Šta je to širokougaoni objektiv? Nije dovoljno da objektiv ima žižnu daljinu kraću od normalne, nego je bitno da pokriva celo polje slike na filmu ili senzoru da bi se zvao širokougaoni. To sigurno nije lak zadatak. Kod teleobjektiva trebalo je da se u vidnom polju izabere isečak koji pokriva film ili senzor, ali kod širokih objektiva konstruktori su imali problem koji nije bilo lako rešiti

Da se mnogo ne bavimo istorijom, samo da napomenem da je u početku za format 24 x 36 mm (”Leica” for-mat) objektiv od 35 mm već smatran širokougaonim, a retki su bili oni koji su mogli da pribave objektiv od 28 mm, tzv. ”superširokougaoni”. S pojavom refleksnih fotoaparata ovaj problem postao je još teži. Objektiv je trebalo da ima kratku žižnu daljinu, ali pri tom je morao da oslobodi prostor u kom se kreće ogledalo fotoa-parata. To na prvi pogled izgleda kao da tražite cipelu koja je iznutra broj 47, a spolja broj 42! Malo pomalo, optička industrija pronašla je takozvane ”retrofokus” objektive i njihova ponuda postala je ogromna. To su objektivi koji se nalaze dalje od filma, odnosno senzora, nego što je to njihova žižna daljina. U sadašnje vreme – vladavine jednookih refleksnih fotoparata, to su praktično svi objektivi koji nam stoje na raspolaganju.
Kada nema ogledala, optički inženjeri mogli su da prave onoliko kratke objektive koliko su želeli. Kome je u prošlosti trebao široki ugao, morao je da se oprosti od ogledala, tj. od refleksnog fotoaparata. Ti objektivi koji nisu bili retrofokusni i dalje imaju jednu veliku prednost nad retrofokusnim: slika koju daju geometrijski je ispravnija od slike koju daju retrofokus objektivi. Na mom Hasselbladu SWC imam objektiv od 38 mm čija je distorzija od svega 1,5 promila, a to je još nedostignuta vrednost za retrofokusne objektive. Situacija je postala malo bolja s pojavom malih digitalaca kao što je Panasonic Lumix LX3, koji ima najkraću ekvivalentnu žižnu daljinu 24 mm, a objektiv je svetlosno vrlo jak 1:2, pravljen s asferičnim sočivima i nema izraženu dis-torziju. Verujte mi da sve češće vidim sebe s malim Panasonicom, dok moj lepi D-SLR ”sedi” kod kuće. Ova 24 mm su već dobra ekvivalentna žižna daljina za širokougaoni objektiv.
Da na kraju objasnimo koje objektive svrstavamo među široke: to su objektivi koji pokrivaju pun format, čija se ekvivalentna žižna daljina kreće od 35 mm pa naniže. Dokle naniže? Dok se može. Najkraća meni poznata ekvivalentna (fiksna) žižna daljina retrofokusnog širokougaonog objektiva jeste 13 mm, a najkraća kod zum objektiva je 12 mm. Možda neko zna za kraću. Prilično je dostupna ekvivalentna žižna daljina od 18 mm (12 mm za APS format senzora) i ima brojnih objektiva razumne cene koji daju takve vrednosti. Za nerefleksne fotoaparate oduvek smo imali odlično korigovane širokougaone objektive, ali procenat takvih fotoaparata u upotrebi danas je vrlo mali.
Ako nemate iskustva, verovatno će vas prvi koraci u širokougaonom području razočarati. Čućete od svojih kolega da širokougaoni objektivi imaju veoma veliku perspektivnu distorziju. Ovo je samo delimično tačno. Perspektiva slike zavisi samo od daljine i pozicije s koje se snima. Ako biste uporedili isečak slike snimljene širokim objektivom, s identičnim isečkom snimljenim teleobjektivom, videli biste da je perspektiva identična. Jedino što se sa širokim objektivom prilazi bliže predmetu, pa zbog blizine dolazi do sasvim prirodne pojave: jake perspektive. Isto tako, najmanje nakretanje fotoaparata naviše ili naniže proizvodi vrlo izražene rušeće ili dižuće linije, koje se moraju naknadno ispravljati. Sada postoje moćni softveri koji ispravljaju sve moguće distorzije, kako one koje nastaju zbog perspektive, tako i one koje daju određeni objektivi...

Svetislav V. Dragović