Ko voli fotografiju, a i dobar zalogaj, treba da objedini te dve ljubavi jer je snimanje hrane veoma tražena oblast u komercijalnoj fotografiji, a posle svakog snimanja možete da uživate u najlepšim dakonijama koje ste vi, prethodno, tako dobro ovekovecili

Vladimir Sretenovic nasledio je fotografski zanat još od svog dede, koji je osnovao foto-studio u Kikindi davne 1938. godine. Posle dede, u studiju je radio njegov otac, da bi ga od 2001. godine Vladimir preuzeo i znatno unapredio. Od klasicnih portreta u studiju za dokumenta i uspomenu, došao je do komercijalne fotografije koju pretežno radi za klijente iz Beograda i Novog Sada jer, nažalost, u Kikindi nema dovoljno posla. Tokom poslednjih godina specijalizovao se za fotografisanje hrane, što je jedan od zahtevnijih motiva u komercijalnoj fotografiji i ima stroga pravila. Naravno, uvek su moguce i dobrodošle varijacije na temu ili sasvim novi pristupi, ali mi cemo se u ovoj rubrici posvetiti ”standardnom” pristupu koje klijenti najcešce traže.
Pored dobrog poznavanja svetla, tj. studijske rasvete, treba imati dobar osecaj za kompoziciju jer neretko cete doci u situaciju da morate sami da kreirate neki aranžaman. Ipak, pravilo je da hranu aranžira profesionalni aranžer, koji mora da vodi racuna o svakom detalju: vrsti hrane, šta se s cime slaže, boja, velicina, kolicina... ali se svaki aranžaman radi u dogovoru s fotografom. Jedan deo fotografija u ovom prilogu raden je za mini-kuvar za somborski feta sir i sve aranžmane vec pripremljene hrane radio je sam Vlada. To znaci da ovakva snimanja zahtevaju dosta improvizacije, pa je potrebno informisati se unapred o kakvoj vrsti hrani je rec, gde se fotografiše i sl. da biste poneli neke neophodne rekvizite koji ce ”oplemeniti” ceo aranžman (caše, tanjirici, slanik, salvete, korpice, cvece, zacinsko bilje... sve što bi se i inace moglo naci na nekom imaginarnom stolu).
Za hranu koja se fotografiše specificno je to što u vecini slucajeva nije do kraja termicki obradena jer tada izgleda sveže, a ponekad se koristi i plasticna ili modelirana hrana od razlicitih materijala. Takav pristup cešci je
prilikom fotografisanja voca, povrca, sladoleda, cokolade, šlaga, hleba, peciva... Hrana se, takode, cesto premazuje vodom, uljem ili specijalnim premazima namenjenim za tu svrhu da bi sve izgledalo što sjajnije i privlacnije.
Kuvana jela fotografišu se najcešce na licu mesta pravljenja, tj. u samom restoranu, jer je nephodno fotografisati ih neposredno posle kuvanja, a za vecinu jela imate ne više od tri do pet minuta vremena za fotografisanje. To vam jasno govori da sve unapred mora biti spremno i dobro organizovano.
Od foto-opreme Vladimir koristi Nikon D200, objektive Nikkor 50 mm s makroprstenom i teleobjektiv Nikkor 135 mm – portretni objektiv s D-fokusom koji je specifican po tome što ima prsten koji služi da dodatno zamuti prednji ili zadnji plan.
I. Brezovac