Studio
Jedini izvor svetla koji su u početku fotografi koristili i koji je omogućavao snimanje bilo je sunce. Nestalnost dnevnog svetla i zavisnost od vremenskih i klimatskih prilika brzo je naterala fotografe da pokušaju sa kontrolisanjem kako bi obezbedili konstantne uslove snimanja. Kako bi izbegli uticaj direktnog sunčevog svetla, koje je bilo promenljivo u zavisnosti od doba dana, a u podnevnim satima je zbog visokog položaja stvaralo nezgodne senke i jak kontrast. Velike staklene prozore svojih studija fotografi tog vremena okretali su prema severu jer su za snimanje koristili indirektno svetlo odbijeno od neba – idealnu difuznu rasvetu. Ako pažljivo pogledate stare, studijski snimljene fotografije, primetićete da na njima nema svetlih i zasenčenih partija i da su sve površine podjednako osvetljene nežnim difuznim svetlom.
Ali u takvom studiju moglo se snimati samo po danu i po lepom vremenu. Pronalaskom elektrike i sijalica problem je bio rešen i studio je konačno počeo u potpunosti da vrši svoju funkciju, to jest omogućio je kontrolisano manipulisanje svetlom i stvaranje konstantnih uslova za snimanje. I tako dok napolju pada sneg u studiju se snimaju devojke u kupaćim kostimima, ili usred leta eskim pije koka-kolu na Severnom polu.
U domenu amaterske fotografije nema izrazite potrebe za studijom, slično je i u žanrovima kao što su reportažna i dokumentarna fotografija, ali u profesionalnoj fotografiji često mnogi fotografi snimaju isključivo samo u studiju.
U studiju sa kvalitetnom rasvetu ne moramo da brinemo da li će sunce
promeniti svoj položaj dok mi, na primer, aranžiramo mrtvu prirodu.
Vladimir Červenka
Legende:
Reprofotografski sto firme Kaiser
|
|
|
|
ŠKOLA DIGITALNE FOTOGRAFIJE Fotografski internet sajt
Slikanje svetlom
Postavite objekat ispred fotoaparata, fokusirajte, namestite blendu i ako fotografišete ljude, kažite im da budu potpuno nepokretni. Kažite im da se skoncentrišu na opuštanje; Zatim zatamnite sobu i ”slikajte svetlom” kao što to radi Danski fotograf Emil Schildt
REFOTO: Trebalo Vam je samo pet godina od prvog akta, koji ste fotografisali 1982. godine, da postanete fotograf s punim radnim vremenom. Kako je to biti fotograf u Danskoj, bar na osnovu Vašeg iskustva?
E. Schildt: Prvo – to bi bilo premalo godina… i nisam bio fotograf s punim radnim vremenom. Imao sam dovoljno sreće da budem ”nezaposleni” muzičar, a tih godina moglo se živeti od socijalne pomoći za nezaposlene.
Fotografija je unekoliko slična muzici. Ne morate da imate diplomu da biste dobili posao. Sve što treba da uradite jeste da budete ”najbolji”. Danska je zaista loša u obrazovanju fotografa...
REFOTO: Vaše omiljene teme su aktovi, portreti i mrtva priroda. Zašto ove teme?
E. Schildt: Ovo će sada biti prilično intimno. Pre dvadeset godina, na mojim ”počecima” u ovoj profesiji, bio sam veoma stidljiva osoba. Nisam imao previše sreće sa ženama. Jedan moj prijatelj znao je da kaže: ”Ako ne možeš da imaš ono najbolje, zadovolji se najboljim što možeš”. Prilično sam dobar u ovome, a nisam predstavljao pretnju svojim modelim a i oni su zato radili sve što sam tražio od njih. Mnogi su pitali isto: Zašto žene? Zašto mlade prelepe žene? Pa – ja sam muškarac. I, bio sam, i dalje jesam – amater i mogu slobodno da biram. Ja sam izabrao lepotu. Sliku života.
Portreti i mrtva priroda takođe su rezultati moje stidljivosti… Atelje je moj prostor. Tamo ja vladam. Volim taj osećaj i bio bih najgori fotoreporter jer mi nije prijatno da snimam ljude a da od njih ne tražim dozvolu… Obožavam i prirodu, ali nju je izuzetno teško fotografisati – osim ako se zovete Josef Sudek...
REFOTO: Uglavnom radite u studiju. Nekih osamdeset procenata vaših radova ”slikani su svetlom”. Ova tehnika prilično je retka, posebno u našoj zemlji, tako da može biti interesantna našim čitaocima. Kada ste počeli da je koristite i kako ste je naučili?
E. Schildt: Pre dvadeset godina čuo sam priču o starim komercijalnim fotografima, i o tome kako su morali da doslikavaju svoje subjekte. Ovo je bilo vreme pre velikih studijskih bliceva... Bio sam zaprepašten i počeo sam razmišljati da li bi ovo moglo uspešno da se koristi s ljudskim modelima. I tako, pokušao sam...
Refoto: Gde naši čitaoci mogu da vide Vaše fotografije: na Internetu, u knjigama...”
E. Schildt: Na mom veb sajtu a takođe i na:
http://photo.net/photodb/folder?folder_id=224043
http://www.photosig.com/go/users view?id=13857
http://www.photopoints.com/main/photos/showauthor.aspx?txtHiddenAuthorID=366 U osnovi, ideja je da morate da osvetlite delove slike koje želite da pokažete i izbegavate delove koje ne želite da pokažete. Ova tehnika ima mnogo varijabila, pa evo nekih korisnih saveta.
Uvek koristim iste filmove. Dobio sam veoma dobre rezultate s AGFA APX 100 ISO za crno-bele fotografije i FUJI RTPII T (64 ISO) za slajdove. Blenda za crno-bele je f11, f8 za slajdove.
Pokušajte (bar u početku) da uvek koristite isto rastojanje od objekta koji fotografišete... Emil Schildt: http://www.vraahojskole.dk/emil/index.htm Radomir Maša Dikosavljević
Legende:
© Emil Schildt, ”Anna”
© Emil Schildt, ”Angst”
|
|
|
|
|