Kod kolor fotografije zanimljivo je da nešto stvarno postoji, a nešto nam se samo čini. Elektromagnetno zračenje i različite talasne dužine stvarno postoje, a one nam se čine kao raznovrsna bojena svetla...
Boje registrujemo direktno (posmatranjem realne okoline) i posredno (posmatranjem iste realnosti na fotografiji u boji). Samo kod ”idealnih” fotografija između realnosti i slike nema razlike, dok u praksi one mogu biti veoma velike. Ljudsko oko, s manjom ili većom preciznošću, uspeva da se prilagodi, pa zato beli papir vidimo kao beli pri svetlu sveće, na dnevnom svetlu i na svetlu plavog neba, iako su razlike u temperaturi hromatičnosti – boje svetla, veoma velike: 1.800 – 5.500 – 20.000 K. Manja ili veća odstupanja od navedenih temperatura hromatičnosti možemo da korigujemo pomoću filtra za korekciju temperature i konverznim filtrima...
U stvarnosti, retko kada sve površine koje se nalaze u kadru budu osvetljene podjednako – svetlom iste tempe­rature hromatičnosti. Pri dnevnom svetlu svetle površine osvetljava direktno sunce od 5.500 K, dok su površine u senkama osvetljene svetlom koje reflektuje plavo nebo od 20.000 K. Na tu razliku oko reaguje subjektivno – belu će registrovati kao belu i na direktnom suncu i u senci. Fotografski materijal reaguje objekti­vno: bela na suncu biće bela, a u senci – plava (tipičan primer za to jesu plavo obojene senke na snegu)...
Legende:
Kontrast boje
Iako je u pitanju fotografija na kojoj dominira plava boja, kontrast koji daje crvena boja pojačava opštu dramatiku. Ovakvo mešanje svetla i boja najčešće srećemo kod scenskog izvođenja. Fotografija: Bojan Hohnjec

Harmonija boja
Iako ceo prizor ”vrvi” od raznobojnih svetala, njihov ujednačen odnos dao je pravu dozu harmonije koju je teško postići u ovakvom opštem šarenilu. Fotografija: Branko Stojanović

Intenzivne boje
Intenzivne, zasićene boje bilo tople ili hladne često imaju snažan emotivni efekat na gledaoca. Jarko crvena ruža asocira na strast, ljubav (crvene ruže najčešće se poklanjaju voljenoj osobi), dok je nestvarna ljubičasta ruža prelep ali apstraktan objekat. Crvenu ružu vidimo kao nešto realno – poznato, a ljubičastu kao imaginarno – zamišljeno.

Fotografije: Bojan Hohnjec


Fotografski internet sajt
Virtualne galerije
Reč je o specijalizovanim foto-sajtovima koji okupljaju fotografe i ljubitelje fotografije iz celog sveta. Već desetak godina ovi sajtovi predstavlja­ju virtuelni prostor za zaljubljenike fotografije i mesto okupljanja, učenja i razmene mišljenja o najrazličitijim temama koje se tiču fotografije. Neke od njih dnevno poseti više desetina hiljada korisnika – brojka nezamisliva čak i za neke od najpoznatijih galerija u svetu. Takav je, na primer, Photo.net (www.photo.net). Njega izdvajam jer ima zaista ogromnu posetu, posećuju ga neki vrsni poznavaoci umetnosti i izuzetni foto­grafi i, što je za nas ponekad najvažnije, potpuno je besplatan za korisnike.
Postoji veliki broj sajtova kao što je Photo.net. Nisu svi tako veliki i nemaju takvu posetu, nisu svi ni besplatni, ali uglavnom nude slično svojim članovima...
Neki od njih, kao što je Usefilm.com (www.usefilm.com), imaju veoma interesantne mesečne zadatke gde vam se postavi tema ili tehnika kojom treba da realizujete svoj sledeći projekat. To mogu da budu, na primer, voda, duge senke, neobična perspektiva, izuze­tni momenti, noćna fotografija ili bilo šta drugo. Ovo zna da bude veoma zanimljivo i korisno, pogotovo za one koji žele nešto da nauče ili im treba podstrek da bi fotografisali određenu tematiku. Na ovaj način dobiju komentare za svoje fotografije, a istovremeno mogu da vide i kako su drugi fotografi pristupili istoj tematici, rešili isti problem i iz toga, nadajmo se, ponešto nauče...

Radomir Maša Dikosavljević



Watermark
Retki su oni koji ne koriste ili ne znaju šta je Internet. I fotografi su otkrili sve mogućnosti koje im ovaj medij i način komunikacije pruža. Ali sve ono što se postavi na Internetu postaje dostupno svima i ima jednu lošu osobinu – može se koristiti bez ograničenja. Znamo koliko se velike korporacije muče da dobiju unapred izgubljene bitke i zaštite svojinu. Ako je teško njima, šta onda preostaje nama i kako fotografije pokazati, a u isto vreme ne dozvoliti da se one zloupotrebe ili iskoriste bez našeg znanja. Pogotovo smo u opasnosti od krađe fotografije većeg formata. Digimark je poseban program koji je deo Photoshopa i proverava da li su fotografije obeležene i zaštićene, ali njegovo korišćenje nije moguće bez kupovine samog softvera. Na sreću, i u ovom slučaju, naša digitalna laboratorija pomoći će nam da napravimo sistem zaštite – jednostavan i podjednako efikasan...

Milan Živković






Histogram – razumevanje i upotreba
Fotoaparat ili kompjuter pretvaraju piksele kolor foto­grafije u 256 nijansi sive, počev od crne (nijansa 0), do bele boje (nijansa 255). Zatim, bukvalno, prebroje koliko ima pikse­la koje nijanse i to iscrtaju kao grafikon. Smatra se da je prosečna fotografi­ja 18 odsto siva, s veoma malo sasvi­m crnih, odnosno sasvim belih piksela. Histogram prosečne fotografije prikazan je crve­nom lini­jom na ilustraciji 1. Svaka od pet zona predstavlja jedan f-stop, a to odgovara činjenici da je dinamički opseg savremenih digitalnih foto­aparata oko 5 (do 6) f-stopova...
Većina digitalnih fotoaparata blinkova­njem označava preekspo­nirane delove fotografije (highlights) prilikom njihovog pregleda. To jeste od pomoći, ali ne može da zameni histogram. Dakle, osnovno pravilo za upotrebu histograma glasi:
podesiti ekspoziciju tako da, ako je to moguće, krajnja desna i leva strana histograma ne sadrži piksele...
Srđan Vukmirović
 
       
 
 
 
Redakcija | Kontakt | Narudžbenica | Arhiva | Forum | Foto-berza