Canon EOS 400D versus Nikon D40X
Spremni za duel?
Suočili smo dva najbolje rangirana D-SLR fotoaparata u kompletu s objektivom – Nikon D40x i Canon EOS 400D. Oni predstavljaju najbolji izbor za početnike, ali koji od njih izabrati? Napravili smo uporedni test kako bismo zaključili koji od njih daje najbolje rezultate
Oba fotoaparata zastupljena su na našem tržištu. Imaju rezoluciju preko deset miliona piksela i možete s punim pravom od njih očekivati izvanredne rezultate. Canon EOS 400D čak ima i sistem za otklanjanje prašine sa senzora koji pomera filter ispred senzora tako da se prašina ne zadržava na njemu. Dok Nikon koristi SD memorijsku karticu, Canon koristi CF, što ne donosi nikakvu razliku u korišćenju ova dva tipa memorijskih kartica kada se gledaju tehničke karakteristike i cena. Jedini efekat koji tip memorijske kartice može imati na vas kao korisnika jeste kompatibilnost jer većina korisnika koji su prešli s kompaktnih digitalnih fotoaparata na napredniji D-SLR fotoaparat verovatno već ima SD memorijske kartice. S druge strane, većina drugih ND-SLR fotoaparata koristi CompactFlash memorijske kartice (s izuzetkom Nikon D80), tako da ćete morati dodatno da investirate u memorijske kartice ukoliko se odlučite da sa jednog od ova dva amaterska modela pređete na napredniji. Jedna od oblasti u kojoj je “Canon” nadmašio svog rivala na ovom testu jeste autofokus. Zaista je razočaranje da Nikon D40x nudi samo tri autofokusna polja, posebno kada se ima na umu da “Canon” ima autofokusni sistem sa devet polja. To je posebno čudno kada se uzme u obzir činjenica da većina kompaktnih digitalnih fotoaparata danas ima bar pet autofokusnih polja.
Konstrukcija i rukovanje: Oba fotoaparata imaju tela napravljena od plastike s ujednačenim kvalitetom. Rukovanje je jedna od nekoliko karakteristika po kojoj se ova dva D-SLR fotoaparata mnogo razlikuju. Ovo je možda jedini način da se nepristrasni korisnici (oni bez bilo kakvog stava o obliku i vernosti prema određenom proizvođaču) odluče za jedan ili drugi fotoaparat. Pre svega, oba fotoaparata imaju dovoljan broj kontrolnih dugmadi i točkića tako da ostajete u uverenju da imaju sve što i drugi. Nije iznenađenje da su u osnovi slični, s točkićem za izbor režima rada na desnoj strani gornjeg dela i da se glavni displej koristi za prikaz informacija o snimanju. Razlike su samo u načinu menjanja opcija ili u opštem doživljaju fotoaparata, tako da će izbor fotoaparata biti uslovljen samo vašim ličnim afinitetom.
Kad ih prvi put uzmete u ruke, videćete da je Nikon nešto ergonomičniji, tj. da bolje leži u ruci, a to omogućavaju dobro izvajane linije tela i komforni rukohvat. Canon 400D ima iste osnovne konture, ali nema iste žlebove i ispupčenja kao D40x. Takođe, kod EOS 400D džojstik je postavljen nešto niže na fotoaparatu tako da morate lagano promeniti obuhvat kako bi korišćenje bilo komfornije, dok je kod D40x korišćenje džojstika mnogo lakše i obavlja se iz položaja u kom trenutno držite fotoaparat dok fotografišete.
Oba fotoaparata su mala i lagana, što im daje prednost u korišćenju tokom putovanja, ali razlike su tako zanemarljive da je teško zamisliti da ih neko može uočiti. Kad se posmatraju dva sistema menija, jedan pored drugog, D40x izgleda modernije. “Nikon” je poznat po najjednostavnijem sistemu za upotrebu, s jasnim i logičnim rasporedom koji je zaista veoma prilagođen početnicima. U prilog tome svakako ide i dugme za pomoć (označeno sa ”?“). Bez obzira na to gde se nalazite u meniju, pritiskom na dugme za pomoć otvoriće se fajl koji će vam pomoći tako što će prikazati koji se i kako parametar koristi za ono što fotografišete...
Boris Bjelica
