Onog časa kada smo odlučili da od fotografije napravimo svoje ”drugo” zanimanje, ono koje u najvećem broju slučajeva ne donosi prihod, postali smo partneri fotografske industrije i trgovine, a neprijatelji svome džepu i budžetu. Ja polazim od sebe, pa pretpostavljam da se mnogi ljubitelji fotografije slično ponašaju

Čim se na tržištu pojavi nov model, moj stari fotoaparat počinje da me ”svrbi”. Jednostavno, ne shvatam kako sam pre samo godinu ili dve bio oduševljen njegovim lepim osobinama, da bih sada otkrio da, eto, nema ”živu sliku” (što kažu na engleskom ”live view”), pa mi je baš to do sada nedostajalo. Ili je stariji fotoaparat imao ”samo 6 megapiksela”, a nov, koji se upravo pojavio na tržištu, ima ih svih 10! Bože, kako je bilo teško živeti bez tih ekstra 4 megapiksela, koje nam sada foto-trgovina (ispružena ruka foto-industrije) nudi za samo... malo para.
Isti slučaj je s objektivima: nov objektiv je bolji! ”Otkuda znate?” – ”Pa piše na testu”, (izmišljeno ime) www.phototest.com ili nekom takvom. Jeste li vi imali problema s manama svog starog objektiva? Ne verujem, ali već su vas ubedili.
Što kaže jedan foto-komentator, onako cinički: ”Ko vam kaže da vam treba nov fotoaparat? Samo trgovac koji hoće da vam proda nov ili neki kolega koji je kupio nov fotoaparat, pa hoće ubeđivanjem ostalih da opravda svoju investiciju.”
Ovakvim komentarima sigurno neću steći naklonost ni foto-industrije ni foto-trgovine, ako se uopšte interesuju za moje stavove. Sreća, ima nas (pazite, rekao sam u prvom licu množine) koji ne slede zdrav razum kada troše pare na fotografiju. Uopšte ne želim da kažem da novi modeli nisu bolji, ali, kada bismo svi zauzimali čisto proračunat stav u pogledu investicija u novu opremu, verovatno bi foto-industrija imala manje da ponudi. Mi smo deo tržišta takvog kakvo je i treba sebi da priuštimo zadovoljstvo u skladu s mogućnostima.
Moja poruka je, takođe, ako nam mogućnosti ne dozvoljavaju da imamo najnoviji tip fotoaparata (odnosno: najnoviji tip kola, najnoviji teniski reket ili najnoviji kompjuter...), onda treba da pustimo malo taj naš zdrav razum da nas posavetuje da li je to baš veliki gubitak, da nam kaže koliko je naša fotografska izražajnost umanjena zbog toga i da nas pouči da su brojne divne fotografije koje znamo iz prošlosti napravljene fototehnikom koja je daleko, daleko gora od one koju mi sada imamo. Iz celog ovog razmatranja isključujem profesionalce koji žive od fotografije, pa im je fotoaparat alatka koju lepo pohabaju, isplate, te im nova investicija ima i finansijskog i fukcionalnog smisla.
U prethodnom broju utvrdili smo da je objektiv trajna investicija (ako ima nečega trajnog u fotografiji), a da se fotoaparati (nova kućišta) smenjuju. Sada bih želeo da razmotrim koliko nam treba objektiva da bismo lepo i mirno mogli da snimamo. Kao što znate, profesionalcima je normalno da stalno sa sobom vuku veliki broj objektiva, kućišta, bliceva i slično. U njihove probleme ne ulazim, oni sami najbolje znaju šta im kada treba. O ostalima koji, kao i ja, ipak nemaju ogromnu količinu opreme ili pak nisu voljni da se opterećuju nošenjem velikog tereta kada pođu na putovanje ili izlet, govorićemo malo kasnije...

Svetislav V. Dragović