Široko, šire rbilje oko
Kada god prema nekom okrenete objektiv fotoaparata, reakcija onoga koga ste želeli da snimite svodi se na frazu: ”Nemoj me snimati, nisam fotogeničan!”. Krivicu za ovakvo razmišljanje najčešće treba vezati za upotrebu širokougaonih objektiva koji su postali standard prvo na kompaktnim analognim, a potom i na većini kompaktnih digitalnih fotoaparata. Ovo sigurno nije davalo lepe portrete, ali je za sve ostalo bilo veoma dobro i treba reći da su širokougaoni objektivi nezamenljivi u većini slučajeva kada je prostor kritičan

Pojedini fotografi koriste širokougaone objektive kao osnovne i ne mogu da zamisle fotografski rad bez njih. Digitalni fotoaparati razvijali su se zajedno sa zum objektivima. Neizbežni reklamni slogani o tri i više puta optičkim zumovima, nekako su bili više orijentisani ka području teleobjektiva. Često su spominjane i diskutabilne mogućnosti digitalnog zuma tako da je korisnik sticao utisak da je malo toga zanimljivo u korišćenju ozbiljnog, stvarno širokougaonog objektiva. Kao i obično, stvarnost nas uveri u potpuno suprotno, a to je da na turističkim putovanjima često možemo prići objektu, a mnogo ređe se od njega možemo udaljiti. Tada shvatite da moćni zum koji može približiti mnogo toga i nije toliko moćan, da ga veoma retko koristimo i da nam nedostaje široki ugao zahvata koji je često zaslužan za fotografije koje prikazuju kompletne priče. Ako nemate širokougaoni objektiv onda neka od vaših fotografija s letovanja u nekom primorskom gradu mora biti propraćena komentarom: ovo je moja devojka ispred katedrale što vidite po delu vrata iza nje. Snimak stvarno širokougaonim objektivom ne zahteva komentar jer se na fotografiji vide i devojka i katedrala i lep sunčan dan s oblačićima na nebu. Naravno da je ovo banalizovana priča, ali ostaje činjenica da fotografija širokougaonim objektivom ima mnogo kompleksniju i složeniju priču zahvaljujući većoj količini informacija koje su na njoj snimljene, mada ponekad ovo može biti i ozbiljna smetnja.

Širokougaoni objektivi i dubinska oštrina
Mislim da je neophodno na samom početku razjasniti dva pojma koji se konstantno pogrešno interpretiraju i ako niste prethodno čitali ništa o tome, sada, ćete biti zbunjeni i šokirani. Prvi pojam koji se pogrešno predstavlja jeste da širokougaoni objektivi imaju veću dubinsku oštrinu nego teleobjektivi. Drugi je da širokougaoni objektivi imaju sposobnost da istegle perspektivu, a teleobjektivi da je sabiju. Neosporno je da je naš utisak takav, ali ako uporedimo fotografiju snimljenu širokougaonim objektivom s istom scenom snimljenom teleobjektivom (naravno, s dovoljne udaljenosti), primetićemo da su i perspektiva i dubinska oštrina apsolutno iste. Razlika se pojavljuje jedino zbog optičkih, odnosno fizičkih zakona, jer zbog većeg ugla zahvata širokougaoni objektiv zahteva da objektu priđemo blizu, pa je logično da su najbliži objekti ujedno prikazani i kao najveći.

Koliko je široko zaista široko?
Pre bilo kakve priče o objektivima moramo se pozabaviti njihovom podelom na nekoliko grupa, koje su nastale u zavisnosti od toga kolika je žižna daljina objektiva. Svi fotoaparati, bez obzira na format snimka, kao standard imaju takozvane normalne objektive koji odgovaraju (manje ili više) onome što vidimo golim okom. Žižna daljina takvog objektiva odgovara dijagonali snimka, pa je normalni objektiv za format 6 x 6 cm onaj sa žižnom daljinom od 80 mm. Za čuveni ”lajka” format, 24 x 36 mm, ili kako se danas često naziva FX (full frame), normalni objektivi su oni sa žižnom daljinom od 50 mm. Za polovinu ovog formata gde danas spadaju APS-C senzori normalni objektiv ima žižnu daljinu od 35 mm.

Uske ulice grada Rovinja bile su idealno mesto za isprobavanje mogućnosti ”fisheye” objektiva od 16 mm. Ako vam u bilo kom trenutku zasmeta efekat krivljenja linija možete ga veoma lako korigovati unutar dodatka za otvaranje raw fajlova, programa Camera Raw 6.1. Dovoljno je unutar kartice Lens Corrections pronaći mesto Lens Profile i kliknuti na njega. U slučaju da program ne prepoznaje vaš objektiv preostaje vam ručna kontrola.

Još jedna stvar o kojoj se razmišlja tek prilikom prelaska sa APS ili DX formata na FX format jeste krug projekcije koji mora biti veći od snimka. U praksi to znači da objektiv namenjen većem formatu možemo koristiti na manjem, ali ne i obrnuto. Danas postoji velik broj najraznovrsnijih adaptera koji omogućavaju korišćenje objektiva namenjenih srednjem formatu na DX i FX fotoaparatima pa nije retkost videti Hasselblad objektiv na nekom manjem fotoaparatu. Ipak, ovakve mogućnosti ne daju nikakve rezultate u širokougaonom području fotoaparata manjeg formata jer je ekstremno širokougaoni objektiv za srednji format 40 mm što je na nivou normalnog objektiva za format od 35 mm. Sve ovo znači da širokougaoni objektivi najbolje ”rade” na lajka formatu, odnosno FX senzoru, pa ćemo se tokom ove priče prvenstveno držati tih vrednosti. Ako nekome baš zatrebaju vrednosti, namenjene APS formatu, neka iskoristi računanje s faktorom 1,5 ili 1,6. Pravo je mesto za napomenu da preračunavanja uzimaju u obzir veličinu senzora, ali da su perspektivni odnosi isti kod FX i DX objektiva jer je udaljenost objektiva od senzora u oba slučaja ista. U praksi to znači da će izrez koji dobijemo objektivom od 35 mm na FX senzoru odgovarati fotografiji koju ćemo na DX senzoru dobiti objektivom od 50 mm, ali da će snimak imati perspektivu objektiva od 35 mm.
Sada znamo da je žižna daljina popularnog ”normalca”, od 50 mm pa možemo da krenemo dalje u područje objektiva većih žižnih daljina koje nazivamo teleobjektivima. Veoma dobre rezultate pri snimanju portreta daje objektiv žižne daljine od 80 mm, pa se stoga naziva i portretnim objektivom. Jači teleobjektivi služe za fotografisanje udaljenih objekata i mogu imati žižne daljine od 1.000 mm, pa i više, ali o njima će biti više reči nekom drugom prilikom...

Milan Živković