Miloš Vasiljević - Diplomata s fotoaparatom
Miloš Vasiljević ostvario je jedan san i uspeo da ga zabeleži. Išao je tamo gde retko ko odlazi, hodao mračnim i tesnim ulicama i uživao u jednom posebnom svetu, čudnih boja, nepoznatih običaja i na prvi pogled drugačijih ljudi
Za nas, obične smrtnike, diplomatija je prilično zamršen, tajnovit i često nelogičan posao. Ali kada se diplomata dohvati fotoaparata, mnoge stvari postaju nam jasnije jer počinje da govori ”našim” jezikom. Miloš Vasiljević bio je u prilici da obiđe mnoge zemlje, ali je, po njegovim rečima, Iran najživopisnije mesto gde je boravio i, na naše veliko zadovoljstvo – fotografisao.
Kada nam neko pomene te krajeve, uvek su prve asocijacije, nažalost, u vezi s ratom, čudnim običajima i velikom dozom mističnosti koja je, najčešće, samo posledica neznanja. Slušajući Miloša kako s puno topline priča o kontaktima s običnim ljudima, obilascima velikih pijaca – čuvenih bazara, posebno u vreme kada se bude, pred nama je počela da se ukazuje sasvim drugačija, lepša slika, upotpunjena Miloševim fotografijama na kojima vidite ljude koje kao da smo već negde sreli i koji se, osim drugačije nošnje i okruženja, ne razlikuju od većine onih koje možete svakoga dana sresti tu, pokraj vas. Beležeći fotoaparatom prizore na koje je u slobodno vreme nailazio, Miloš počinje da skida jedan po jedan veo s tajni i, kao u čuvenoj Salominoj igri, svi ti neobični likovi namah postaju prisni – tačno onoliko koliko je i on uspeo da bude blizak sa svakim od njih, od piljara do TV zvezda.
Zanimljiv je način komunikacije na farsiju – jeziku koji se koristi u toj dalekoj zemlji. Verovali ili ne, veliki broj reči ima zajedničku melodiju i korene sa srpskim jezikom i one se lako prepoznaju, pa je naš autor uspevao da se sa svojim skromnim znanjem farsija, uz malo balkanske gestikulacije, sporazume s ljudima koji su ga gostoljubivo pozivali na čaj.
Tada bi se naizgled hladna lica otvarala, a Miloš bi dobijao jedinstvenu priliku da fotografiše ljude u onoj pravoj, opuštenoj atmosferi, kada prisustvo fotoaparata ne izaziva nelagodu, a okidanje zatvarača ne prekida ranjivu tišinu zbog koje se većina fotografa često uzdržava da uopšte i napravi snimak.
Mnoge od ovih fotografija dodatno oplemenjuje to što su snimljene na filmu, dokumentujući na taj način svu ozbiljnost i često majstorsku veštinu čoveka koji je pored diplomatskog posla našao dovoljno vremena i za beleženje svega što sada deli s nama.
Milan Živković
