Kodak Ektar 100

Oduševljen novim filmom i ”evociranjem analognih uspomena”, dao sam Ivani tekst da ga pogleda. Dobio sam komentar kako u njemu nema ničega što predstavlja osobine filma, već samo spisak problema u vezi s razvijanjem. Kada sam ponovo pročitao tekst, shvatio sam da je moje razočaranje radom laboratorija potisnulo neophodna i racionalna razmišljanja. Ostavio sam, ipak, delić tog teksta kao temu za raspravu o daljoj sudbini filma.

Testiranje filma
Fotografije su snimljene jednog novembarskog popodneva uz pomoć moje 25 godina stare Minolte X700 i objektiva 35–135 mm. Fotografisanje nije nikakav problem (ništa nisam zaboravio!), samo mi se čini da se moja stara dama nekako smanjila jer u odnosu na dimenzije ”trojke” (Nikon D3) – ni ”winder” je ne čini većom.
Najnoviji ”Kodakov” film ima sve osobine nekada čuvenih Kodak Ektar filmova koji su se proizvodili s osetljivostima od 25 do 200 ISO, a Ektar 25 meni je dobro poznat jer sam ga koristio za makrosnimanja dokle god su u upotrebi bili analogni fotoaparati. Kako je osetljivost tog filma bila izuzetno niska, upotreba blica bila je obavezna, što je često davalo tamnu ili potpuno crnu pozadinu.

Nov film – nove tehnologije
Nov Ektar od 100 ISO daje zrno skoro identično starom Ektaru 25 tako da je njegova upotrebna vrednost povećana najviše zahvaljujući naprednoj Kodak Vision tehnologiji koja mu je donela laskavu titulu filma s najsitnijim zrnom. Zahvaljujući T-grain tehnologiji, Ektar 100 maksimalno je optimizovan za skeniranje, što je logično s obzirom na to da moderni printeri ne projektuje sliku direktno s filma, već je skeniraju, obrade i potom preko laserskog sklopa šalju na papir.
”Kodakova” Advanced Cubic optimizacija emulzije daje ovom filmu sposobnost najkvalitetnije reprodukcije boja uz povećanu konturnu oštrinu i neverovatno bogatstvo detalja za koje je zadužena tehnologija DIR coupler. Nažalost, za sada se ovaj film proizvodi samo u lajka formatu (135/36)...

M. Živković