Aktuelnosti

BPM – program pete nedelje festivala

Tokom pete nedelje održavanja festivala Beogradski mesec fotografije, pored samostalnih i grupnih izložbi, u programu su i predavanja i radionice,

 

Izložba: SEASCAPES

Autor: Martin Breindl i Wolfgang Mullner

Otvaranje izložbe:  24 April 2017 u 18h

Mesto održavanja: ПРОЗОР

Trajanje izložbe do: 02.05.2017.

 

Fotografije Volfganga Milnera su narazličitije morske panorame koje prepoznajemo sa brojnih fotografija sa letovanja. Horizont deli fotografiju tačno na sredini. Miler uzima informacije o bojama koje su „upisane“ u svakoj slici i izračunava srednju vrednost tonalnih vrednosti kako neba tako i mora. Ovim vrednostima on „preslikava“ originalni motiv monohromnim površinama, gurajući ga na ivice fotografije gde on služi samo kao „paspartu“ za jednu novu formu interpretacije istog segmenta realnosti.

Martin Brajndl u svom ciklusu Die Sehnsucht nach dem Meer (konkretna verzija) opisuje potpuno iste motive kao i Milner, gotovo doslovno. Reči NEBO i MORE koje stoje jedna iznad druge imaginarna linija horizonta deli na pola i iznova ih konstruiše. Korak po korak, Brajndl konkretizuje ovu demontažu, u kojoj koristi istu metodu na agregatnim stanjima i spektralnoj percepciji, koja se gotovo istovremeno ispoljava kao odraz u ogledalu.

Milerovi i Brajndlovi radovi u suštini su eseji. Dijalog između fotografija poigrava se sa granicoom između fotografije i grafike. Ono što su za Milnera brojni prizori mora, za Brajndla su jezičke varijacije. Obe perspektive su sistematizovane i šablonizovane, ukazujući na pogled na svet na koji sve više utiču percepcije mašina, industrijskih standarda i normi.

Grupna izložba: US AND THEM

Mesto održavanja: UK Parobrod

Otvaranje izložbe: 24 april 2017. u 19h

Trajanje izložbe do: 30.04.2017

 Projekat “Putujući aparat” je nastao u želji da se prikažu razlike u pogledima i mišljenjima i, što nije  manje bitno, da se dokaže da granice ne postoje. Spakovali smo Minoltu i 12 filmova, skupili ljude iz bivše Jugoslavije i dali im temu “Mi i oni”. Svi oni  imaju drugačije poglede, shvatanja i emocije. Razbili smo predrasude i sklopili nova prijateljstva.

Aparat je proputovao Balkan, od Slovenije do Makedonije, a 6 kolor i 6 crno-belih filmova  dočaravaju ono što može da nam promakne u svakodnevnici.
Mila, Andjela, Bojana, Marija, Vedrana, Klemen, Senad, Zvonimir, Mirko, Jovan, Nedžad i Kosta svojim fotografijama opisuju emocije i atmosferu doživljenog.
Ovo je druga izložba grupe Analogna fotografija, po ideji Vladimira Todorovića, a u okviru Beogradskog meseca fotografije.

Izložba: Carpethian

Autor: Felicia Hodoroaba Simion

Mesto održavanja: Бартселона

Otvaranje izložbe: 24 april 2017. u 19 i 30h

Trajanje izložbe do: 06.05.2017

 

Carpethian

Jacqueline Stojanović

Izložba fotografija Feličije Simijon pod nazivom Carpethian izražava zabrinutnost o održavanju tradicije u modernom društvu izlaganjem načina na koji se tradicionalni ćilimi koriste u Rumuniji, matična zemlja umetnice. Izložba se fokusira na tepisima rođaka Feličije Simijon koji žive u ruralnim sredinama iz Oltenije. U interakciji sa zajednicom udaljenih sela koja još uvek nije potpuno asimilirana savremenim urbanizmom, mogu se još uvek naći relikvije nekih tradicija iz prošlosti. Međutim, izgleda da ništa ne može izbeći uticaj savremenosti i upravo ovi oblici promenjene tradicije postaju predmet istrage Felicije u evoluciji tradicija.

Još od prvih ručno tkanih tepiha u Jermeniji i Persiji, oni su dobili brojne uloge, praktične ili simbolične. Od termičke izolacije za šatore nomadskih plemena, adaptacije za bogomolje i molitve, do simbola statusa bogatstva i prestiža, ili jednostavno lepe ukrasne predmete. Sa svojim najrazličitijim namenama i adaptacijama, tepih je uvek bio deo svakodnevnog života u mnogim nacionalnim zajednicama. Trenutno, uloga tepiha je ograničena na onu dekorativnu i on predstavlja običan predmet u prodavnicama za dizajna enterijera. Masovna mašinska proizvodnja u fabrikama čini da lična ljudska strana nestane u proizvodnji modernih tepiha, a zanat i umetnost  njihove ručne izrade postaje prošlost. Posedovanje ručno tkanog tepiha je postao fetišistička vrednost u civilizovanim zapadnim društvima, čak problematično, jer njihovi vlasnici nisu svesni bogate istorije tog predmeta i njiegovog mesta u kulturi.

Specifični za Rumuniju, tepisi iz Oltenije obično imaju cvetni dezen i davani su u miraz prilikom sklapanje braka. Ovi tepisi su imali simboličnu vrednost, predstavljali su društveni status porodice, a neki od ovih tepiha su posebno tkani za odeđene porodice i sadržali naznake i motive dizajna koja su izrazila imučno stanje, zanimanje i porodičnu istoriju. Posedovati takav predmet bila je privilegija i prestiž, i zbog prestiža takvog predmeta, ljudi su ih izlagali u pojedinim delovima kuće, obično na zidu da bi istakli na taj način imučnost ili da bi ovekovečili njihov izgled, uradeći svoje portrete ispred njih.

Slikama koje su snimljene u selima Plenica, Čiokanešti i Novaći, Simion dokumentuje istorijiu ćilima njenih rođaka, koristeći narodni način portretizacije iz Rumunije prošlog veka. Postavljajući svoje subjekte ispred ćilima  koji su sačuvali u svojim domovima, umetnik stvara vizuelnu jukstapoziciju između moderne odeće i tradicionalne ćilime. S druge strane, preokreće taj kontrast u autoportretu gde je prikazana u tradicionalnoj narodnoj nošnji iz Oltenije ispred jednog modernog tepiha koji su njeni roditelji kupili pre samo nekoliko godina u jednoj modernoj prodavnici nameštaja. Ćilimi koji se pojavljuju u porodičnim portretima kupljeni su da bi označili novi početak, useljenje u novi stan, pad komunizma ili pripreme za nečiji brak, verovatno reminiscencija prošlog vremena kada se davalo miraz. Razlozi posedovanja takvih tepiha su prebačeni u oblasti materijalizma a ćilimi njene porodice postepeno su se promenili, od tradicionalnih rumunskih do masovnih reprodukcija, turskih ili orijentalnih,  manje vrednim.

Portreti predstavljeni od strane umetnice Simijon pružaju pogled u seoskim savremenim domovima Rumunije i izražavaju nostalgiju za bogatom i slikovitom prošlošću, ali njegovo istraživanje postavlja ozbiljna pitanja o mestu tradicije u 21. veku Prekidom tradicionalne proizvodnje i nabavke rumunskih tepiha, šta bi se izgubilo za istoriju kulture? U eri u kojoj su tepisi izloženi u ekstremnim suprotnostima, u prodavnicama suvenira ili u etnografskim muzejima, obe lokacije sa jakim turističkim značajem, kako će rumunsko stanovišto  čuvati tradiciju čiji sastavni deo su i ovih tepisi u uslovima neprekidnog prilagođavanja na ovo stanje materijalizma? Gledajući slike koje prikazuju uspomenu na lepotu i lični integritet, postavlja se pitanje da li je ovaj materijalizam korak kulture ka napretku ili greška napuštanja prošlosti.

Izložba: UDRUŽENJE UMETNIKA ŽELEZNICA SRBIJE

Svetlopisani znani i neznani likovi

Autor: Božidar Vitas

Mesto održavanja: Glavna železnička stanica

Otvaranje izložbe: 25 april 2017. u 19h

Trajanje izložbe do: 30.04.2017.

Radionica: Organizacija i snimanje profesionalnog modnog editorijala

Radionicu vodi Saja Stefanović

Vreme: 25 April 2017 u 13 00 – 17 00h

Mesto: Orange Studio

Master Class: Nevidljivi vizuelni efekti na filmu

Nikola Vučenović

Mesto održavanj: Jugoslovenska kinoteka

Vreme: 25. april 2017 od 19 i 30

Mesto održavanja: Nova Akademija Umetnosti

Vreme Javni čas / Kritičke radionice

održavanja: 25 i 26 April 2017 od 15 00 – 17 00h

                                  19 April 2017 od 15 00 – 17 00h

           

Studio – Praktičan rad

Vreme održavanja: 25 April 2017 od 17 00 – 19 00h

 

Grupna izložba: ART AND SCIENCE

Mesto održavanja: Arget galerija

Otvaranje izložbe: 27 april 2017. u 19h

Trajanje izložbe do: 25.05.2017

 

Predavanje na temu: Foto-žurnalizam u Srbiji nekada i danas

Predavanje vodi: Imre Szabo

Mesto održavanja: UK Parobrod

Vreme: 28. april 2017 od 19 i 30 do 21 i 30h

Predavanje na temu: Koncertna rok fotografija – Zašto i kako je snimiti

Predavanje vodi: Anamarija Vartabedijan

Mesto održavanja: UK Parobrod

Vreme: 29. april 2017 od 18 do 20h

 

Izlaganje uz prikazivanje fotografija – primeri fotografija sa rok koncerata objavljeni u magazinima, novinskim izdanjima i knjigama, fotografije pogodne za web, kao i fotografije koje su našle svoje mesto na samostalnim izložbama i međunarodnim salonima fotografije.

Razlika u pristupu, snimanju i primeni fotografije za štampu, promociju benda ili fotografije kao izložbenog eksponata. Potreba za fotografijom kao dokumentom ili dokumentarnim umetničkim delom od strane organizatora koncerta, muzičke grupe, novinske kuće ili samog autora kao umetnika. Kada to jedna koncertna rok fotografija može da postane eksponat na umetničkoj izložbi? To su pitanja o kojima ćemo govoriti na druženju u Parobrodu.

ANAMARIJA VARTABEDIJAN je rođena 13. 06. 1974. u Beogradu.
Magistar slikarstva 2001. godine, FLU, Beograd. Doktorand na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu od 2015. godine. Profesor je na Visokoj školi strukovnih studija Beogradska politehnika. Član je Umetničkog saveta ULUPUDS-a od 2012. godine.
Priredila je trideset i sedam samostalnih izložbi slika, mozaika, rok fotografija i ilustracija u zemlji i inostranstvu od 1995. godine do danas. Osamnaest puta je izlagala sa porodicom Vartabedijan u zemlji i inostranstvu. Grupno izlaže od 1994. na preko sto izložbi.

Bavi se koncertnom rok fotografijom od 2004. godine. Fotografisala je preko četrsto koncerata i svirki u regionu i sarađivala je sa mnogim bendovima, muzičkim listovima i internet portalima. Od 2005. godine je urednik fotografije u nedeljnom rok i art veb magazinu – www.davidsubrock.com, a od 2014. godine fotograf-saradnik za Hit stranu Politikinog zabavnika. Njene fotografije su objavljene u “Ilustrovanoj Ex-Yu rock enciklopediji 1960-2015” Petra Janjatovića. Pokretač je projekta Rok momenti – izložbe rok fotografije realizovane šesnaest puta od 2006. godine do danas. Bila je službeni fotograf Kud Idijota od 2007. godine. Danas je službeni fotograf muzičkih grupa: Neno Belan i Fiumens, Goblini, S.U.S. i PSI.
Dobitnik je više stručnih priznanja od 1996. godine do danas.

Foto radionica / Praktičan rad sa decom

Mesto održavanja: Fabrika fotografa

Vreme: 29. april 2017 od 14 00 – 15 00h

 

Foto radionica / Praktičan rad sa starijim sugrađanima

Mesto održavanja: Fabrika fotografa

Vreme: 30. april 2017 od 14 00 – 15 00h

Radionica: Out of box

Radionicu vodi: Marija Konjikušić

Mesto održavanja: Kafič Kula

Vreme: Svake subote do 28 Maja 2017, od 12 00 – 14 00h

 

 

ReFoto

Author: ReFoto