Olympus E-620
Poboljšani autofokus: Autofokusni sistem poboljšan je i sada umesto tri ima sedam autofokusnih polja, čime je postignuta bolja pokrivenost centralnog dela kadra nego što je to ranije bio slučaj. Pet centralnih polja ima krstasto orijentisane senzore (osetljive na horizontalne i vertikalne detalje), a moguća je i fina kalibracija auto-fokusa prema telu ili objektivu. Kada su svetlosni uslovi loši, kao pomoćno svetlo za izoštravanje koristi stroboskop ugrađenog blica koji se mora prethodno podići, a u automatici i nekim programima sa scenama on se automatski aktivira. Bilo bi mnogo bolje da ima poseban AF osvetljivač. Može da napravi četiri snimka u sekundi u punoj rezoluciji, ali samo do 5 fotografija u RAW formatu, i nakon toga moramo malo sačekati da se fotografije snime na memorijsku karticu.
Živi prikaz slike na displeju danas je standardna opcija kod većine D-SLR fotoaparata, pa je tako i kod E-620. Kada se koristi ovakav način fotografisanja, može automatski da izoštrava na dva načina. Kod jednog se koristi autofokusni senzor u trenutku pre nego što će se snimiti fotografija, gde se ogledalo za trenutak spusti i obavi izoštravanje. Drugi način koristi LiveMOS senzor i zasniva se na detekciji kontrasta, a omogućava jednostavnije izoštravanje slike subjekta jer nema potrebe da se ogledalo spusti u donji položaj radi izoštravanja. Još jedna velika pogodnost ovog sistema jeste u tome što omogućava korisnicima da odmah vide efekte rada autofokusa. Može da izoštrava u svakoj tački kadra pomeranjem autofokusnog polja, a zahvaljujući opciji ”Face Detection“, prioritet izoštravanja stavlja se na lice. Slika se može uvećati na displeju, videti histogram ili sličice s različitim balansima belog i različitim korekcijama ekspozicije, čime je olakšana kontrola i pre snimanja konačne fotografije. Takođe, ovaj način izoštravanja na osnovu kontrasta ne funkcioniše sa svim objektivima. Poboljšanje je evidentno u ovoj poslednjoj generaciji “Olympusovih” D-SLR fotoaparata, ali opšti utisak kvari to što kod živog prikaza slike nema tihog načina rada i što svaki put kada se napravi snimak imamo karakterističan zvuk rada ogledala. Drugi problem je, kao i kod ostalih D-SLR fotoaparata, da je živi prikaz slike koristan dodatak, ali nije savršena alternativa za dobro staro optičko tražilo jer imamo kašnjenje prilikom fotografisanja, a i potrošnja baterija je veća.
Isto kao i E-30, ima posebne režime rada koje je ”Olympus” nazvao umetnički filtri i oni omogućavaju stvaranje posebnih efekata direktno, u samom fotoaparatu. Nakon fotografisanja u ovim režimima rada fotoaparat troši više vremena za obradu snimljenih fotografija i tada nije moguće napraviti sledeći snimak. Koji ćemo filtar koristiti biramo pre fotografisanja, a na raspolaganju su sledeći filtri: pop-art, meki fokus, bledi i svetli tonovi, svetao ton, zrnasti film i pinhole.
Više piksela: Ima senzor koji je po specifikaciji identičan onom koji ima E-30, a to mu donosi dva miliona piksela više. Procesor za obradu slika koji Olympus naziva TruePic III+, takođe je isti, pa je realno očekivati da kvalitet snimljene fotografije bude vrlo sličan. Fotografije su uglavnom dobro eksponirane, s blagom tendencijom da ponekad budu podeksponirane, kontrast je dobar, boje su živopisne, ali, iskreno, treba reći da je veličina senzora ipak presudna za konačan izgled snimljenih fotografija. Šum je na nivou onoga koji ima E-30 i s višim ISO osetljivostima primetan je uticaj redukcije šuma i gubitak detalja mnogo više nego što je to slučaj kod konkurentnih modela koji imaju APS-C veličinu sezora...
Boris Bjelica
