Fotografi

Brbora – sa one strane granice

Postaviti jasnu granicu izmedju erotike i pornografije nikada nije bilo niti lako niti uspešno. I uostalom veoma je zanimljivo pitanje kada je, i što je još važnije, ko je definisao šta je sramota. U različitim kulturama sramota je bilo videti potpuno različite delove tela, na primer danas u Evropi imamo borbu za zabranu burki koje sakrivaju sve.

Svi smo suočeni sa dvostrukim moralnim normama odnosno primeni istih onako kako nama odgovara. Ako se pojavi nag muškarac u pozorišnoj predstavi onda je to, kako naša senzacionalistički orijentisana štampa kaže, sramotno i skandalozno. Ako se isto ili još “gore” dogodi u nekom od brojnih rijaliti-šou programa tada je to samo zanimljivost koju će na globalnim mrežama odmah propratiti bezbrojna publika a organizatori iskoristit za nesmetanu reklamu.

Stijepo Brbora je neko ko fotografiju koristi kao sredstvo koje ima više ciljeva: zadovoljenje kreativnog poriva koji direktno stoji povezan sa emocionalnim stanjem što je veoma jasno vidljivo ako pažljivije pogledamo odnosno pročitamo poruku koju nosi svaka fotografija. Istovremeno to je i svojevrsni bunt koji bi možda mogli opisati sa “sam protiv svih” iako u svakoj priči odnosno na svakoj fotografiji ima neizbežnog saučesnika odnosno modela koga snima. Kao i sve pobune i ova zahteva neprekidan rad, dodavanje “gorivnog” materijala koji će je održati živom i što je još važnije aktualnom i zanimljivom. I zato mašta ovog autora neprestano radi u oblasti koje se svi odričemo a istovremeno svako od nas u njoj potroši dobar deo života.

Oni koji su bili na par projekcija koje je Stijepo održao mogli su da zapaze kako autor, tokom komentara,  neprekidno postavlja emocije u prvi plan što je ustvari poziv za čitanje fotografija i otkrivanje skrivenih poruka na fotografijama gde naizgled nema ničega skrivenog, pronalaženje povoda za svojevrsne kritike svega što je ustvari iskonski deo nas samih. Sve ovo je veoma intrigantno i pre svega postavljeno kroz bezbroj slojeva a dodatni konflikt stvara naše poimanje društveno prihvatljivog što često dovodi do komentara o “mračnim i uznemirujućim” predstavama nečega što je ustvari samo “običan” život. A možda je naslov jednostavno mogao biti i “Priče o osnovnim instinktima” jer, priznali mi to ili ne, sve se okreće oko njih.

Mi smo napravili mali izbor fotografija (povinovali smo se određenim definicijama dozvoljenog) a više (čitaj slobodnije) možete pronaći na sajtu http://brbora.net.