Peter Marlow - Magija kvadrata
U ozbiljne fotografske vode doslovno se otisnuo onog trenutka kada je 1975. uspeo da se zaposli kao brodskifotograf i ode na krstarenje Karibima. Izuzetno duhovit u pričanju svoje životne priče, Peter Marlow kaže daje do posla stigao s tuđim, pozajmljenim portfoliom, i opremom koju je jedva znao da koristi, pa su ga putnici s kojima se družio i koje je fotografisao na tom prvom putovanju gledali čudno i upozoravalina greške. Ipak, upornost i želja da putuje vodili su ga ka sve ozbiljnijim zadacima svuda po svetu. Ubrzo postaje član "Sigma" agencije i počinje da objavljuje fotografije,ali sve češće i kompletne foto-priče.
Izuzetno komunikativan, Peter Marlow je ljubazno odvojio dovoljno vremena tako da smo vodili veoma prijatan razgovar pre predavanja i izložbe koju je održao tokom marta u Galeriji "Ozon".
REFOTO: Kada se pogleda Vaš stvaralački put, vidimo da je u početku dominirala reportažna fotografija. Snimali ste crno-bele fotografije na svim stranama sveta, a po fotografijama koje smo imali priliku da vidimo, ti zadaci nisu bili nimalo naivni.
Peter Marlow: Pa, nakon mojih početaka i sticanja iskustva, pravi fotografski rad počinje u Agenciji "Sigma". U to vreme fotografisao sam različitim maloformatnim fotoaparatima, sve u želji da zabeležim što je moguće više. Prve fotografije koje su postigle uspeh i bile objavljene pokrivale su priču iz davne 1978. u Zimbabveu, gde sam bio jedan od prvih fotoreportera koji su snimili decu � vojnike i izbeglice rata u Rodeziji. Nakon toga sledi veliki broj foto-priča s različitih mesta � od Engleske do Japana. Fotografija je moj izgovor da budem na nekom posebnom mestu.
R: Koliko je obiman Vaš rad, tj. koliko priča uspevate da snimite tokom godine s obzirom na veliki broj različitih lokacija koje ste tokom karijere obišli?
P. M.: Kao mlad fotograf ponekad sam obrađivao i preko stotinu priča. Danas je taj broj mnogo manji s obzirom na moja današnja interesovanja, ali i način na koji pristupam fotografiji. Fotografija je za mene bila i ostala čista znatiželja, koja danas nije manja � samo je temeljnija i usmerenija na određenu temu.
R: Kada već pominjete sadašnji rad, vidimo da se bitno razlikuje od Vaših početaka.
P. M.: Sve je počelo 1991. kada sam primljen u Agenciju "Magnum". Početak rada za ovu kuću dao mi je slobodu koju sam želeo i mogućnost da se slobodno izražavam i radim ono što želim. Tada sam konačno dobio priliku da na pravi način iskažem individualna osećanja i to kroz medij fotografije koji je neodvojivi deo moga života.
R: "Magnum" Vam je dao slobodu, a šta ste Vi dali, ili je trebalo da date "Magnumu"?
P. M.: Ova agencija ne zahteva odgovor ili bilo kakve obaveze. U osnovi i danas radim najrazličitije poslove, jer se od nečega mora živeti.
R: U Vašem sadašnjem radu skoro da je isključiv kvadratni format. Postoje li za to neki posebni razlozi?
P. M.: Za mene je unutar kvadrata sakriveno nešto apsolutno magično, ali nisam odmah prešao na čist kvadrat. Široki film počeo sam da koristim tragajući za teksturama, nečim što se veoma lako gubi kada koristite filmove lajka formata. Negde sredinom devedesetih godina prošlog veka pozajmio sam na kratko Plaubel 6 x 7 i krenuo da snimam na srednjeformatnim filmovima. Rad ovim velikim fotoaparatima razlikuje se od snimanja maloformatnim fotoaparatima jer jednostavno ne dozvoljava onu brzinu u radu, a i broj snimaka je ograničen. Ali, sa druge strane, to vam ostavlja dovoljno vremena da o svakom snimku dobro razmislite i da ga pažljivo uobličite pre konačnog pritiska na okidač. Kako se moj rad postepeno transformisao, tako sam i ja počeo da radim mnogo sporije i mnogo studioznije, što se odrazilo i na broj priča koje pokrivam u toku godine.
