Press Photo Srbija 2008 -
Iako bismo svi mi rado rekli da su burna vremena iza nas, vatra, kamenice, tenkovi, pancirna odela i pendreci na fotografijama iz novina demantuju nas svakodnevno. Pored tih, očiglednih dokaza, i fabrike u raspadanju, te siva i nimalo optimistična svakodnevica govore nam da je kriza naša dugogodišnja stvarnost. Neko bi rekao da je to raj za fotografe, jer su dešavanja (većinom konfliktna) mahom fotogeničnija od običnog, svakodnevnog života. Ovogodišnji konkurs Press Photo Srbija pokazao je upravo suprotno – svakodnevica može biti veoma zanimljiva i fotogenična, naročito kada je snimljena u formi reportaže. Slobodno se može reći da su ove godine reportaže nadmašile pojedinačne fotografije po kvalitetu i novim pristupima novinskoj fotografiji. Zbog toga ne treba da čudi mali broj fotografija iz aktuelnog dnevno-političkog života u odnosu na reportaže iz umetnosti, sporta, svakodnevnog života...
Od osamnaest mogućih nagrada u sedamnaest kategorija (jedna za pobednika celokupnog konkursa), žiri je dodelio samo pet nagrada, uključujući i nagradu za najbolju fotografiju za prošlu godinu. Od preko 1.500 pristiglih fotografija, za izložbu je odabrano tek stotinak. Za ovakav pad kvaliteta ne postoji jedan univerzalan odgovor, jer se razlog može naći na više nivoa.
U čemu je problem
Fotoreporteri se najčešće žale na loš odabir fotografija urednika fotografije, koji ih posle dužeg vremena demorališu. Takođe, organizacija snimanja svodi se na petnaest minuta do nekoliko sati posvećenih nekom događaju, što apsolutno nije dovoljno da se bilo šta ozbiljnije uradi. Nedostatak novca igra presudnu ulogu, ali bitan elemenat predstavlja i sveopšta nezainteresovanost za kvalitet i drugačiji pogled na već ustaljene teme. Problem leži i u nepostojanju časopisa koji bi podržavali dobru novinsku fotografiju, objavljivali reportaže i, uopšte, shvatili vrednost fotografije, kako u ilustrativnom smislu tako i u njenoj dokumentarnosti i istorijskom značaju.
S druge strane, neangažovanost fotografa i njihova apatija u potpunoj su suprotnosti s težnjama svakog fotografa – bilo amatera, bilo profesionalca – da stalno napreduje i razvija se kao autor. Ponekad je dovoljno ostati pet minuta duže na nekom dešavanju ili o svom trošku organizovati snimanje o vrlo zanimljivim životnim pričama, koje su svuda oko nas: u našoj zgradi, na ulici, u susednom gradu, selu...
A rešenje
Nedostatak edukacije ili loša edukacija direktno se odražavaju na novinskoj fotografiji, tj. na njenom kvalitetu. Pre svega, ona je najviše izložena našim pogledima, pa, samim tim, i sudu. Poznato je da je većina fotoreportera samouka, što svakako ima svoje nedostatke u početku rada; međutim, u novinskoj fotografiji najvažnije je iskustvo i konstantna prisutnost na svim važnijim događajima, ali i istraživanje raznih tema i priča. U današnje vreme, internet značajno olakšava edukaciju; dovoljno je gledati i proučavati fotografije stranih agencija i fotoreportera, pratiti trendove, otkrivati nove pristupe. Takođe, svaki fotograf, posebno fotoreporter, mora da ima vrlo dobro opšte obrazovanje, da je dobro obavešten o aktuelnoj situaciji i da odlično poznaje kulturu i umetnost kako bi mogao svakoj temi da priđe na što kompleksniji način. Fotografija nije samo autorsko delo, ona je ogledalo društva, nivoa svesti i kulture jedne nacije, a, samim tim, ona je naša direktna refleksija.
Stav autora
”Point of view” iliti stav autora prema onom što radi (fotografiše) jeste nešto što se podrazumeva ali što naše fotografe izgleda ne opterećuje mnogo, naročito kada su u pitanju dnevno-politička dešavanja. A taj stav upravo je ono što neku fotografiju čini autorskom, jedinstvenom i drugačijom od ostalih. Građenje tog stava dugogodišnji je proces i zbir je mnogih faktora, od kojih je većina navedena. Za početak, treba imati želju da se nešto promeni, uradi drugačije, dostigne određeni nivo, a da se zatim taj nivo održi i na kraju prevaziđe. Putujuća izložba Press Photo Srbija jedna je od najposećenijih u zemlji, a ove godine posetiće i brojne evropske gradove. To je jasan pokazatelj velike zainteresovanosti publike za novinsku fotografiju, koja je uvek aktuelna, ”živa” i direktno povezana s nama samima.
Umesto razbijenih klanova fotoreportera, koji nekada deluju i jedni protiv drugih – ali najviše protiv sebe samih – neophodan je jedinstven nastup kako na dnevnoj sceni, kroz svakodnevni rad, tako i kroz izložbe, seminare, radionice... Fotografima uglavnom ne valjaju organizator, žiri, urednici fotografije, postavka izložbe, nemaju vremena ili volje da se angažuju... Sve su to bezpotrebni izgovori kada je u pitanju lična afirmacija i razvoj svakog od nas pojedinačno, pa samim tim i razvitak naše fotografske scene uopšte.
I. Tomanović
© Marko Đurica
1.500 ljudi dobilo je američki pasoš 23. 9. 2008. u Tusconu, Arizona, SAD
NAGRADA – UMETNOST REPORTAŽA
© IGOR PAVIĆEVIĆ/PRESS
Beograd, 12. 6. 2008. Narodno pozorište u Beogradu – život baletskog ansambla iza scene
