Pojma nemam kakvu bi definiciju ”normalno” trebalo da ima. Je li to nešto što se najčešće nalazi, što ne odstupa od ”normale”, što je svima pristupačno i što se ”samo po sebi razume”? Mi, fotografi, još uvek imamo definiciju ”normalni objektiv” i držimo se nje a da mnogi od nas i ne poseduju pravi ”normalni objektiv”. Srećom, pojedini proizvođači D-SLR fotoaparata sačuvali su bajonete sa svojih SLR-ova, tako da polovni ”normalac” povoljno možete kupite na berzi foto-opreme. Za one druge na raspolaganju su brojni adapteri

A danas
Pojava zum objektiva, koji se danas masovno koriste, obnovila je problem. Šta je normalno? Ovde je postalo pravilo da ”normalni” zum objektiv počinje od žižne daljine koja je kraća od normalne, a završava se žižnom daljinom dužom od normalne. To znači da je za format od 24 x 36 mm najkraća žižna daljina bila oko 35, zatim 28 i kasnije 24 mm, a najduža žižna daljina negde između 70 i 100 mm. Taj objektiv nazivali smo ”normalni” ili standardni zum. Zum objektiv koji je imao najkraću žižnu daljinu tamo gde je normalni imao najdužu nazivao se telezum, a onaj drugi, koji je imao najdužu žižnu daljinu tamo gde je normalac počinjao, zvao se širokougaoni zum. Kada razgovaramo o D-SLR fotoaparatima s DX formatom, ovo se odnosi na ekvivalentne žižne daljine – stvarna žižna daljina dobije se kada se ekvivalentna podeli s 1,5 ili 1,6 (i više), u zavisnosti od modela.
Kao što smo već rekli, u prošlosti su se SLR fotoaparati prodavali s ”normalcem” od 50 mm, pa tih objektiva ima puno na tržištu i dostupni su po vrlo povoljnim cenama. S pojavom D-SLR fotoaparata kod kojih je senzor veličine APS formata, ti naši normalni objektivi odjednom su postali vrlo pogodni, portretni objektivi, tj. mali teleobjektivi, zadržavajući sve svoje prednosti: odličnu korekciju i veliku svetlosnu jačinu. Objektiv 1,8/50 mm iz prethodne generacije fotoaparata može da se kupi za stotinak evra, što je odličan odnos cene i kvaliteta. Proizvođači su to već uočili, imaju oni svoje ”marketinške specijaliste”, pa su napravili novu generaciju ”normalnih” objektiva, koji su nešto malo bolji, ali svakako i skuplji. Postoje tvrdnje da je njihovo zadnje sočivo presvučeno slojem u kojem se senzor ne reflektuje, ali to su priče u koje još nisam uspeo da poverujem, jer jednostavno nisam mogao da uočim bilo kakve probleme s objektivima od pre 30 i više godina.
Pravi ”normalni” objektiv za D-SLR fotoaparat formata APS bio bi naš raniji širokougaoni objektiv od 28 mm, koji često ima svetlosnu jačinu 1/2,8. Treba pomenuti još jednu plemenitu podgrupu: to su normalni makroobjektivi – normalni za format 24 x 36 mm, koji sada postaju telemakroobjektivi. Oni imaju veoma dobru korekciju i nešto umereniju svetlosnu jačinu, često su simetrične konstrukcije, pa imaju i najmanje deformacije, tzv. distorziju. Ako želite objektiv za snimanja iz blizine, teško da ćete naći bolji...

Svetislav V. Dragović