Zvuči malo čudno, ali u fotografiji, mi dosta baratamo s iluzijama. To je zato što se izvesne kategorije ne mogu prikazati na statičnoj dvodimenzionalnoj fotografiji i tu se pribegava zahvatima koji računaju na naše lično iskustvo, na logiku ili na čisto grafički efekat. Šta god uradili, nema nikakvog drugog kriterijuma da li je to dobro ili loše, nego kako posmatrač naše fotografije shvata poruku koju mu ta fotografija pružaEkspozicija je tačno određena dužina vremena osvetljenja: kroz objektiv propuštena je količina svetla koja deluje na fotoosetljiv sloj i daje onaj stepen zacrnjenja i kontrast potreban za normalan snimak. Ona mora biti bar približna jer, u suprotnom, manja količina svetla daje podeksponirane snimke – bez detalja u senkama. Obrnuto – previše svetla daje snimke gde su detalji u svetlim partijama izgubljeni.Ovako bi izgledalo suvoparno tehničko objašnjenje verovatno najvažnije stvari ...

Pročitajte više ...

Termin makrofotografija koristi se, u osnovi, veoma slobodno i podrazumeva svako fotografisanje bliže od uobičajenog. Snimanje malih objekata, obično od veličine snimka 9 x 13, naziva se ”close up” fotografijom ili, prevedeno, – snimcima izbliza. Namerno smo kao reper postavili format u centimetrima jer postoje mnoge rasprave o tome gde počinje makropodručje, a ove mere približne su veličine slike koju dobijete kada neki od objektiva koji to mogu prebacite u takozvani makrorežim (makromod). Ipak, to još uvek ne znači da je ono što ste snimili prava makrofotografija jer od snimaka s odnosom originala i reprodukcije od 10:1, pa sve do 1:1 fotografišemo u području bliske ili ”close up” fotografije. Ako nam je objekat istih dimenzija na snimku (filmu ili senzoru), tj., odnos objekta i reprodukcije 1:1, ulazimo u pravo makropodručje, koje se kreće od 1:1, pa sve do 10:1 (po nekim autorima 20:1), a sve iznad toga ...

Pročitajte više ...

Leto je pravo vreme za prelazak na RAW!Ima tu još mesta gde ovo pravilo ne funkcioniše kao što su, na primer, neka izuzetno brza i neočekivana dešavanja koja obično zahtevaju i dobru opremu. Pa, ako ste već odvojili veliku količinu novca za vašeg novog mezimca, onda treba iskoristiti njegove pune mogućnosti. A njih je moguće videti samo ukoliko kao format u kojem snimate odaberete RAW, jer ovaj zapis zauvek u sebi nosi sve neophodne informacije o snimljenoj fotografiji. Iako na ekranu slika u RAW formatu izgleda kao prava ružna gusenica, na nama je da je pretvorimo u prelepog leptira.Prednosti i maneViše puta pominjali smo prednosti fotografisanja u ”sirovom” formatu koji daje apsolutni mogući maksimum i s kojim je teoretski moguće sve uraditi. Glavna mana ovakvih fajlova bila je veličina i zahtev za postprodukcijom, tj. naknadnom obradom, jer kao što mu ime i govori – ovo jesu sirovi snimci. Nekoliko puta ...

Pročitajte više ...

Prednost snimanja tokom letenja zmajem jeste što fotograf nema ispred objektiva staklo i što može tragati za motivima svuda oko sebe. Nedostaci se ogledaju u relativno velikoj brzini, koja ograničava mogućnosti kadriranja i ponavljanja snimka, i teškoćama komunikacije s pilotom letelice.Dragoljub Zamurović napravio je kvalitativan pomak i rešio da fotografiše s najstabilnije vazdušne platforme – iz balona. Kupio je poseban balon namenjen samo jednoj osobi, prošao neophodnu obuku i trenutno je jedini naš fotograf s dozvolom za samostalno letenje ovom fantastičnom spravom. Ali, ni to nije kraj priče o pripremama za ovaj jedinstven način fotografisanja. Dragoljub je rešio da uradi još ponešto neuobičajeno, nešto što bi mu omogućilo još veću kontrolu položaja u vazduhu – jer kao što verovatno znate, balon ne leti tamo gde vi hoćete, već gde ga vetar nosi. ...

Pročitajte više ...