Već ste zaposleni ili tražite nov način da zaradite od svoje fotografije? Prodajom stok fotografije u svetu možete da se bavite i iz svoje radne sobe

Mikrostok sajtovi
Svi osećamo da neke od naših fotografija zaslužuju novac. U današnjem dobu informatike i Interneta, uz pomoć fotografskih stok agencija, zaraditi novac lakše je nego ikada. Verovatno nećete baš postati milioner, ali možete nadoknaditi deo novca uloženog u bavljenje fotografijom i možda kupiti novu opremu.
Fotografske stok agencije su kompanije koje zastupaju fotografe i prodaju prava za upotrebu njihovih fotografija grafičkim dizajnerima, časopisima i reklamnim agencijama. Jedan od današnjih najdinamičnijih domena aktivnosti u stok fotografiji zove se ”micro stock”. Mikrostok agencija, kao što i sâmo ime sugeriše, jeste fotografska stok agencija koja radi s niskim (mikro) cenama – oko 1 do 2 dolara – po fotografiji. Njihov pristup zasnovan je na vebu koji omogućava fotografu da brzo postavi svoje fotografije, dok kupcu obezbeđuje jednostavno biranje i brzu (elektronsku) dostavu izabranih fotografija. Mikrostok agencije trude se da zadrže kvalitet, ali se jasno opredeljuju za kvantitet u svom portfoliju i zato je kod njih znatno lakše ući nego kod tradicionalnih visokoetabliranih fotografskih stok agencija.

Izbor fotografija
Kada birate svoje fotografije za prodajni portfolio, zapitajte se sledeće: da li moja fotografija vredi kao ilustracija, ili kao koncept, ili ideja koja bi bila korisna kupcu? Na primer, fotografija biznismena u odelu kako se vere po litici prodaće se bolje od fotografije komarca na glavi čiode. Devojka koja u jednoj ruci drži CD, dok u drugoj drži svežanj novčanica prodavaće se sigurno bolje nego fotografija leptira kako se odmara na nosu nilskog konja. Ovo nema nikakve veze s kvalitetom fotografija. Mikrostok agencije i njihovi klijenti traže jasne ideje i koncepte koje mušterije mogu lako da upotrebe kao deo šireg dizajna. Podredite svoj kreativni pristup ovom principu.

Pripremanje fotografija
Pre nego što pošaljete svoje fotografije na server neke stok agencije, potrebno je da proverite da li vaše fotografije odgovaraju zahtevima postavljenim na veb-sajtu agencije:
– fotografije treba da se šalju u JPEG formatu s minimalnom kompresijom (neki sajtovi dozvoljavaju slanje u RAW i TIF formatima);
– najveći broj sajtova zahteva da pošaljete fotografije u njihovim originalnim rezolucijama. Ne menjajte veličine fotografija;
– zaposleni u u agenciji koji proveravaju sadržaj i kvalitet slika veoma su osetljivi na šum i granularnost fotografija. Povećajte svoje fotografije na 100 odsto da biste proverili da ne sadrže previše šuma.
Fotografije u sebi ne smeju imati nikakav zaštićeni sadržaj ili robne marke. To uključuje etikete na bocama i čepovima, majice sa zaštitnim znacima kompanija, ili bilo koji drugi proizvod koji na sebi nosi zaštićeni robni znak. Uklonite zaštitne znake u programu za obradu slike ili, još bolje, izbegavajte da ih prikažete na fotografijama (npr. ukoliko slikate boce vina, okrenite ih tako da se etikete ne vide). Za svaku fotografiju koja prikazuje prepoznatljivi lik neke osobe morate priložiti formular s odobrenjem modela (Model Release Form), koji dokazuje da je fotograf imao odobrenje za snimanje. Ukoliko ste snimali sami sebe, priložite formular s odobrenjem modela sa svojim potpisom.
Da biste videli kao izgleda Model Release Form na sajtu Shutterstock, ukucajte http://submit.shutterstock.com/legal.mhtml u svoj internet-pretraživač. Takođe, na Internetu postoje i mnogi generički formulari s odobrenjem modela. Lako ćete ih pronaći na Guglu (Google) ako ukucate frazu: ”model release form”...

Radomir Maša-Dikosavljević

ON-LINE DRUŽENJA
Internet nudi bezbroj mogućnosti za prezentaciju, učenje, prodaju... fotografija ali, jedna od najlepših aktivnosti jeste druženje na brojnim veb adresama koje predstavljaju modernu verziju foto-klubova

Kako napredovati
Pokušaćemo da opišemo put jednog fotografa amatera kojim se može stići do statusa ”profesionalac”. Ovaj put nije lak, traži dosta vremena i truda, a većina se u nekoj od kritičnih faza zaustavi. Realnost je da ne mogu baš svi koji požele postati profesionalni fotografi i živeti od fotografije. Konkurencija je ogromna i samo zaista talentovani i uporni stižu do cilja. Međutim, mnogima koji su stali na tom putu fotografija zauvek ostaje divna zabava, pa čak i povremeni dopunski izvor prihoda.

Period učenja i napredovanja je težak i dugotrajan. Proteći će mnogo vode Dunavom od trenutka kada početnik napravi svoju prvu fotografiju, do njegove prve zarade. Načini učenja i napredovanja su različiti, ali se poslednjih godina Internet pokazao kao zaista najefikasniji. Na brojnim fotografskim forumima može se mnogo naučiti (mada postoji i mogućnost dobijanja dezinformacija), a pomoću pretraživača možete zaista pronaći stručne i kvalitetne odgovore na sva pitanja koja vas interesuju. Naravno, teoretska znanja vam neće ništa značiti ako ih ne primenjujete u praksi. Hiljade fotografija potrebne su vam samo da biste upoznali svoju opremu. Ta prva faza – savladavanje tehnike fotografisanja, nije laka i tu je pomoć iskusnijih veoma potrebna. Što se tiče opreme, u ovoj fazi ne preporučujem skupu, profesionalnu opremu jer nećete moći da iskoristite ni deo njenih mogućnosti, a cene foto-opreme stalno padaju. S druge strane, ako imate nameru da izađete iz okvira porodične i turističke fotografije, nemojte pokušavati s džepnim kompaktnim fotoaparatima. Njihova automatska podešavanja zaustaviće vas u bilo kakvom pokušaju napredovanja.

Za ovaj period važno je da intenzivno posmatrate tuđe fotografije, ali i da stavite svoje na uvid što širem krugu ljudi. Vaši prijatelji uvek će biti oduševljeni svakom fotografijom, ali zbog toga će napredovati samo vaša sujeta, a znanje će stagnirati. Da biste napredovali, morate pokazati svoje fotografije onima koji vas ne poznaju. U početku će verovatno biti puno negativnih kritika, ali svaku kritiku koja je konstruktivna, gde vam se ukazuje na propuste i objašnjava šta je trebalo uraditi, prihvatite s iskrenom zahvalnošću, jer je neko potrošio svoje vreme da bi pomogao vama. Naučite da komunicirate na isti način, da svoja znanja i vreme podelite s drugima i upoznaćete mnogo sebi sličnih ljudi, koji su iskreni zaljubljenici u fotografiju, a vrlo je verovatno da ćete s njima provesti predivne trenutke na fotografskim izletima (za razliku od drugih internet-fanova, fotografi se druže i u stvarnom svetu).

Puno je lokacija na Internetu gde se možete družiti s fotografima, učiti i napredovati. U svetu je verovatno najveća kolekcija fotografija na Flickru (www.flickr.com), s neverovatnih 3.000 novih fotografija svakog minuta! Drugačije je koncipiran ne manje poznat PhotoNet (www.photo.net), koji je osmišljen kao mesto na kom ljubitelj fotografije može pronaći apsolutno sve što ga zanima: osim ličnih galerija i nekoliko vrsta takmičenja i rejtinga autora, tu su i sve bitne informacije iz sveta fotografije i tehnike, zatim stručni i obrazovni tekstovi, foto-škole, poslovne ponude, prodaja foto-opreme, a, naravno, i fotografski forum. Što se tiče našeg govornog područja (mnogima engleski jezik nije dovoljno blizak da bi se mogli upustiti u fotografsku raspravu), jedno od najpopularnijih mesta za fotografe amatere jeste Balkan Photo Contest (www.balkanphotocontest.com), koji nudi još i takmičarski karakter ovog druženja, što je odličan stimulans za još brže napredovanje. Ovakva takmičenja mogu vam dati i veoma važnu informaciju: koji je nivo vašeg znanja i stvarni kvalitet radova. Iako ni sâm rejting na takvom sajtu nije najprecizniji pokazatelj, ipak je je korisniji podatak od procene vaših prijatelja. Takođe, i naš časopis je odskora na svojoj internet-prezentaciji pokrenuo galeriju fotografija www.refoto.co.yu/g/, koja je za nekoliko meseci stekla preko tri stotine članova...

Dejan Stojanović