Velikani dvadesetog veka - Fotografije iz kolekcije Vojina Mitrovića (Pariz) 5 – 18. 5. Galerija Artget, Kulturni centar Beograda
U Galeriji ”Progres”, 2000. godine, Vojin Mitrović predstavio je radove velikana svetske fotografije Anri Kar-tije-Bresona (Henri Cartier-Bresson), Jozefa Kudelke (Joseph Koudelka), Sebastijana Salgada (Sebastião Salgado), Robera Duanoa (Robert Doisneau) i drugih. Nakon osam godina došao je u Beograd kako bi prikazao i drugi deo svoje kolekcije, u kojoj se nalazi oko sedamdeset fotografija koje je Vojin Mitrović uradio u klasičnoj crno-beloj tehnici, dimenzija 30 x 40 cm i 50 x 60 cm. Pored Salgadovih fotografija, publika je imala priliku da vidi radove čuvenih magnumovaca Renea Burija (René Burri), Martina Franka (Martine Franck), Rejmona Depardona (Raymond Depardon) i Jana Berija (Ian Berry), zatim jednog od najuglednijih francuskih stručnjaka za fotografiju Žan-Kloda Gotrana (Jean-Claude Gautrand), Holgera Trilča (Holger Truelzsch), Frederika Brenera (Frédéric Brenner), Giljerma Davila (Guillermo Dávila), Petera Tarnlia (Peter Turnley), Letisije Batalje (Letizia Battaglia), Marka Ribua (Marc Riboud), Laure Vaskoni (Laure Vasconi) i Manuela Ramosa (Manuel Ramos).
Radeći kao majstor za kopiranje tiraža (fotografskih povećanja) u Agenciji ”Pictorial Service”, Vojin Mitrović bio je blizak prijatelj i saradnik Anrija Kartije-Bresona i Jozefa Kudelke. Stalni je saradnik Rene Burija i Frederika Brenera a dugi niz godina sarađivao je sa Mark Ribuom i Sebastiom Salgadom. Svoju kolekciju gradio je skoro četiri decenije. Sve fotografije s izložbe u stvari su pokloni-zahvalnice za njegov trud, rad i nesvakidašnji talenat da izvuče maksimum iz negativa i da prepozna težnje svakog fotografa s kojim je sarađivao. Veliki broj fotografija za njega ima i sentimentalnu vrednost, o čemu svedoče i pisane posvete i zahvalnice. Zahvaljujući svom znanju i umeću, ubraja se u red najcenjenijih svetskih majstora za kopiranje tiraža i uzor je mlađim kolegama.
Izuzev serije fotografija Manuela Ramosa o Meksiku, nastale početkom XX veka, Salgadovih i Brenerovih fotografija iz osamdesetih i devedesetih, većina prikazanih fotografija obuhvata period pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Primarni značaj ove izložbe leži u činjenici da smo u eri masovnih medija i Interneta, kada su nam svaka informacija ili slika, pored časopisa i knjiga, dostupni samo jednim pritiskom na dugme kompjuterskog miša, bili u mogućnosti da uživo vidimo neke od najznačajnijih radova koji se s pravom smatraju ikonama XX veka. Pre svega, Burijev legendarni portret Če Gevare s tompusom (Havana, Kuba, 1963) i ”Sao Paolo” (Brazil, 1960), o kojima je nešto više rečeno u portfoliju o ovom umetniku (Refoto br. 21), kao i Salgadov ciklus o radu u teškim uslovima. Na ovom ciklusu Salgado je radio deset godina i snimio čak 40.000 fotografija. Portret iscrpljenog radnika nakon opravke havarije naftnog izvora u Kuvajtu svojim patosom i snagom predstavlja remek-delo ”lajf” fotografije. Svakako su vredne pomena i fotografije čoveka koji nalik cirkuskom artistu farba Ajfelovu kulu ili devojke s cvetom ispred vojničkog kordona u Vašingtonu Marka Ribua, ljudi u odmoru i rekreaciji pored bazena Martine Frank, prizori Južne Afrike Jana Berija i rušenja staklenih hala Žan-Kloda Gotrana, Bataljino viđenje svakidašnjice na ulicama Palerma i Brenerovi grupni portret različitih jevrejskih zajednica. Nastale u različitim situacijama i krajevima sveta, dramatične, potresne ili pak blago komične, izvanredno komponovane i tonirane, ove fotografije su, možemo slobodno reći, s jedne strane, najbolja potvrda Bresonove izjave da ”Fotografisati znači istovremeno nišaniti i glavom i okom i srcem”, dok su, s druge strane, deo tehničkog umeća i talenta Vojina Mitrovića.
Jelena Matić
