Koristeći nekoliko osnovnih elemenata kao što su: oštrina, ekspozicija, udaljenost od predmeta, izbor kadra, osvetljenje, perspektiva, stvaramo fotografiju. Ipak, često mora da se uloži nešto što se zove ljudski duh, kreativnost, mašta, da bi se od prostog odražavanja onog što naše oko može da vidi, dobila specifična fotografska slikaJedan od ključnih elementa za ispunjenje tog zadatka jeste ekspozicijaDa se podsetimo kako nastaje fotografija. Film određene osetljivosti ili pak senzor u nekoj postavljenoj osetljivosti traže određenu količinu svetla da bi nastala fotografija. Tu količinu svetla određuju dva elementa: relativni otvor objektiva, koji nazivamo blendom, i vreme koje merimo u delovima sekunde, brojem sekundi ili minuta, u zavisnosti već prema osvetljenosti objekta koji je pred nama.Da budem jasan: film ili senzor su mnogo glupe stvari. Njima treba određena količina svetla da bi stvorili fotografiju. Njih se ne ...

Pročitajte više ...

Fotografisanje životinjaOtisnuli smo se u veliku avanturu i pokušali da se približimo pticama i životinjama, naravno, iskljucivo kroz teleobjektive koji su nezaobilazni deo opreme svakog fotografa koji ima dovoljno ljubavi i strpljenja za ova plemenita bica. Kroz fotografije i price naših najpoznatijih fotografa iz ove oblasti pokušali smo da damo sveobuhvatni pristup ovoj temi koja predstavlja pravi izazov za svakog fotografaFotografisanje PticaNeke ptice u toku dana krecu se u krugu i do trideset kilometara i vrlo je teško naci ustaljeno i sigurno mesto odakle bismo mogli da ih fotografišemo. Zbog toga se prilikom fotografisanja ptica dva perioda posebno isticu po efikasnosti: prolece – doba parenja i gneždenja i zima – posebno kada predele pokrije snežni pokrivac. Prvi period interesantan je jer su ptice zaokupljene traženjem partnera, vrte se na stalnim mestima oko ženki, a perje im je tada u punom sjaju, što svakako ...

Pročitajte više ...

Borba protiv zlocina ucinjenih prema fotografiji, koji se svakog trenutka dešavaju na svim prostorima sveta, nije laka, ali nije i nemoguca. Kao i obicno, kriminalne radnje dešavaju se tamo gde je gužva, a najviše fotografija danas se snima malim kompaktnim digitalnim fotoaparatimaPrsti, senke i mrlje Prst na blicu – cudne senke na fotografijiPojava digitalnih fotoaparata donela je jednu glavnu novinu, a to je da se snimljena fotografija može odmah videti. Ipak, i pored toga imamo priliku da vidimo veliki broj snimaka s cudnim senkama i tamnim površinama za koje je u prvom trenutku veoma teško odrediti gde i kako su nastale. Rešenje ove misterije, u stvari, veoma je jednostavno – dovoljno je skloniti prst s ugradenog blica. Stavljanje prsta na blic najcešce nastaje kao posledica specificnog držanja malih fotoaparata kada se neretko prsti nalaze svuda gde ne treba. Ovakve snimke, nažalost, gotovo je nemoguce ispraviti ...

Pročitajte više ...

Kada u radu koristite blic rasvetu, bilo ona profesionalna ili u vidu malih servobliceva ili blic lampi, dodatna oprema kojom cete oblikovati svetlo i njen izbor veoma su važni Takvih dodataka ima dosta i svaki od njih i košta puno. Kao i obicno, kada treba uraditi neki konkretan posao, zafali ponešto i tada se treba snaci. Do sada smo u našoj radionici napravili i iskoristili nekoliko takvih dodataka: pretvorili smo obicne kišobrane (crni i beli) u studijska odbojna ili probojna rasvetna tela, od table kašir pene napravili smo samostojecu reflektujucu površinu (zilbericu), napravili smo raspršivace svetla ili popularno zvane soft-boksove. Svaka od tih sprava daje mekano ali usmereno svetlo, a postavlja se pitanje šta ako hocemo širi krug svetla i to onog koje obicno dolazi odozgo. Za takve potrebe koristi se bela transparentna lopta koju filmski snimatelji popularno nazivaju i ”kineska svetiljka”. Pored toga ...

Pročitajte više ...

Ko voli fotografiju, a i dobar zalogaj, treba da objedini te dve ljubavi jer je snimanje hrane veoma tražena oblast u komercijalnoj fotografiji, a posle svakog snimanja možete da uživate u najlepšim dakonijama koje ste vi, prethodno, tako dobro ovekoveciliVladimir Sretenovic nasledio je fotografski zanat još od svog dede, koji je osnovao foto-studio u Kikindi davne 1938. godine. Posle dede, u studiju je radio njegov otac, da bi ga od 2001. godine Vladimir preuzeo i znatno unapredio. Od klasicnih portreta u studiju za dokumenta i uspomenu, došao je do komercijalne fotografije koju pretežno radi za klijente iz Beograda i Novog Sada jer, nažalost, u Kikindi nema dovoljno posla. Tokom poslednjih godina specijalizovao se za fotografisanje hrane, što je jedan od zahtevnijih motiva u komercijalnoj fotografiji i ima stroga pravila. Naravno, uvek su moguce i dobrodošle varijacije na temu ili sasvim novi pristupi, ali mi cemo se u ovoj rubrici posvetiti ...

Pročitajte više ...