Predrag Vučković - Povišen adrenalin

Sa svojih trideset i pet godina, Peđa, kako ga svi zovu, obišao je pola sveta, isprobao mnoštvo ”vratolomija” koje može da vam ponudi samo ekstremni sport i, za nas najvažnije, sve to fotografisao. Iako je u fotografiji još od 1990, svoje ”ozbiljno” ili bolje rečeno profesionalno bavljenje fotografijom računa od 1999. godine. Još kao mlad pokušavao je da spoji dve najveće ljubavi – sport i fotografiju. Bavio se svim mogućim ekstremnim sportovima i svuda je nosio fotoaparat sa sobom. S vremenom, sport je počeo više da ga zanima kroz fotografiju, a njegova prednost nad ostalim fotografima bila je u tome što je poznavao sve trikove, etape svakog sporta, što mu je umnogome olakšavalo da snimi jedinstvenu fotografiju. Na primer, da bi uopšte došao na neke lokacije za snimanje, neophodan mu je bio snoubord, motor, bicikli, a neretko upražnjavao je neki sport dok fotografiše, što mu je omogućavalo da prati sportistu i da ga snimi iz, za gledaoca, neverovatnog ugla.
I dan-danas najviše ga privlači kada uslovi za fotografisanje nisu najidealniji, jer uvek želi da izvuče najbolje iz svake situacije i da iskaže talenat kroz izuzetno teške uslove fotografisanja. Njegov moto je: snimiti fotografiju bilo kad i bilo gde, po bilo kakvim vremenskim uslovima (kiša, sneg, planina, pod vodom...). O fotografiji je učio iz radova stranih fotografa, uglavnom čitajući časopise, a do krajnjih rezultata stigao je kroz praksu i neumorno istraživanje na polju fotografije. Šta god fotografisao, uvek se trudio da njegove fotografije ne budu uobičajene.
Ono na šta je Peđa posebno ponosan jeste zvanje zvaničnog fotografa firme ”Red Bull” za ceo svet. Samo dvadeset i dva fotografa iz celog sveta radi za njih, a u ovoj godini Peđa je imao najviše fotografisanja. Svaki od fotografa specijalizovan je za neki sport, a Peđa je jedini fotograf koji, pored svih ekstremnih sportova, radi i podvodnu fotografiju. U sadašnje vreme dobija poslove isključivo na osnovu kvaliteta njegovih fotografija, a izuzetno dobru saradnju s njima Peđa objašnjava filozofijom firme ”Red Bull” koja podržava neobične i atipične fotografije, a isto tako i jednistvene sportiste koji su drugačiji od svih. Spoj takvih sportista i Peđe kao fotografa predstavlja čarobnu formulu za izuzetnu fotografiju.
Njegove fotografije objavilo je preko sto časopisa širom sveta. I sâm osnivač i izdavač časopisa X-fitness i X-sports sarađuje sa preko trideset časopisa iz oblasti ekstremnog sporta i auto-moto magazina. Od domaćih časopisa to su Top Speed i Top off Road, u kojima je i urednik fotografije. Verovatno poučen saradnjom s ova dva časopisa i odličnim timom ljudi koji ih kreiraju, u poslednje vreme najviše ga interesuje fotografisanje automobila na što originalniji način. Voli da eksperimentiše s tehnikom snimanja, uglovima i uopšte pristupom fotografisanja, što mu donosi odlične rezultate u svakom novom snimanju. U načelu, bicklizam, motori i vodeni sportovi omiljeni su mu sportovi za fotografisanje. Rad na terenu najviše ga privlači jer je to uvek spoj sporta i zanimljivog pejzaža ili eksterijera.
Foto-torba
Snimanje ekstremnog sporta zahtevno je za fotografa, ali i za foto-opremu, pa je za vrhunske rezultate neophodna i vrhunska oprema, mada možda ne baš u količini koju Peđa poseduje. To su dva tela Nikon D3, Nikon D300, a spisak objektiva prilično je dug: Nikkor 10,5 mm, f/2,8, 16 mm, f/2,8, 12–24 mm, f/4, 14–24 mm, f/2,8, 17–35 mm, f/2,8, 28–70 mm, f/2,8, 35–70 mm, f/3,5, 85 mm f/1,4, 105 mm, f/2,8, 70–200 mm, f/2,8, 300 mm, f/2,8 i tri blica SB 800. Od dodatne opreme koristi dve fleš-glave ProFoto B2 s generatorom na baterije za rad na terenu. Kao šlag na tortu dolazi podvodno kućište Sea&Sea za Nikon D3, zajedno s blicevima za podvodno snimanje. Celu tu ”mašineriju” sinhronizuju radio-odašiljači Pocketwizards i bežične kontrole. Impresivno, zar ne!
Na snimanju dosta rizikuje s opremom, ali uvek je spreman na taj rizik jer oprema nije primarna – već dobra fotografija. Do sada je uništio samo jedan Nikon D200 i retko se dešava da oprema zaista trpi neka ozbiljna oštećenja, ali je neophodno redovno čišćenje i održavanje.

Neverovatna iskustva
Da biste stekli predstavu o tome koliko je ovo zahtevan posao, Peđa nam je preneo iskustvo sa jednog od najupečatljivijih snimanja. Bio je to ”Base jump”, skakao je Rus Valery Rozov na Dolomitima (Italija), na steni visokoj 1.120 m. Samo penjanje na stenu s foto-opremom teškom čak 60 kg trajalo je oko tri sata. Priprema za fotografisanje trajala je sat vremena, a sâmo fotografisanje čitavih 30 s, koliko traje skok. Na kraju je iskoristio samo petnaest posto opreme, ali nije smeo da rizikuje da mu nešto zafali na snimanju. Vrlo je promišljen i ne ostavlja prostor za nepredviđene situacije. Sa svojom opremom često rizikuje ali, mudro, sa svojim životom ne.
Iako skoro osamdeset posto snimanja ima u inostranstvu, kao najteže izdvaja fotografisanje ”Base jumpa” u Beogradu, 2007 (nekoliko fotografija s tog događaja REFOTO je objavio u broju 45, u rubrici ”Praksa na delu”). Sportisti su skakali sa vrha odžaka toplane na Novom Beogradu, a do njega vodi 574 stepenica. Uz punu foto-torbu, penjanje je trajalo čitav sat, stepenice su vrlo uske i stalno vijugaju, unutar odžaka potpuni je mrak, puno je prašine i paučine, vazduh je ustajao i svuda se širi smrad leševa ptica. Posle dosta pripreme sportisti su skočili, snimanje je opet trajalo nekoliko desetina sekundi, a Peđa je morao da se peške spusti istim putem kojim je i došao. Celu ovu ekspediciju morao je da ponovi i sledeći dan!

Rizik – deo života
Jasno vam je da morate biti rođeni s povećanom dozom adrenalina i čelične volje da biste radili ovako nešto. Čak je ponekad snimanje sasvim ilegalno, jer za mnoge sportske poduhvate morate imati dozvolu koja se ne dobije baš uvek, što ni sportiste, a ni fotografa ne sprečava da svoju nameru sprovedu u delo. Takva snimanja donose dodatnu dozu adrenalina. Nasuprot tome, najveći užitak, u poslednje vreme, Peđa pronalazi u podvodnoj fotografiji. Nema tenzije, sve je mirno i plavo i sasvim drugačije od onoga što se dešava na površini. U tome pronalazi mir i relaksaciju koja mu je toliko potrebna posle silnih uzbuđenja i velikog broja obaveza koja su deo njegovog života.
Svakodnevno ispituje granice mogućeg kroz fotografiju jer mu je cilj da fotografiše ono što ne može svako. I dalje želi da bude deo ”Red Bull” tima, jer mu oni upravo to omogućavaju. Poznata je stvar da iza svakog uspešnog muškarca stoji uspešna žena, pa tako i Peđa s velikom ljubavlju i poštovanjem ističe koliko mu znači podrška njegove devojke koja je proživela mnoga snimanja s njim, kao asistent ili samo pratilac, na koja mnogi drugi ljudi (prijatelji ili asistenti) ne bi želeli uopšte ni da pođu.
I. Brezovac