”No hiden catch, no strings attached, just freedom. Let’s talk about freedom...” (Bez sakrivenih caka, bez prikačenih žica, samo sloboda. Hajde da pričamo o njoj...). Ovako idu stihovi pesme ”Freelove” (Depeshe Mode) koju sam igrom slučaja slušao kada smo rešili da uradimo ovu priču o dobro znanom ali izgleda malo poznatom sistemu bežične kontrole bliceva nastalom odavno – još u vreme kada je film bio jedini medijum sposoban da sačuva sliku

Jedna od starih definicija blica jeste da predstavlja dodatno svetlo. U međuvremenu je tehnika uznapredovala u znatnoj meri pa je i upotrebna vrednost ovih uređaja postala mnogo veća jer blicevi nisu više samo izvor dodatnog svetla već imaju i bezbroj drugih funkcija – čak pomažu i kod izoštravanja. Pojava TTL merenja bila je prva od nekoliko revolucija u dizajnu i inovacijama ovih uređaja. Ona je omogućila tačno merenje količine svetla koja stiže do ravni filma nakon bljeska. To je korisnicima pružilo laku kontrolu pri radu sa odbijenim a ne direktnim bljeskom, što je opet dovelo do velikih pomaka u kreativnoj upotrebi blica. Uz TTL bliceve pojavili su se i odgovarajući kablovi kojima je postignuta mogućnost pozicioniranja blica čak i iza objekta koji snimamo. Digitalizacija kompletne fotografske industrije pokrenula je dalji razvoj i nekako istovremeno različiti proizvođači foto opreme započinju kontruisanje svojih sistema zasnovanih na novom uređaju po imenu komander. Nedugo potom i komander postaje sastavni deo ugrađenih bliceva i tako se nastavlja priča o usavršavanju blica, neophodne, ali zbog čestih grešaka koje se prilikom direktne upotrebe mogu dobiti na snimku, kontroverzne sprave. Mnogi fotografi izbegavaju i ne vole efekat blica ali moraju ipak priznati da postoji mnogo fotografija (koje izazivaju onaj čuveni ”wov” uzdah) čija realizacija jednostavno nije moguća bez blica.

I tako većina fotografske populacije živi u ubeđenju  da poznaje sistem koji koristi ali koji model fotoaparata i koji blic mogu zajedno da rade i u kom režimu, da li je moguće koristiti samo namenske modele ili se mogu iskoristiti i neki drugi uređaji koji se još uvek motaju po fiokama, to baš i nije mnogo poznato. Kada počnete da koristite i što je još važnije otkrivate mogućnosti modernih sistema shvatite da su sposobni da urade posao skoro isto toliko dobro koliko to mogu, da ih tako nazovemo, niskobudžetni sistemi studijske rasvete. Ujedno vidite i da je moguće bezbroj najraznovrsnijih kombinacija bliceva koji ne moraju uvek biti istog proizvođača. Ono što je posebno zanimljivo uporediti jesu mogućnosti, mobilnost, cena i upotrebljivost na terenu. Upotreba samo bliceva daje zadovoljavujuće rezultate koji su pomalo sirovi – kao uostalom i svi rezultati dobijeni blicevima a bez upotrebe nekog od sistema za oblikovanje svetla pod kojima podrazumevamo sve vidove svetlosnih ”bouncer” sistema kojima se svetlo preusmerava i u najvećoj mogućoj meri raspršuje. Tu spadaju i svi mogući kišobrani (srebrni, beli), soft boksovi i transparentne površine ili reflektujuće površine.
Ipak, ono što je odmah moguće definisati kao prednost jesu cena i posebno veličina (dimenzije i težina) ovih uređaja u odnosu na njihovu veliku braću – studijske fleševe...

Milan Živković