Ovo je svakako jedna od tema u kojoj se svaki fotograf ”oprobao”. Deluje lako, svima pristupačno, a možete ga snimiti gotovo s bilo kakvom fotografskom opremom, ali, da li je baš sve tako? Upravo ta dostupnost temi i lakoća izvedbe dovode do mnoštva vrlo sličnih fotografija jer snimiti sasvim drugačiji, jedinstven pejzaž deo je dugog fotografskog procesa

Šta je dobar pejzaž
Za početak, dobar pejzaž ne znači obavezno i lep pejzaž. Pre svega, mora u sebi da nosi neku priču: odnos elemenata u prirodi (voda, zemlja, nebo, planine...), koji će na podsvesnom nivou govoriti o našim međusobnim odnosima. Ako se prisetite bajki koje ste, sigurna sam, čitali u detinjstvu, videćete da priroda uvek ima velike moći preko kojih upravlja sa svima nama (vetar, reka, more, planina, trava...). Iz prirode nastaju i alegorijski likovi koji simbolišu ljudske osobine. I stari Grci imali su božanstvo za svaku od prirodnih pojava, što dovoljno govori o tome koliko su cenili prirodu iz koje su potekli.
U savremenom društvu, beton, čelik i staklo postali su sinonim za modernog čoveka, pa se tako i pejzaž tretira kao ”staromodna”tema koja pripada tradicionalnim tehnikama i davno zaboravljenom ”zonskom sistemu” Ansela Adamsa! Interesantno je napomenuti da je on možda jedini fotograf koji je ceo svoj fotografski opus posvetio pejzažu. U današnje vreme jedan od najpoznatijih ”pejzažista” jeste Amerikanac Michael Kenna, koji u svom radu objedinjuje umetnost zanata koju je zagovarao Ansel Adams i lirski pristup koji je njegovo delo doveo do nivoa fotografske poezije.

Pejzaž – priča o nama
Mnogi pejzaž smatraju kontemplativnom temom jer on skoro nikada nije rezultat trenutne inspiracije, jednog usamljenog momenta, već je plod istraživanja, dugog obitovanja na jednom mestu tokom kojeg fotograf i njegov motiv stvaraju duboke veze. Fotograf pejzaž istražuje, dugo ga posmatra, pokušava da razotkrije njegovu magičnu privlačnost i, neretko, fascinantnu lepotu. Snimati pejzaž ne znači samo beleženje datog stanja ili traženje harmonije između brojnih elemenata koje svaki pejzaž sadrži. Ono što ga čini jedinstvenim jeste to što govori o nama samima, što u alegorijskom smislu predstavlja svakog od nas. Naš zadatak jeste da pronađemo TAJ pejzaž, da pronađemo sebe u nekom pejzažu koji ćemo kasnije pronalaziti svuda oko nas, bez obzira na to gde se nalazimo. Posle određenog vremena primetićete da sve vaše fotografije liče jedna na drugu bez obzira na to što su snimljene na sasvim različitim mestima...

Ivana Tomanović