Imre Szabó - Život kao priča
Rođen je 1956. godine u Mokrinu. Već u petom razredu osnovne škole započeo je putešestvije kroz fotografiju kada mu je otac predložio da se upiše u fotografsku sekciju i poklonio mu bakelitni Kodak boks-fotoaparat koji je doneo još iz Drugog svetskog rata. Taj fotoaparat koristio je film 4,5 cm x 6 cm, ali s obzirom na to da ga nije bilo u prodaji, zajedno s ocem u potpunom mraku sekao je film 6 cm x 6 cm na potrebnu veličinu. Igrom slučaja postigao je veliki uspeh sa jednom od svojih prvih fotografija, osvojio je prvu nagradu na međuškolskom takmičenju na pokrajinskom nivou! Ne znajući da film mora ručno da se premotava, fotografisao je babu ispred sive kapije i odmah zatim mačku u prozoru u kontrasvetlu. Na taj način ukomponovao je ta dva motiva i nastala je nesvakidašnja fotografija koja je odredila njegovu budućnost.
Dolaskom u srednju školu upoznaje Dimitrija Čipčića, učitelja fotografije, u to vreme jednog od najinventi-vnijih foto-amatera. Od njega je naučio da se fotografija pravi glavom, a ne slučajno. Ovakav odnos prema fotografiji doveo ga je i do Branibora Debeljkovića i Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) gde je želeo da studira kameru, u okviru koje je profesor Debeljković predavao fotografiju. Dve godine zaredom bio je prvi ispod crte, pa mu je profesor dozvolio da sluša predavanja i radi vežbe. Paralelno je studirao germanistiku i neposredno po završetku vežbi na FDU (1979) dobio je poziv iz Ilustrovane politike da uradi reportažu o beogradskim kafićima, tj. terasama. Početak nije obećavao jer se tri puta vraćao da snimi ovu reportažu, ali su mu na kraju, zajedno s Dragoljubom Zamurovićem koji je takođe dobio zadatak s istom temom, objavljene fotografije na osamnaest strana.Od tog dana bavi se novinskom fotografijom iako ju je do tad smatrao nekreativnom, bez duše i "neumetničkom"!
Već 1981. godine snimio je fotografiju za naslovnu stranu koja je imala jak politički kontekst i samim tim veliki publicitet. Ona mu donosi "ime", ali i najteži zadatak, da odbrani to ime u budućnosti. Do 1989. radio je za Ilustrovanu politiku, zatim za dnevnilist Politika, pa nedeljnik Intervju i kao kourednik u nedeljniku Nin. Od 1995. godine ima status samostalnog umetnika i od tada je bio urednik fotografije u dnevnim novinama Danas, listu Blic news i agenciji Fonet. Danas radi kao samostalni fotoreporter i urednik je fotografije u časopisu Status. Devedesetih godina bio je aktivan spoljni saradnik nemačkog časopisa Štern (Stern).
