Za duplericu 4
Devedeset devet procenata žalbi u štamparstvu zasnovane su na lošoj reprodukciji tonova kože. Iako je jako teško reprodukovati ton tena, postoje procesi koji pomažu da se postignu bolji rezultati

Najkvalitetnija reprodukcija boja zahtevan je i mukotrpan posao koji zahteva dosta znanja, vremena i živaca. Čak i u studijskim uslovima s kontrolisanom temperaturom (boje) osvetljenja jako je teško reprodukovati tonove s velikom tačnošću. Pored usklađene ”kelvinaže” temperature svetla i belog balansa pri snimanju, potrebna je tačna ekspozicija i korišćenje kolor karti koje imaju poznate vrednosti, kao što su IT8, ColorChecker i slične. Danas se mogu pronaći relativno povoljno, te se uz dodatnu investiciju, tj. kupovinu softvera za kreiranje kolor profila (kao što je npr. ProfileMaker) i spektrometra, postižu najkvalitetniji rezultati. Jedna od velikih prednosti jeste kvalitetan i kalibrisan monitor. Ukoliko niste spremni za takva ulaganja, bez poznavanja nekih referentnih vrednosti suviše je teško postići bilo kakav iole prihvatljiv rezultat. Pokušaću da vam dam reference za tačniju reprodukciju tonova kože. Alatka koja će vam biti najbitnija u ovom poslu jeste Eyedropper tool u Photoshopu.
Vrlo precizna relacija kože čoveka s naših prostora glasi otprilike ovako: oko 30% žute, nekoliko procenata manje magente, cijana manje od magente, tj od 3 do 5 puta manje od žute, crne 0%. Ovo ne važi za preplanule osobe. Nikako fotografiju nemojte konvertovati u CMYK model boja (jer on ima uži kolorni prostor od RGB-a), već koristite pipetu s prikazom CMYK vrednosti, koju ćete podesiti na bilo koju veličinu uzorka koja je veća od 1 piksela. Photoshop je znatno olakšao korišćenje krivih integracijom histograma u CS3 verziji i dodavanjem alatke ”ruka” u CS4 verziji. Iako su krive sada ultimativna alatka za kolor korekciju, isti ili sličan efekat možete postići i drugim alatkama koje ste navikli da koristite u Photoshopu, dok pratite CMYK vrednosti. Nekada je možda potrebno iscrtati masku na Adjustment layeru da biste, na primer, izvršili samo korekciju kože, što možete uraditi izborom maske layera i grubim bojenjem crnim i belim brašem. Jako je bitno imati i kalibrisan izlazni uređaj (štampač) da bi sav posao imao smisla, ali o kalibraciji ćemo se pozabaviti u nekom od narednih brojeva. Najbolja škola je praksa, tako da vam savetujem da uzmete veliki broj fotografija snimljenih u različitim uslovima i vežbate.

Nadam se da će se zvezde poklopiti i da će ovaj primerak časopisa biti odštampan korektno kako biste videli malu ali značajnu razliku između početne i finalne fotografije. Ukoliko vas zanima ovakav način obrade fotografija i želite da saznate više o ovoj temi, preporučujem vam knjigu ”Skin” Leeja Varisa...

I.Ilić