Ma koliko pažljivo eksponirali našu fotografiju, čak i uz korišćenje histograma u fotoaparatu, dodatna obrada na računaru biće u najvećem broju slučajeva neizbežna. Svaki ozbiljniji program za obradu fotografija opet će sadržati histogram, jer je on osnovno sredstvo opisa slike ”digitalnim jezikom”

Paleta Histogram – statistika na dlanu
Mora se priznati da korisnici ne snose u potpunosti krivicu za činjenicu što se paleta s histogramom uglavnom zanemaruje pri obradi fotografija. ”Adobe” se ”potrudio” da tako bude, ostavljajući škrte informacije o ovoj korisnoj alatki. Istina je da vam ona neće uvek biti potrebna, ali bilo bi lepo znati šta sva ta statistika predstavlja u trenutku kada nam podaci zaista zatrebaju. Nažalost, iz Photoshopovog sistema pomoći nećete puno saznati, a čak i knjige koje nastoje da se nametnu kao nezamenljivi vodiči kroz ovaj moćni program nemaju nikakvo dodatno objašnjenje za statistiku koja se pojavljuje u ovoj paleti.

Histogram koji na početku vidimo u paleti jednostavnog je izgleda, bez dodatnih informacija, i on opisuje samo prosek osvetljenosti svih kanala. To je takozvani Compact View – kompaktni izgled. Više informacija dobićemo kada u paleti izaberemo Expanded View. Ovim izborom iznad grafikona pojavljuje se polje za izbor prikaza pojedinačnih kanala, ili svih zajedno (colors), a možemo izabrati i prikaz opšte osvetljenosti fotografije – to je takozvani luminosity histogram. Ispod grafikona dobijamo statistički izveštaj koji ćemo ovde pokušati da razjasnimo (uokviren tekst).
Aktiviranjem stavki All channels View i Show Channels in Color (slika 2) dobijamo izgled histograma pojedinačnih kanala. Kontrola primarnih boja od izuzetne je važnosti pri manipulaciji fotografijom. Postoje karakteristične situacije s kojima morate biti upoznati kako biste izbegli zamke gubitka detalja u crvenoj, zelenoj ili plavoj boji. Jedna od tih situacija prikazana je na našem primeru. Automatsko određivanje balansa bele boje pod veštačkim osvetljenjem, čak i kod najboljih profesionalnih modela fotoaparata, daleko je od savršenog. U takvim uslovima boja u nekom od kanala (najčešće crvenom) često izgubi detalje, što se veoma lako može proveriti uvidom u odgovarajući kanal histograma.
Ako snimate samo u .JPEG formatu, ovakva greška neće moći da bude popravljena nikakvom Photoshopovom magijom. Korekcija sličnih slučajeva jedino je moguća sa RAW formata. Ali, uvid u pojedinačne kanale omogućiće vam da kontrolišete doziranje kontrasta i zasićenja boja, tako da očuvate detalje koji u njima već postoje. Često se dešava da se početnik u digitalnoj obradi fotografija zanese i pretera sa zasićenjem boja na nekom lepom pejzažu, i tako uništi detalje na nebu (plavi kanal) ili u predelima obraslim zelenilom (zeleni kanal). Pre nego što krenemo na manipulaciju histogramom, da odgovorimo i na ono pitanje koje verovatno kopka većinu čitalaca: šta će nam statistika? Kakva je korist od brojeva kada se slika već može interaktivno korigovati? Pretpostavimo, zarad odgovora, da vam je na nekoj fotografiji potreban viši kontrast. Statistika će vam precizno pokazati koliko viši on može biti, a da pri tom ne naruši ”prirodan” izgled slike u oku posmatrača. Naravno, ova granica prirodnog izgleda se može preći, ali onda zalazimo u domen efekata, koji opet imaju drugačiju logiku. Efekti moraju biti plod kreativnog razmišljanja, moraju imati svrhu i smisao. U protivnom, oni će posmatraču izgledati banalno i biće tretirani kao greška...

Ljubomir Zlatanović