeg neba koje retko kad poprima sivkastobelu boju užarenog letnjeg neba. Iz istog razloga difuzija svetla na nebu je mnogo jača, zbog čega su jesenje senke blaže od letnjih, kontrast između osvetljenih i neosvetljenih površina je mnogo manji, čemu doprinosi sunce koje izgleda kao da je stalno obavijeno izmaglicom. Svetle površine nisu ”užarene”, a senke su nežne i providne. Usled manjeg ugla pod kojim pada sunčeva svetlost, senke su mnogo duže i samim tim poprimaju ulogu aktivnijih površina na slici. Jesenji pejzaž bitno se razlikuje od onih nastalih tokom drugih godišnjih doba, prirodne promene koje nastupaju u jesen uslovljavaju pretežno tople boje. Pored zelene, preovladuju žuta i crvena u raznovrsnim nijansama, dok su udaljene površine u zadnjem planu cesto obavijene providnom plavičasto-zelenastom izmaglicom naspram nežnoplavog neba. Na blagom i manje kontrastnom svetlu jesenjeg sunca tople boje dolaze do potpunog izražaja. Što idemo više ka severu, to su boje izražajnije i zasićenije, kao da priroda želi da nadoknadi surove uslove života u tim predelima.

Mr Vladimir Červenka



Za razliku od ostalih godišnjih doba, za zimu je karakteristično to što ”nestaju” boje. Osim plavetnila neba pri sunčanom vremenu i zelenila zimzelenog rastinja, uglavnom preovladuju sive nijanse, a kada padne sneg – kontrastne crno-bele površine. Bogatstvo bojenih nijansi prolećnih, letnjih i jesenih boja zamenjuju crni, beli i sivi tonovi. Dok ne padne sneg, priroda deluje beživotno i depresivno, dinamika života zamire, aktivnosti su svedene na minimum, kao da se ljudi i priroda trude samo da prežive u zagrejanim kućama i toplim jazbinama. S prvim snegom situacija se menja, nastupa vreme praznovanja koje je mnogo više zastupljeno u ruralnim sredinama, dok se ljudi iz grada prepuštaju zimskim radostima na zasneženim padinama. To je doba zimskih sportova i veselja, kratkog dana i dugih noći, intimnih večeri pored vatre i obraza pocrvenelih od mraza. I pored toga što se priroda odmara, a krošnje drveća avetinjski štrče naspram sivog neba, motiva za snimanje ima na pretek: od dinamičnih zimskih sportova, zimskih praznika i svetkovina, do zimskih pejzaža ili gradskog eksterijera. Šou snežnih pahuljica priča je sama za sebe! Koliko dinamike i atmosfere ima samo na jednoj jedinoj čuvenoj fotografiji konjske zaprege na vejavici Alfreda Štiglica (Alfred Stieglitz)! Raznovrsnost snežnih kristala je velika – postoji sedam osnovnih tipova i oko 40 kombinacija: iglice i štapici, pljosnati kristali u obliku šestokrakih zvezdica ili pločica, stubici s pljosnatim produžecima, nepravilne čestice snega i krupne pahulje. Ako želimo da snimimo snežne pahuljice, biramo tamniju kontrastnu pozadinu. Kada koristimo duže ekspozicije (ponekad je dovoljna i tridesetinka), slično kišnim kapima, pahulje će ostaviti neoštar trag na snimku u vidu crtica čija će dužina biti veća što je ekspozicija duža, a kratkim ekspozicijama ”zamrzavamo” pahulje na slici u vidu belih tačkica.

Mr Vladimir Červenka

LEGENDA:
Zimski pejzaži lišeni su živih boja i zbog toga meko svetlo sunčanog zimskog dana
”nacrtalo” je ovu nežnu fotografsku grafiku. Olympus E-20, fotografija: Milan Živković






Oblast u fotografiji u kojoj najčešće dolazi do zabune svakako je kontrola ekspozicije. To se uglavnom dešava zbog svetlomera koji su kalibrisani tako da očitavaju nivo osvetljenja određen na osnovu osvetljenosti uobičajenog pejzaža. Ispostavilo se da takav pejzaž reflektuje svetlo oko 18 procenata. Jednostavno rečeno, to znači da vaš svetlomer (bilo integrisan u kućište fotoaparata ili ručni) pretpostavlja da svaka scena koju vi ukadrirate i želite da fotografišete reflektuje 18 procenata svetla. Ovih 18 odsto refleksije ljudskom oku izgleda kao srednjesiva. Naravno, uslovi snimanja, tj. osvetljenosti scene uglavnom su daleko od idealnih, a jedan od najekstremnijih slučajeva svakako je sneg koji reflektuje mnogo više svetla od 18 odsto. Ako se budete oslonili na izmerene vrednosti vašeg svetlomera usmerenog direktno na beli, snegom pokriveni pejzaž, najverovatnije ćete dobiti sive fotografije (ako fotografišete crno-belim filmom). Iako se zimski pejzaž svima nama čini kao previše svetao i da mu sigurno ne treba ekstraekspozicije (tj. svetla) – upravo je suprotno. Da biste dobili zaista beo sneg, treba da DODATE svetla, tj. da produžite ekspoziciju za 2 do 2,5 puta.
Jedan mali pomoćnik rešiće vas svih muka u svakoj svetlosnoj situaciji. Jednostavna, praktična i po ceni pristupačna SIVA KARTA predstavlja zapravo tih 18 procenata reflektovanog svetla. Iako vaš svetlomer ne zna u šta gleda, odnosno odakle meri svetlost, on će ”prepoznati” sivu kartu jer je upravo po njoj i kalibrisan!
Uperite vaš fotoaparat ili ručni svetlomer na sivu kartu, ali pazite da bude jednako osvetljena kao i scena koju fotografišete i da zauzima celo vidno polje svetlomera jer u protivnom ekspozicija neće biti korektna. Sneg će garantovano biti beo, a ako želite da imate detalje u belom, zatvorite blendu za 1/2 f-broja od onog koji vam svetlomer pokazuje. Naravno, ako merite svetlomerom u fotoaparatu, obavezno ga podesite na manuelni mod jer ukoliko to ne uradite, čim sklonite sivu kartu i ukadrirate željeni prizor, vaš fotoaparat reagovaće na nove uslove i izmeriti novu vrednost.
Ako baš nemate sivu kartu, možete iskoristiti i sopstvenu šaku. Svetlomer usmerite na otvorenu šaku i izmerite vrednosti svetla koje ona reflektuje. Zatim otvorite blendu za 1 f-broj (ili produžite duplo ekspoziciju) jer šaka reflektuje skoro dva puta više svetlosti od sive karte. I, na kraju, izmerite svetlo direktno usmeravajući svetlomer na snežni pejzaž i zatim otvorite blendu za 1,5 f-broj ili produžite ekspoziciju za 1,5 puta.
Više o merenju svetla i upotrebi sive karte biće u sledećem broju u Foto-školi posvećenoj ekspoziciji.

I. Brezovac


Ton karta



Izrada foto-prezentacije na internetu
Ovaj članak namenjen je onim ”majstorima” koji se ne libe da zasuču rukave i uz malo truda nauče kako da prezentuju svoj rad na globalnoj fotografskoj sceni
Photoshop
Kada ste odabrali sve fotografije koje želite na svojoj novoj prezentaciji, smestite ih sve u poseban folder na disku. Takođe, napravite i imenujte drugi folder na disku koji će biti prazan, i mora biti van ovog prvog foldera. Otvorite program Photoshop i izaberite meni: File/Automate/Web Photo Gallery.
1. Pojaviće se prozor s imenom ”Web Photo Gallery” i brojnim opcijama.
2. Prvo izaberite jedan od 11 stilova koje Photoshop nudi. Približan izgled svake foto-galerije prikazan u 11 stilova pokazaće se u kvadratiću na desnoj strani. Izaberite onaj stil koji vama najviše odgovara.
3. Ukucajte adresu svoje e-pošte, a zatim izaberite foldere koje ste unapred pripremili. To će biti izvorni i destinacioni folderi za vašu novu prezentaciju.
4. Zatim izaberite, jednu po jednu, svih pet opcija pod oznakom ”Options” i ispunite sve tražene podatke. Time ćete personalizovati izgled vašeg novog sajta. Naročito obratite pažnju na opciju ”Large Images” i ”Thumbnails” jer one odreduju veličine i kvalitet fotografija i njihovih ikonica na sajtu.
5. Kad sve završite, kliknite na ”OK” i sacekajte da Photoshop uradi svoje.
6. Ako je sve dobro podešeno, Internet Explorer ce se sam otvoriti i ugledaćete konačan izgled budućeg sajta u pretraživaču. Prezentacije će izgledati otprilike ovako, u zavisnosti od toga koji ste od 11 stilova (Styles) izabrali.
Radomir – Maša Dikosavljevic
 
       
 
 
 
Redakcija | Kontakt | Narudžbenica | Arhiva | Forum | Foto-berza