Nikola Vučemilović - Portret majstora humane fotografije

 Životni i radni put Nikole Vučemilovića predodredio je grad Split – višestoljetna kultura mediteranskog grada, građanskog življenja, kao i nezanemarivo arhitektonsko naslijeđe Reporter ratne mornariceVučemilovića je čista (životna) slučajnost nagnala da se profesionalno počne baviti fotografijom. Još kao maloljetan mladić, u šetnji Narodnim trgom u Splitu na fotografskom studiju ”Dobrinić” uočio je obavijest da se traži naučnik. Iskustva koja je tamo dobio bila su mu solidan temelj za kasnije autodidaktično usavršavanje u mediju fotografije. Nakon što je Dobrinić 1943. otišao u partizane, Vučemilović preuzima i još neko vrijeme samostalno vodi fotografski studio. Te godine biva uhapšen. Nakon kapitulacije Italije i sâm odlazi iz Splita, te se kao fotoreporter priključuje partizanima. U Rijeci 1945. radi snimke oslobođenja grada. Od 1947. radio je kao fotoreporter u redakciji ...

Pročitajte više ...

Fabio Sgroi - Zapisi u dubokoj crnoj

Italijanski fotograf Fabio Zgroi (Fabio Sgroi) pokušava da zabeleži neobična stanja sasvim običnog života, koja razotkrivaju groteskne maske različitih obreda i skamenjena lica ljudi svuda oko nas Lutalica koji traga za neobičnom pričom koju treba zabeležiti i pokazati drugima – mogla bi biti kratka definicija dokumentarnog fotografa, ako se fotograf uopšte može definisati i odrediti. Njegova vizura gledanja uvek je jedinstvena i samo njemu svojstvena, pa takvu vrstu fotografije nazivamo, kod nas slabo poznatim terminom – subjektivnim dokumentom. Ocem subjektivne fotografije smatra se Oto Štajner (Otto Steiner), ali je američki fotograf Robert Frenk (Robert Franck), sredinom dvadesetog veka, utemeljio pristup temi i njenu prezentaciju u ovom specifičnom fotografskom žanru. Šta je to što odlikuje subjektivni dokumentarizam, po čemu se on razlikuje od klasične novinske fotografije, takođe dokumentarne? Sâm naziv ...

Pročitajte više ...

Putopis - Sve boje Provanse

Najbolje vreme za posetu Provanse – najlepše oblasti Francuske, jeste sredina i kraj juna, kada cveta lavanda. Karakteristični pejzaži ovih predela obično sadrže i nepregledna polja rascvetale lavande, sve je u lila boji, prosto se oseti miris. Obišli smo Provansu početkom maja. Tada lavanda nije cvetala, ali je cvetalo skoro sve ostalo Provansa je puna boja. Estetika forme naglašena je jarkim tonovima i to se primećuje na svakom koraku. Kao da je živeti u lepom prostoru punom boja deo nasleđa. Sve deluje skladno: od vinograda, seoskih kuća okruženih cvećem, simpatičnih gradića na vrhovima okolnih brežuljaka. Ostali smo premalo, samo četiri dana, pa su, kako to obično biva kod kratkih izleta, fotografije bile kompromis doba dana, vremenskih uslova i zatečenog trenutka. Najbolje je otići kolima, ili ih iznajmiti. Provansa je prepuna malih gradića koje vredi posetiti, a putovanje krajnje fotogeničnim krajolikom predstavlja doživljaj za ...

Pročitajte više ...