Vinjetiranje, hromatska aberacija, moderni objektivi i poslednji apdejt (update) programa Camera Raw 4.5

Danas je konstruisanje u virtuelnom okruženju apsolutno uobičajeno, i u toj oblasti vladaju računarske simulacije (od nekih su nastale i video i kompjuterske igrice), ali pretpostavljam da se niko nije igrao konstruisanja objektiva. Ono što predstavlja problem jeste fizika svetla koje kada se lomi kroz prizmu (ako ga posmatramo odvojeno, onaj deo sočiva kroz koji se zrak svetla lomi ponaša se kao prizma) ne zadržava isti pravac različito obojenih frakcija. Najviše ”beži” crveni deo spektra, a pogotovo se to vidi pri snimanju u infracrvenom delu – bilo na filmu ili digitalno, jer na starim modelima objektiva postoji posebna markacija koja označava koliko fokus treba vratiti da bi infracrveni deo pao tamo gde je to potrebno.

Prilikom takvih projekcija obično se pojavljuju dugine boje – raspršeni spektar svetlosti. U fotografiji nama jeste važna slika, ona koju daje skup sočiva i koju generalizovano nazivamo objektivima. Konstrukcije modernih zum objektiva jesu takve da je raspršivanje svetla svedeno na najmanju moguću meru i to korišćenjem mnogih tehnologija: izborom materijala za pojedinačna sočiva, posebnom asferičnom konstrukcijom sočiva, načinom njihovog spajanja i antirefleksnim premazima koja su od jednostavnih pojedinačnih, preko MC (”multi coating”) tehnologije, stigli do sistema nanokristala koje vidimo na poslednjim modelima objektiva namenjenih FX (Full frame) modelima modernih D-SLR fotoaparata...

Milan Živković