Video oprema

Bespilotne letelice

Draganflyer-X6

Nekontrolisano – kontrolisani pogled odozgo

Iako to ne primećujemo jedna oblast industrije doživljava pravi procvat. U nju su uključene brojne oblasti nauke, od aero-kosmonautike preko elektronike i telekomunikacija do video i fotografske opreme. Kada sve pomenute tehnologije sakupimo na jednom mestu rezultat je bespilotna letelica sposobna da nas, pored svih ostalih stvari, snima i fotografiše sa visine. Znali mi to ili ne!

Mislim da nema nikoga ko do sada nije video neke čudne letelice sa mnogo elisa ispod kojih najčešće vise fotaparati (kojima se danas podjednako dobro snimaju i fotografije i video materijal). Ove sprave uvele su potpuno nove vizure jer omogućavaju kretanja kamere tokom video snimanja i rakurse  u fotografiji kakvi su do sada bili nedostupni, odnosno nezamislivo skupi jer su zahtevali specijalnu opremu. U svetu je ovakvo snimanje postalo uobičajeno a broj ozbiljnih snimatelja koji između ostalih koriste i ovu tehnologiju raste velikog brzinom. Kada danas čitate o ovakvim letelicama obično se misli na one koje nemaju pilota unutar klasičnog kokpita. Negde u svetu, opremljen za snimanje iz vazduha, leti dron (kako svetu popularno nazivaju robotizovane spravice) koji se kontroliše sa ko zna kog mesta. Sprava je deo snaga koje vode bitku oko najvrednijeg resursa današnjice a to su informacije.Najveći deo obaveštajnih informacija još uvek se sakuplja na jedan od najklasičnijih špijunskih načina: uz pomoć fotografija i/ili video snimaka.
U kategoriju bespilotnih letelica spada sve što leti i nekakav oblik daljinske kontrole: od mikro helikoptera i aviona, kojima se igraju i snimaju iz vazduha mala i velika deca, do teško naoružanih Reaper (G. A. MQ-9) i Predator (G. A. MQ-1) letelica kojima je do sada samo u jednoj ratnoj zoni ubijeno više od 4500 ljudi. Svaki UAV predstavlja svojevrsnu platformu i ima neku specifičnu funkciju: od naučno-eksperimentalnih preko humanitarne i civilne upotrebe do pravih ubica. Mogu biti neverovatno mali ali i ogromnih dimenzija. Pojedini teže par grama, drugi mogu da se pohvale težinom od nekoliko tona. One najmanje pogone mikro elektromotori sa baterijom koja je nešto veća od zrna peska. Veliki dronovi koriste ceo spektar pogonskih jedinica, od turbo-elisnih preko hidrogenskih, ramjet i mlaznih motora do solarnom energijom pogonjenih elektromotora. Svakako ne treba zaboraviti horor oličen u ponovo aktualnim nuklearnim motorima koji bi trebalo da obezbede višegodišnju autonomiju leta.
Ako počnete da pratite šta se dešava u ovoj oblasti shvatićete da je neverovatan broj letećih i daljinski kontrolisanih fotoaparata već dugi niz godina u operativnoj upotrebi od strane vojske i policije. Ono što nije poznato jeste kako se i koliko ova tehnologija   koristi s druge strane zakona. Takozvani multikopteri od kojih poneki imaju i po dvanaest motora i elisa sposobni su da ponesu teret od nekoliko kilograma i da ga skoro bešumno dostave na određeno mesto. Šta taj teret, pored kvalitetnih kamera i direktnih video-linkova namenjenih snimanju kako dozvoljenih tako i nedozvoljenih stvari, može da bude ostavljamo vašoj mašti.
Ova potpuno nova industrijska oblast upravo doživljava svoje početke. Nadamo se da kraj neće ličiti na scene iz filmskog serijala ”Terminator” iako su sve vrste ovih uređaja isprobane u stvarnim ratnim sukobima. Pojedini programi trenutno su stopirani jer su mašine bez razlike ”terminisale” neprijatelje ali i prijateljske vojnike. Ako na trenutak zaboravimo teror koji preti u slučaju greške i pada naoružanog ili nedaj Bože drona opremljenog nuklearnim motorima sledeća, i nama mnogo bliža, stavka jesu svi oni koji kupe malo ozbiljniju igračku opremljenu video kamerom ozbiljnije rezolucije i krenu sa špijuniranjem komšiluka.

[signoff icon=”icon-pin”]Bespilotne letelice najčešće delimo u dve kategorije: UAV (unmanned aerial vehicle) i ucav (unmanned combat aerial vehicle). Doduše postoje i ostale vrste ”bespilotnih” vozila, od automobila do podmornica a kada smo već pomenuli ovu grupu moramo da kažemo da je sve ovo 1898 ”zakuvao” Nikola Tesla svojim patentom bežične kontrole: makete broda upravljane radio talasima.[/signoff]

[signoff]eBee sistem

eBee sistem baziran je na letećem krilu u koje je ugrađen mali ali moćan fotoaparat. Avion poleće jedostavnim bacanjem u vazduh a sleće sam. Kontrola rute snimanja zasniva se na GPS sistemu smeštenom, zajedno sa kontrolama kompletnog sistema, u posebnom koferu. Snimljeni materijal bežično se prenosi u komandni sistem tako da je omogućeno praćenje u realnom vremenu. www.sensefly.com/drones[/signoff]

Ako počnete da pratite šta se dešava u ovoj oblasti shvatićete da je neverovatan broj letećih i daljinski kontrolisanih fotoaparata već dugi niz godina u operativnoj upotrebi od strane vojske i policije. Ono što nije poznato jeste kako se i koliko ova tehnologija   koristi s druge strane zakona. Takozvani multikopteri od kojih poneki imaju i po dvanaest motora i elisa sposobni su da ponesu teret od nekoliko kilograma i da ga skoro bešumno dostave na određeno mesto. Šta taj teret, pored kvalitetnih kamera i direktnih video-linkova namenjenih snimanju kako dozvoljenih tako i nedozvoljenih stvari, može da bude ostavljamo vašoj mašti.
Ova potpuno nova industrijska oblast upravo doživljava svoje početke. Nadamo se da kraj neće ličiti na scene iz filmskog serijala ”Terminator” iako su sve vrste ovih uređaja isprobane u stvarnim ratnim sukobima. Pojedini programi trenutno su stopirani jer su mašine bez razlike ”terminisale” neprijatelje ali i prijateljske vojnike. Ako na trenutak zaboravimo teror koji preti u slučaju greške i pada naoružanog ili nedaj Bože drona opremljenog nuklearnim motorima sledeća, i nama mnogo bliža, stavka jesu svi oni koji kupe malo ozbiljniju igračku opremljenu video kamerom ozbiljnije rezolucije i krenu sa špijuniranjem komšiluka. Zašto ova oblast doživljava neviđeni procvat i šta se to toliko promenilo u odnosu na 1930 od kada dronovi u ovom ili onom obliku postoje. Odgovor leži u razvoju elektronike, prvenstveno satelitske navigacije i mogućnosti realne kontrole u realnom vremenu na velikim daljinama. Pod realnom kontrolom podrazumevamo onu pod nazivom “upravljanje u prvom licu” kada “pilot” koristi posebnu kameru na letelici koja šalje sliku prostora u posebne naočari koje koristi operater.

Eksplozija UAV letelica dešava se i zahvaljujući neverovatno niskim cenama delova od kojih je moguće sastaviti ove sprave a najnovija dostignuća u tzv. 3D štampanju (korišćenje računarom kontrolisanih lasera da se iz bloka materijala izradi bilo kakav oblik) pružaju neslućene mogućnosti. Ranije su avio modelari trošili mesece kako bi, korak po korak, od drveta i posebne papirne obloge izradili krilo, a u to vreme nije uračunato ono neophodno za projektovanje. Danas se letelice modeluju računarom a 3D nacrt postaje realan objekat u roku od par minuta ili sati, zavisno od kompleksnosti i kapaciteta 3D štampača. Nekoliko razloga igra ogromnu upotrebnu ulogu ovakvih letelica. Najvažnija je svakako odsustvo čoveka i svih ograničenja vezanih za njegovu fiziologiju. Ako letelica ima mogućnost da ostane u vazduhu dva dana onda će toliko i leteti jer će se tokom misije više puta promeniti nekoliko zemaljskih posada.
Takozvana g-sila ili gravitacija nema nikakav uticaj na elektronske sisteme koji nemaju problema sa gubitkom perifernog vida ili svesti. Sledeći razlog je veličina jer je dronove moguće smanjiti do takozvanih nano dimenzija, a kod klasično velikih letelica prostor i ekstra težina koju bi zauzeo pilot mogu da se iskoriste na mnogo načina. Policija i vojska mogu, ustvari već ih koriste, bespilotne letelice na bezbroj načina, prvenstveno za neprimetno snimanje raznih aktivnosti. Ono što izgleda skoro neverovatno jeste činjenica da neke od potpuno funkcionalnih bespilotnih letelica (koje mogu špijunsku misiju da obave mnogo bolje) koštaju sa svom pratećom opremom koliko gorivo za jedan ili dva leta klasičnog, pilotom kontrolisanog helikoptera.
I upravo ta pristupačnost omogućava eksploziju ovih tehnologija u oblasti takozvanog hobističkog letenja. Ali ono što postaje zaista opasno jeste da dostupnost tehnologije postavlja mnoga bezbedonosna pitanja. Ako neko podigne zmaja blizu aerodroma (što je zabranjeno) policija će ga lako pronaći jer je na kraju konopca koji drži. U slučaju bespilotnih letelica onaj koji je kontroliše može biti bilo gde, u drugom gradu pa čak i na drugom kontinentu. Putnički avion može pasti nakon uletanja goluba u turbinu a zamislite koliku štetu može izazvati bespilotna letelica. Godinama unazad nikakav problem nije nabavka pravih, malih mlaznih motora a izrada RC modela kontrolisanih komercijalnim uređajima hobi je miliona. Ako samo promil jednog miliona ima u glavi nekakve sulude ideje to je već 1000 potencijalnih terorista. A pod terorizmom podrazumevamo i najozbiljnije napade na privatnost jer nema veze koliko je visoka ograda  oko vašeg dvorišta kada neko može poslati mikro dron opremljen kamerom da snimi šta sve to imate u dvorištu ili će neprimetno spustiti skoro bešumni helikopter na sims vašeg prozora – i viriti u sobu. Ako mislite da je takvih ljudi malo varate se jer je dovoljno pogledati kolika je popularnost takozvanih reality show programa.
Veoma mali broj zemalja u svetu pozabavio se zakonskim regulativima o korišćenju bespilotnih letelica opremljenih raznim uređajima uključujući tu i kamere. Nakon nekoliko skandala uključujući tu i onaj sa sa video snimcima američkih mostova koje su uradila dva mladića, jedan je vozio automobil a drugi upravljao bespilotnom letelicom postalo je jasno koliko su odbrambeni sistemi ranjivi kada su u pitanju ovako male sprave. Zbog toga je još jedna vrsta naoružanja ušla u (skoro) operativnu fazu a to laserski top koji je konstruisan baš za eliminaciju neprijateljskih špijunskih letelica. Sada samo preostaje da sačekamo da računari postanu svesni…

[signoff icon=”icon-flag”]JULIUS NEUBRONNER – Golubovi i fotoaparati

Julius Neubronner Golub sa fotoaparatomU priči o daljinski kontrolisanim letelicama namerno nisu ubačene (realizovane) ideje o kamerama koje na sebi nose razne životinje uključujući tu i insekte. Prvi koji je fotoaparat pomoću specijalno dizajniranog ”samara” poverio golubu jeste Julijus Neubroner, apotekar iz Nemačke i to 1907 godine. On je koristio golubove pismonoše za hitnu dostavu lekova i ponekada su mu ptice bile odsutne duže no što je trebalo. Kako bi video kuda se kreću okačio ime je svoj izum, mali fotoaparat. Fotografije su ispale dobro pa je usledilo konstruisanje boljeg fotoaparata i sistema za nošenje i konačno, 1908 godine dobijanje patenta za pronalazak.Fotografije koje je dobijao na ovaj način osvajale su nagrade a prodavane su i kao razglednice. Juliusov rad kasnije su nastavili drugi a čak je i CIA koristila ovaj sistem fotografisanja tokom II svetskog rata.[/signoff]