Miloš Gazdić - Pakao je iza ugla
Predstavljamo vam svet s raskršća dobra i zla, pozitivnog i negativnog. Mesto na kome se ukrštaju različiti pogledi na svet. Na internet stranici pod nazivom ”Hell is round the corner”, Miloš Gazdić prikazuje svoj svet iz mašte, nekad mračan i bizaran, a nekad sasvim otkačen i pun iznenađenja
Nazvan po pesmi pevača Trikija (Tricky) i započet prošle godine na dan koji sujeverni izbegavaju – petak trinaesti, projekat ”Hell is Round the Corner” (Pakao je iza ugla) predstavlja nov prozor u svet stvaralaštva i hodnike života autora Miloša Gazdića. Sâmo ime ovog projekta definiše i svet koji autor pokušava da predstavi. Svet s raskršća dobra i zla, pozitivnog i negativnog. Mesta na kome se ukrštaju različiti pogledi na svet. Džon Milton (John Milton) je rekao: ”Um je svet za sebe i u sebi može da stvori raj od pakla i pakao od raja”. Vođen time, Miloš na sebi svojstven način obrađuje glavnu temu – portret ljudi koji mogu biti pogrešno interpretirani i svrstani u one koji dolaze s ”mračne strane”, bilo da su to ”underground” muzičari, mladi umetnici i dizajneri, siromasi iz Indije, egzibicionisti, ljudi sa margine društva... Putem širokog kruga prijatelja i poznanika, stečenih tokom života u Srbiji i inostranstvu, Miloš lako pronalazi modele, a inspiraciju traži u svemu što ga okružuje. Ljudi koje upoznaje, priče s prijateljima, praćenje velikog broja fotografskih blogova, autorskih sajtova, kao i monografije raznih umetnika, filmovi, i naročito muzika koja ispunjava svaki momenat njegovog života, stvaraju impresije i iniciraju ideje za buduće fotografije. Po njegovim rečima, najveća inspiracija mu je dugogodišnja ljubav njegove muze – Jelene, koja je uvek bila tu da pruži podršku i entuzijazam, daje idejne putanje i informiše ga o dešavanjima i trendovima, jer, kako on smatra, retko ko to zna bolje od nje.
Projekat kao način izražavanja
Sajt www.hellisroundthecorner.com postao je mesto na kom autor objavljuje radove iz istoimenog projekta. Služi, takođe, i kao mesto promocije drugih projekata i serija fotografija. Tu su prikazane i pojedine fotografije snimljene na nekim od komercijalnih zadataka koje svojom temom i izvedbom zadovoljavaju konceptualne i vizuelne kriterijume sajta, kao i neke od starijih fotografija snimljene tokom proteklih dvadesetak godina, koliko se Miloš i bavi fotografijom. Tu su i radovi iz serije ”Faceless”koja predstavlja osvrt na globalizaciju i gubitak identiteta. Ljudi se danas konstantno kriju ispod slojeva lažnih avatara, društvenih maski i virtuelne komunikacije. Kada se tokom boljeg upoznavanja ”ogole”, oni gube svoj identitet i ličnost jer nemaju stvari s kojima bi se poistovetili i koje bi ih izdvojile od drugih, otud su i svi modeli u ovom serijalu prikazani bez odeće i lica su im pokrivena zavojima. Tu su i neki od snimaka s dosadašnjih putovanja po Indiji, gde je u potpunosti očaran ovim potkontinentom načinio više desetina hiljada snimaka. Sve fotografije na sajtu propraćene tekstovima koje je napisao Miloš ili rečima pesama koje ga inspirišu, daju zajedničku sliku o svetu iz kog autor dolazi i u kome obitava.
Posao ili umetnost, ili oboje
”Hell is Round the Corner” nastao je iz autorove potrebe za ličnijim iskazom i nečim bliskim autorovom duhu u odnosu na komercijalne radove. Od svog odlaska iz Srbije pre više od deset godina, Miloš se posvetio komercijalnoj fotografiji, stavljajući lične projekte u senku. To mu nije davalo mira s obzirom na to da potiče iz umetničkih krugova Foto-saveza. Glavni ”krivac” za njegovo bavljenje fotografijom je njegov otac, koji mu je za petnaesti rođendan po-klonio fotoaparat Zenit. Uz njega je došao i aparat za povećavanje i stotinak filmova ”Svema 64”, na kojima je napravio prve snimke. Kasnije, uz savete dragog prijatelja i veoma kritičnog mentora Dragana S. Tanasijevića, počinje da stvara i prva autorska dela, s kojima je početkom i sredinom devedesetih, postizao zapažene uspehe na FIAP-ovim izložbama u zemlji i inostranstvu. Projekat ”Hell is Round the Corner” u Milošu je opet probudio čari koje su se skoro isključivim bavljenjem komercijalnom fotografijom izgubile iz njegovog života i stvaralaštva.
Stav i vizija
Sva snimanja unapred su isplanirana, ali je Miloš, inspirisan situacijom, često spreman da na licu mesta unese promene ili osmisli nešto potpuno novo. U procesu rada ima sluha za ideje modela, kao i ljudi koji ga okružuju, jer dolazeći iz sveta reklame zna da dobre ideje mogu da nastanu u svačijem umu i ne biraju mesto i vreme kada će se pojaviti.
Ističe da se nikad ne trudi da prikaže realnu, objektivnu sliku modela kog snima za svoje projekte, već beleži lični stav i viziju da bi je izneo sudu još jednom subjektivnom faktoru – posmatraču. Smatra to ispravnim pristupom jer fotografija po svojoj prirodi nudi saznanje o stvarnosti, prikazuje realnost. A ona je ponekad dosadna i ružna, pa treba naći skriveno i neobično u običnom ili pogledati na realno iz ne tako realnog ugla. Da bi uspeo da stvara ovakve fotografije, Miloš se trudi da upozna svoje modele, da s njima provede neko vreme ”snimajući” ih bez fotoaparata da bi ih ”osetio” i znao kako da fotoaparatom što bolje obavi ono što smatra svojim umetničkim zadatkom. Trudi se da nađe sopstveni izraz, prevaziđe kliše ističući neočekivane detalje, snagom koncepta ili pak samom obradom fotografije (postprodukcijom).
Svetlo i obrada
Što se tiče same tehnike snimanja, ne postoje pravila. Iako se snimanje komercijalnih fotografija i onih za svoje potrebe razlikuje u tehnici i ljudstvu, stil snimanja gotovo da je isti. Kad god to lokacija dozvoljava, koristi objektive kraće žižne dužine, čak i kada snima portrete, jer voli da u kadar uključi što više ambijenta. Postavka svetla može se okarakterisati kao dramatična, s malim rastojanjima svetla od modela, s očiglednim opadanjem intenziteta svetla, i upotrebom kontrasvetla. I pored toga što najčešće snima s pozadinom u planparalelnom odnosu na objektiv, tj. perspektivom s jednom tačkom nedogleda, trudi se da u dvodimenzionalnoj slici postigne što veću trodimenzionalnost osvetljenjem i postprodu-kcijom u kojoj dosta radi ”dodge” i ”burn” alatima i pojačanim mikrokontrastima. Često snima modela i pozadinu odvojeno i potom radi kompozit od dva-tri, nekad i više kadrova. Na taj način može da prevaziđe probleme izazvane velikim dinamičkim rasponom scene, kao i da eliminiše neželjene senke modela na pozadini, te ukloni ostale suvišne detalje iz snimka.
Najviše mu imponuje kada posle snimanja saradnici otvoreno pokažu želju da budu uključeni u neko novo kreativno putovanje ka nepoznatoj i neistraženoj viziji. Život je konstantno putovanje u kom Miloš ne želi da se zaustavi, već da ide što dalje, u najmračnije i najsvetlije hodnike svog, a možda i vašeg sveta.
Oprema koja stane u foto-ranac
Suprotno komercijalnim snimanjima gde na jednom sni-manju reklamne fotografije u ”Fuse studiju” u Budimpešti, čiji je suvlasnik, može da se pojavi čak deset asistenata, dvadeset modela i statista, gde se radi najskupljom foto-opremom poput Broncolora i Hasselblada, fotografije za ”Hell is round the corner” snimljene su ”Canonovim” D-SLR fotoaparatima i rasvetom koju čine jedan do četiri Canon blica s dodatnom, često improvizovanom opremom. Takav način rada dozvoljava mu da bude veoma ”mobilan” i da ovu kompaktnu foto-opremu nosi na svako od svojih putovanja: u Holandiju, Mađarsku, Srbiju, Sloveniju, Indiju, SAD itd. S obzirom na to da uvek učestvuje u svakom delu procesa nastanka fotografije: od produkcije, snimanja i obrade fotografija, Miloš konstantno istražuje novu opremu, procese, dodatke, filtere i softvere. Kako kaže, mnogo toga je spreman da promeni, ali uvek ostaje dosledan svojim Canon fotoaparatima i Adobe softveru.
Srđan Kalinić
