Kupili ste nov fotoaparat...
Za onoga ko je ”zaražen” fotografijom, kupovina novog fotoaparata predstavlja prilično uzbuđenje. Kao za sve u životu, morate se sroditi s njim. Čak i kada sklopite brak s lepom damom, postoji period uhodavanja, zašto bi fotoaparat bio izuzetak? Tu postoje razne mogućnosti: da li vam je to prvi digitalni fotoaparat ili nije, ako jeste prvi, nema problema – počinjete ispočetka, ali ako nije prvi, ostaje pitanje jeste li pre novog fotoaparata imali kompaktni digitalac sa živom slikom na displeju ili ste imali D-SLR

Ako ste imali samo mali digitalac, onda morate pre svega da se naviknete na na zapreminu i masu fotoaparata, pa zatim na mogućnosti kontrole, brojne komande i podešavanja. Ako ste ponovo kupili mali digitalac, iako vam izgleda poznat, od srca vam savetujem da pročitate njegovo uputstvo za upotrebu. Sada i ovi fotoaparati pružaju puno mogućnosti koje u prošlosti nisu postojale. Uputstva za upotrebu mogu pronaći na Internetu, pa retko ko daje knjižicu s detaljima. Kada smo naš divni jezik – kako god da se zvao – razbili na gomilu malih, beznačajnih ”jezika”, niko živi se i ne trudi da nešto ponudi na našem, bilo-kako-zovućem jeziku. Ja sam znao i druga vremena, pa sada gledam i sa ljutnjom i nostalgijom, kako proizvođači nude i fotoaparate i telefone i na petnaest jezika, među kojima nema našeg. No, sve je dobro dok nama, između nas ne treba prevodilac!

Koji problemi vas čekaju?
Za početak, ukazaću na nekoliko problema i predložiti vam neko od mogućih rešenja kada je odabir fotoaparata u pitanju.
Prvo pravilo jeste da ako nemate iskustva s digitalnom fotografijom, ne kupujte D-SLR. Pribavite najpre neki ne mnogo komplikovan kompaktni fotoaparat i na njemu naučite osnovne pojmove. Fotografski deo digitalne fotografije ne razlikuje se od analogne (filma), ali je procesiranje sasvim novo i zahteva malo saživljavanja s novim medijem. Ako odmah nabavite ili dobijete D-SLR, suočićete se s brojnim problemima koji vas mogu frustrirati i učiniti početke u digitalnoj fotografiji blago rečeno neprijatnim.
Ako ste kojim slučajem već upoznati s digitalnom fotografijom i rešili ste da pređete na D-SLR, a pre toga ste koristili fotoaparat na film, onda pogledajte da li su objektivi koje već imate upotrebljivi na digitalnom kućištu iste marke. Ako jesu, onda je jednostavno rešenje da kupite D-SLR fotoaparat te marke.
Rad digitalnim fotoaparatima podrazumeva da umete da radite na računaru – ne morate da budete neki velemajstor, ali morate znati da ”mičete figure”.
Ako ste fotograf koji je stekao iskustvo s nekim ranijim, možda manje komplikovanim D-SLR fotoaparatom, pri nabavci novog modela proverite da li su vam kablovi i baterije (eventualno i rezervne baterije) kompatibilne novom modelu. Ako nisu, može da se dogodi da vam to bude dopunski izdatak. Polovni digitalni fotoaparati se, bar za sada, teško prodaju, odnosno, imaju prilično nisku cenu u odnosu na nabavnu. To je jedan od razloga zašto se češće poklanjaju nego prodaju za male pare.

Kako pravilno podesiti vaš fotoaparat
Pretpostavljajući da ste sve probleme oko nabavke D-SLR fotoaparata rešili, dolazite kući s novim fotoaparatom, lepo upakovanim s kompletom knjiga i možda diskova, a tu je i CD-ROM sa softverom za skidanje fotografija s kartice. Pažljivo otvorite kutiju, žao vam je da bacite tako lepo našaran komad kartona, pa je često ostavite na stranu, kao ”zatrebaće” – neće vam više zatrebati, slobodno je bacite! Sada treba podesiti osnovne parametre na fotoaparatu kako bi on od početka dao dobre rezultate.

Format fajlova Ako otvorite kontrolni meni na displejufotoaparata, pronaći ćete nešto što se zove ”image quality”, tj. ”kvalitet fotografije”. Dobro opremljeni fotoaparati daju više mogućnosti. Šta one znače? Prvo, imate JPEG format. Ovde je važno da zapamtimo da JPEG (ili JPG) format radi sa osam bitova po boji (po kanalu) i da je univerzalno upotrebljiv. Moj predlog jeste da UVEK snimate maksimalnim kvalitetom fotografije (najveći fajl – najmanja kompresija) pošto je lošu fotografiju lako uništiti, a ako napravite dobru fotografiju, ona je slabije upotrebljiva ako je jako komprimovana i time izgubila na kvalitetu. Fotografije koje su snimljene u ovom formatu možete slobodno da odnesete u bilo koju laboratoriju da vam ih izrade na papiru. Preporučujemo vam, takođe, da koristite RAW (sirovi) format. On pruža puno mogućnosti za naknadno podešavanje fotografije, ali ima jednu veliku manu: jedinstven je za vaš fotoaparat, tj. može da ga ”čita” samo namenski napravljen softver, laboratorije ne mogu da ga koriste za izradu fotografija. U časopisu broj 57, od marta 2009. godine, pisali smo o sirovom formatu. Pored RAW i JP(E)G formata, ponekad se nalazi i TIFF format koji je univerzalno upotrebljiv, samo su fajlovi (fotografije) veliki – imaju dosta megabajta – pa se njihov proces obavlja sporije. Kada niste u stisci s vremenom, snimanje u RAW + JPG (najmanje komprimovanom) formatu je preporučljiva postavka, a ako mislite da ćete imati puno fotografija za izradu (svadbe, rođendani itd.), onda je snimanje samo u JPG formatu korisnije, jer nije obavezno da se fotografija mora naknadno obrađivati. Ako putujete i snimate, kombinacija RAW i JPEG koštaće vas prostora na memorijskoj kartici. Za snimke bez velikih zahteva kada je kvalitet u pitanju možete da odaberete samo opciju JPG, pa fotografije možete odmah da skidate s katrice kao gotov proizvod. U tom slučaju treba da koristite JPG s minimalnom kompresijom, tj. s najvećim fajlovima i maksimalnim kvalitetom....

Svetislav V. Dragović