Gigantske fotografije
Gde su vaše granice?
U svakom broju francuskog časopisa Chasseur d’Images nalazi se spisak fotografskih izložbi koje su otvorene u Francuskoj. Samo u Parizu, u julskom broju časopisa navedeno je 55 izložbi, dok ih je cela Francuska imala oko 230. Hteli mi to ili ne, očigledno je da postoji hiperprodukcija dobrih radova u domenu izlagačke fotografije. Jasno je da u takvoj hiperprodukciji postoji potreba da se na neki način istaknu, izdvoje iz mase dobrih fotografija. U poslednjih 12 meseci imao sam prilike da posetim brojne fotografske izložbe u Baselu, Cirihu i Londonu. Pored dve izložbe ”klasika fotografije” – Irving Penna i Ervina Blumenfelda, kao i izložbe World Wildlife Photo, posetio sam izložbe i galerije koje predstavljaju mlađe, mogu da kažem, avangardne fotografe

Za kontrolu kvaliteta fotografije, dovoljno je da na ekranu fotoaparata uvećate sliku i pogledate fine detalje da li su lepo ocrtani ili nisu. Kod pomicanja fotoaparata, obično je neoštrina u jednom pravcu veća. Ravnomerna neoštrina može biti prouzrokovana pogrešnim uoštravanjem. Obe fotografije snimio Svetislav Dragović

Kako snimiti fotografiju u najboljem mogućem kvalitetu?
Pikseli, međutim, nisu uvek isti na svim digitalcima
Ako imate mali digitalac koji ima 14 megapiksela, nemojte da izvedete zaključak da su ti megapikseli bolji nego neki D-SLR sa svega 6 megapiksela! Nije samo broj megapiksela važan, nego i njihova veličina. Mali fotoaparat ima mali senzor. Zamislite, ako taj mali senzor iseckate na 14 miliona piksela, koliki mora da bude svaki od tih piksela! Na primer, Nikoni D300 i D700 imaju isti broj piksela, ali D700 ima 1,5 puta veći senzor (pun format 24 x 36 mm), dok D300 ima manji senzor, tzv. APS-C. Jasno je da D700 ima ”kvalitetnije” piksele. U čemu se ti njihovi kvaliteti razlikuju?

Svaki od piksela treba pod udarom svetla da proizvede neki elektricitet. Mali piksel, zbog svoje veličine, može da proizvede samo malo energije, dok veći piksel može da proizvede mnogo više. Znači, ako koristimo isti ISO broj, s malog senzora dobijamo, pored uobičajeno slabog signala, još i jedan parazitski, takozvani ”šum”, dok će veliki piksel početi da stvara šum tek od mnogo veće brojke ISO. Drugim rečima, sa D700, koji ima 12 Mpix kao i D300, možete da snimate s daleko većom brojkom ISO, nego što to možete sa D300. Tako se gornja granica za D300 završava na ISO 6.400, a za D700 na ISO 12.800, uz približno isti kvalitet fotografije. A s malog senzora nekog kompaktnog digitalca verovatno ćete dobiti takav kvalitet već na ISO 800, ili eventualno ISO 1.600. Šum na slici vidi se kao zrno s nekadašnjeg filma i nastaje kada se snima s većom osetljivošću. Ima situacija gde je važnije dobiti fotografiju uopšte, pa se tu malo progleda kroz prste kvalitetu fotografije.

Isečak fotografije
Kod analize fotografije često se predlaže i usvaja nekakav isečak, kojim se popravlja kompozicija fotografije i uklanjaju nepotrebni detalji. Tom prilikom ne koristimo pun format fotografije i njen pun kvalitet. Da ne bismo trošili dragocene piksele, treba vrlo brižljivo da kadriramo. Na primer, pisao sam o tome da kad se fotoaparat ne drži potpuno horizontalno, a linija horizonta se vidi u kadru, veoma smeta ako je nakrivljena i mora se ispraviti. To se lako ispravlja u Photoshopu, ali zbog isecanja fotografije, gubi se jedan deo površine, tj. jedna količina piksela. Što je još važnije, ako smo snimali širokougaonim objektivom, onda smo tako nespretnim kadriranjem smanjili i vidni ugao, što je, pri snimanju spoljne i unutrašnje arhitekture, svakako mana. Profesionalni fotoaparati imaju ucrtanu liniju horizonta na ekranu kod živog prikaza slike. Takav ”horizont” poznaju oni koji su se bavili letenjem. Mala priručna libela koja se stavlja u papučicu fotoaparata može da reši problem padajućeg horizonta.

Trešenje fotoaparata
Čitaoci mojih članaka već su puno puta pročitali da sam pristalica korišćenja stativa, kad god je to moguće i praktično. Pomeranje fotoaparata ne mora da bude vidljivo, ali može da bude toliko da uništi oštrinu merenu brojem linija po milimetru, kojom se označava oštrina objektiva. Ako nam je cilj najveća moguća fotografija, ta stavka postaje vrlo bitna. Problem prave i vibracije koje prouzrokuju podizanje ogledala kod ekspozicije. Neki fotografi predlažu da se za kritičnu oštrinu koristi prethodno podizanje ogledala, tako da ne nastane udar kod okidanja, a ako fotoaparat nema te mogućnosti, da se ne koriste ekspozicije između 1/4 i 1/60 sekunde! Zašto to?...

Svetislav V. Dragović