Pojma nemam kakvu bi definiciju ”normalno” trebalo da ima. Je li to nešto što se najčešće nalazi, što ne odstupa od ”normale”, što je svima pristupačno i što se ”samo po sebi razume”? Mi, fotografi, još uvek imamo definiciju ”normalni objektiv” i držimo se nje a da mnogi od nas i ne poseduju pravi ”normalni objektiv”. Srećom, pojedini proizvođači D-SLR fotoaparata sačuvali su bajonete sa svojih SLR-ova, tako da polovni ”normalac” povoljno možete kupite na berzi foto-opreme. Za one druge na raspolaganju su brojni adapteriA danasPojava zum objektiva, koji se danas masovno koriste, obnovila je problem. Šta je normalno? Ovde je postalo pravilo da ”normalni” zum objektiv počinje od žižne daljine koja je kraća od normalne, a završava se žižnom daljinom dužom od normalne. To znači da je za format od 24 x 36 mm najkraća žižna ...

Pročitajte više ...

Jasne fotografije čistih boja snimljene pod svetlom jedne jedine sveće. Oštri snimci s ekspozicijom od 1/8 sekunde snimljeni ”iz ruke”. Mnoštvo detalja u dubokim senkama i autofokus koji radi i u mraku. Naoružani najnovijim D-SLR fotoaparatima, fotografi mogu napraviti snimke koje je bilo veoma teško izvesti pre samo nekoliko godina i čini se da je velik deo razvoja tehnike usmeren upravo u tom pravcuPre nego što uđemo u mrakPre nego što počnete s fotografisanjem u mraku, neophodno je, ili bar poželjno, uraditi nekoliko stvari:isključite blic jer, osim ako ne želite neki od posebnih efekata koje je moguće dobiti podešavanjima trenutka bleska (prva ili druga zavesica, tj. blesak na početku ili na kraju eksponiranja), najlepše fotografije snimićete dugim ekspozicijama bez dodavanja svetla. Na kompaktnim fotoaparatima obično postoji lako dostupna kontrola blica (na istom mestu podešavate i predbleskove, koji ...

Pročitajte više ...

Kada je pre desetak godina počelo ”zlatno” vreme skenera, pojavio se ”LaserSoft”, nezavisan proizvođač softvera pod imenom SilverFast. Za veoma kratko vreme program postaje nezaobilazan deo ozbiljnijih sistema namenjenih skeniranju s profesionalnim pretenzijama. Od tada je SilverFast otišao mnogo, mnogo dalje...Pojava kućnih skeneraKada uporedimo današnje uređaje s prvim ”drum” skenerima, prvo što vidimo jeste minijaturizacija. Dok je ”dobošarima” trebao prostor dve omanje sobe, današnji skeneri, čak i oni A3 formata, nisu teži od tridesetak kilograma i zauzimaju deo prostora na radnom stolu. Takođe, nema više šetanja, niti montiranja materijala na bubnjeve, korišćenja imerzionih ulja – sve je postalo nekako lako. Ipak, pojava ”kućnih” skenera dovela je do nestajanja zanimanja reprofotograf i skenerista. Masovna produkcija dovela je do drastičnog pada ...

Pročitajte više ...

Uticaj temperature i vlažnosti vazduha na trajnostNažalost, stanje arhiva fotografija svuda u svetu pa i kod nas jeste takvo da se kolekcije čuvaju u običnim prostorijama gde se koliko-toliko vodi računa samo o vlažnosti vazduha. Većina muzeja nema klima uređaje unutar svojih arhivskih zbirki, a o specijalnim zamrzivačima neophodnim za ovakvu vrstu čuvanja možemo samo da sanjamo. Uticaj temperature jasno se vidi na tabeli. Kao osnov uzeta je vlažnost vazduha od 40 odsto. Potrebno je napomenuti da se ona naizgled neverovatno duga trajnost može postići samo ako je materijal stavljen na hladno odmah nakon razvijanja. Kao neizostavni deo arhiva, pored brige o trajnosti neophodno je brinuti i o ”metadata” podacima, to jest osnovnim podacima tipa ko, kada, gde, jer se ovi podaci upisuju na najraznovrsnije načine, bez razmišljanja da hemijske olovke blede brže od filmova. Uticaj okolinePored ovih parametara neophodno je napomenuti da se trajnost snimljenog ...

Pročitajte više ...

Za duplericu 4Devedeset devet procenata žalbi u štamparstvu zasnovane su na lošoj reprodukciji tonova kože. Iako je jako teško reprodukovati ton tena, postoje procesi koji pomažu da se postignu bolji rezultatiNajkvalitetnija reprodukcija boja zahtevan je i mukotrpan posao koji zahteva dosta znanja, vremena i živaca. Čak i u studijskim uslovima s kontrolisanom temperaturom (boje) osvetljenja jako je teško reprodukovati tonove s velikom tačnošću. Pored usklađene ”kelvinaže” temperature svetla i belog balansa pri snimanju, potrebna je tačna ekspozicija i korišćenje kolor karti koje imaju poznate vrednosti, kao što su IT8, ColorChecker i slične. Danas se mogu pronaći relativno povoljno, te se uz dodatnu investiciju, tj. kupovinu softvera za kreiranje kolor profila (kao što je npr. ProfileMaker) i spektrometra, postižu najkvalitetniji rezultati. Jedna od velikih prednosti jeste kvalitetan i kalibrisan ...

Pročitajte više ...

Jedno od najvažnijih pitanja u fotografiji jeste kako pomoću nje preneti sopstveni stav o stvarnosti koja nas okružuje. Bez tog stava, fotografija koju snimimo zapravo i nije naša. Ona je proizvod fotoaparata, popularnih tehnika i pravila, a ne uma. Da bismo znali kako da taj stav upišemo u fotografiju, prvo ćemo videti kako da ga pročitamoČitanje fotografijeKada posmatramo fotografiju, prvo ćemo uočiti njene formalne kvalitete: motiv, kompoziciju, ton i kontrast. Verovatno ćemo formirati neko opšte mišljenje – da li nas fotografija privlači ili ne. To je prvi stepen našeg čitanja fotografije kada na nas deluje mahom nesvesno, pojedinačnim i grupnim simbolima, i proizvodi određene emocije. Te emocije su specifične za svakoga od nas jer su i naši ”sistemi za čitanje” vrlo kompleksni i uslovljeni brojnim faktorima: obrazovanjem, vaspitanjem, iskustvom, psihičkim stanjem, ekonomskim, verskim, političkim i ...

Pročitajte više ...