Nikon P90 - Od totala do detalja

26–624
Nikon Coolpix P90 je tipičan predstavnik svoje vrste. U pitanju je evolucija modela P80, koja svaku brojku u specifikacijama podiže za još malo. Kao i većina sličnih uređaja, i P90 je izgrađen oko objektiva, ali pošto se radi o neverovatnih 4,6–110,4 mm (35 mm ekvivalent 26–624 mm), to dobija jednu sasvim novu dimenziju, jer je objektiv smešten u tubu koja je u potpunoj nesrazmeri s ostatkom fotoaparata; međutim, to uopšte nije mana – P90 izgleda prilično opako i ozbiljno. Ozbiljnosti svakako doprinosi i veoma dobar kvalitet izrade, o kome se mogu napisati samo reči hvale, i pored činjenice da se radi o plastici. Delovi su uklopljeni savršeno i nema nikakvih ugibanja i krckanja kad se fotoaparat uzme u ruku. Ergonomija je na prilično visokom nivou, s malim ali udobnim rukohvatom i gumiranim mestom za palac sa zadnje strane. Ono što me je posebno oduševilo jeste odsustvo kontrola s leve strane fotoaparata; to znači da je P90 moguće apsolutno udobno koristiti jednom rukom, što u mnogim situacijama zaista pomaže.

Pokretan displej
Nikon P90 ne može se dičiti velikim brojem spoljašnjih kontrola i za dobar deo podešavanja mora se otići u meni, ali sve ono najbitnije nalazi se pod prstima, uključujući i neophodni kontrolni točkić. Da bi se fotoaparat kontrolisao, poželjno je videti šta se u stvari podešava, a za to su zadužena dva displeja. Jedan veliki, pokretni, i mali, od milošte nazvan elektronsko tražilo. Nažalost, ni jedan ni drugi ne mogu se pohvaliti nekim kvalitetom. Veliki displej, dijagonale tri inča s 230.000 piksela, može se podići ili spustiti, i to olakšava fotografisanje u ”kama sutra” stilu, tj. situacije kada fotoaparat mora da bude nisko ili visoko iznad glave. Iako oštar i svetao, displej se prilično loše vidi na suncu, i u tom slučaju je neophodno koristiti elektronsko tražilo, koje konstrukcijski nije baš najsjajnije rešeno i teško ga je koristiti zajedno s dioptrijskim naočarima pošto svetlo koje ulazi sa strane veoma smeta...

Srđan Abdee Abdijević