Predrag Vučković - Veliko plavetnilo

Većini razumnih ljudi učinilo bi se suludim da potpuno ispravan fotoaparat potopi u vodu. Ispitivao sam sopstveni razum radeći upravo to, više puta! Jedan od glavnih razloga za tako nešto bilo je beleženje fascinantnog prizora ispod morske površine. Često je to mnogo više od običnog fotografskog izazova

Moderna podvodna fotografija počinje 1957. godine kada je konstruisan prvi vodootporni fotoaparat formata od 35 mm. Žak Iv Kusto (Jacques Yves Cousteau), iako nije pravi izumitelj, prezentovao je ideju Belgijancu Žanu de Vutersu (Jean de Wouters), koji je dizajnirao fotoaparat. Ranih šezdesetih godina prošlog veka ”Nikon” je počeo da proizvodi amfibijski fotoaparat, koji su nazvali Nikonos. Niz blago zamašćenih gumenih prstenova omogućavao je da fotoaparat bude vodootporan. Pre nekoliko godina ”Nikon” je prekinuo proizvodnju tih fotoaparata, a poslednji model bio je Nikonos 5, koji se proizvodio više od petnaest godina. Postoji nekoliko drugih proizvođača koji prodaju podvodne fotoaparate, ali u današnje vreme sve se zasniva na podvodnim kućištima u koja stavljate željeni model fotoaparata. Osnovni motiv ovog žanra fotografije jeste da se podvodni život odnese na površinu. Mnoge ljude interesuje šta to živi i šta se dešava ispod morske površine. Zbog toga podvodni fotograf ima zadatak da zabeleži ovaj skriveni svet na fotografijama i podeli ih s ostalim ljudima. To zahteva određene veštine i tehnike koje se razlikuju od klasičnog fotografskog zanata. Podvodni svet mora se snimati izbliza, za razliku od fotografija divljeg životinjskog sveta na kopnu. Budući da voda prelama svetlost i deformiše oblike, što ste bliže svom motivu, fotografija je manje izobličena. Potrebno je, takođe, i mnogo strpljenja. Naći ćete se u situaciji da pokušavate da snimite ribu, ali ona iznenada otpliva, pre bilo kakvog snimka. Isto tako, voda sadrži mnoge čestice, kao što su planktoni, koji izazivaju gubljenje kontrasta ili oštrine.

Jato riba iznad čuvene olupina broda Yolanda (ceo greben zove se po tom brodu ”Yolanda reef”,      Crveno more, Egipat.

Nekoliko uslova za uspešan podvodni foto-lov
Da bi neko bio dobar podvodni fotograf, mora, pre svega, biti dobar skuba ronilac. Zamislite da pokušavate fotografisati u bestežinskom stanju. Vaš predmet u jednom momentu može plivati iznad vas, a u sledećem ispod. Fotograf takođe može biti u pokretu ukoliko ga nosi neka podvodna struja. Ukoliko želite da poboljšate svoje veštine u podvodnoj fotografiji, morate prvo da ih usavršite na kopnu. Kad dostignete zavidan nivo snimanja fotografija na kopnu, tada je pravi momenat da zaronite i razmislite o kursu podvodne fotografije.

Oprema za podvodnu fotografiju
U podvodnom svetu dogodila se evolucija zahvaljujući digitalnoj fotografiji – nismo više ograničeni na trideset i šest snimaka po filmu i mogućnosti se neograničeno proširuju. Sama pomisao da pod vodom niste mogli da promenite film jednostavno vas tera na razmišljanje kako je zaista bilo teško snimati pod tim okolnostima.
Oduvek sam snimao fotoaparatima u podvodnim kućištima marke ”Sea&Sea”, japanske kompanije koja pravi specijalizovane modele kućišta u zavisnosti od tipa fotoaparata. To su profesionalna kućišta, atestirana za dubine do 60 metara, koja omogućavaju potpunu kontrolu fotoaparata pod vodom. Napravljena su od aluminijuma i precizno su testirana na pritisak. Jedan od najvećih problema s plastičnim i jeftinijim kućištima jeste taj što kad jednom zaronite duboko, sva dugmad na fotoaparatu bivaju utisnuta unutra zbog pritiska, i tako gubite kontrolu. ”Sea&Sea”, ”Subal”, ”Aquatica” i mnogi drugi profesionalni proizvođači podvodnih kućišta koriste posebne opruge koje regulišu problem pritiska, tako da u tom slučaju ne razmišljate o pomenutim problemima.

Moja oprema
Trenutno pod vodom snimam fotoaparatom Nikon D3. Omiljeni objektiv oduvek mi je bio riblje oko 16 mm f/2,8. Najčešće su tu i drugi širokougaoni objektivi: 17–35 mm f/2,8, 14–24 mm f/2,8. Treba imati u vidu da pod vodom postoji faktor uvećanja predmeta od čak 25 posto. Drugim rečima, sve se pojavljuje bliže nego što zapravo jeste, tako da će vam biti potrebni najširi objektivi koje možete naći. Isto tako, objektiv mora da snimi najoštriju fotografiju preko sferne kupole (dom-port) providnog plastičnog dela na samom kućištu. Neki objektivi rade sjajno, kao riblje oko i 17–35 mm, dok recimo 14–24 mm, iz nekog razloga, ne snima oštre uglove pod vodom u kućištu koje koristim. Morate da uklopite svojstva objektiva s vazdušnim prostorom između sočiva i sfere u kućištu, kao i sam oblik sfere. Potrebno je, dakle, malo eksperimentisanja da biste pronašli one objektive koji odgovaraju vašim zahtevima, kućištu i ciljevima koje želite da ostvarite pod vodom. ”Nikon” 105 mm f/2,8 može biti najbolji izbor za makrofotografiju pod vodom ako želite da uočite zaista male detalje.
Pod vodu nosim samo jedno telo i uglavnom koristim karticu od 32 GB (često u oba slota imam po jednu takvu, ali nikada pod vodom nisam iskoristio nijednu celu). To mi daje zaista veliki broj RAW + JPG fotografija (format u kome uvek snimam), što je i više nego dovoljno po zaronu, jer vazduha u boci imam toliko da se vreme pod vodom nikada ne može poklopiti s ovim kapacitetom kartica.

Svetlo pod vodom
Za mene i većinu profesionalnih fotografa blicevi i ambijentalno svetlo među najvažnijim su aspektima podvodne fotografije. Pod vodom je svetlo najbitnije! Čak i kada posedujete odličan fotoaparat, ako nemate blic, možete da zaboravite na kvalitetne fotografije. Voda apsorbuje boje kao što su crvena, narandžasta i žuta. Ovo je razlog zbog koga su fotografije plave ukoliko ne koristite blic ili strob. Što ste dublje, više se apsorbuje boja. Ona, takođe, smanjuje kontrast, boju i oštrinu, pa bi zato trebalo da se fotografiše na rastojanju od jedan metar ili bliže. Morate biti vrlo blizu vašem predmetu fotografisanja.

”Lion fish” ili riba lav. Vrlo atraktivna uz to opasna i otrovna. Pravi izazov za podvodne   fotografe.

Mislim da su trenutno nekoliko proizvođača, među kojima i ”Sea&Sea”, lideri u proizvodnji kvalitetnih bliceve za podvodnu fotografiju. Posedujem tri blica od 250W/s i dva blica od 150 W/s, koje intenzivno koristim (u poslednje vreme sve češće radim sa dva blica na fotoaparatu i dva eksterna s fotosenzorima moje proizvodnje). Neko će postaviti pitanje: ”Da li je toliko svetla neophodno”? Moj odgovor je: ”Ne samo da vam je potrebno ovoliko svetla kad ste na većim dubinama, već vam je potrebno dosta svetla i za male dubine“.
Blic svetla su ručna i izbalansirana na dnevnu svetlost. Po iskustvu podešavate ekspoziciju, a posle uz pomoć displeja fotoaparata fino podešavate sve opcije. Većina modela ima četiri ili više opcija, koje možete menjati okretanjem točkića na samom uređaju. Koristim automatski i ručni balans belog s blicem, što isključivo zavisi od uslova u kojima se nalazim. Na dubini od 4 do 4,6 m gube se osnovne boje. Čak i ako radite na Karibima, gde je odlično ambijentalno svetlo, i dalje ćete imati bolju zasićenost boja koristeći blic da dopunite svetlost. Korišćenjem blica dodatno imate kontrolu nad ambijentalnim svetlom s brzinom ekspozicije koju ste odabrali. Uglavnom ne koristim ispod 1/30 sekunde jer tako sigurno imam oštre fotografije.
Ono što fotoaparat vidi pod vodom nije slika. Oni su dizajnirani da rade u netečnom okruženju i podešeni su da izlažu 18% sive boje, tako da kad ih potopite u vodu i snimate s automatskim podešavanjima, ne dobijate uobičajeni rezultat. Zbog toga sve podešavam ručno, osim autofokusa koji sjajno radi pod vodom, uz pomoćno svetlo dostupno na gotovo svim podvodnim blic uređajima.

Vidljivost pod vodom
Glavno ograničenje za podvodnu fotografiju jeste vidljivost. Svaki dan je drugačiji, svetlo je drugačije, na različitim ste dubinama i različitim lokacijama, s različitim prelamanjima svetlosti u vodi. Naravno, i podešavanja vašeg fotoaparata biće različita u zavisnosti od svih ovih faktora! Vrhunska fotografija svodi se na svetlost. Kod podvodne fotografije, ako bih morao da se odlučim, vidljivost je često bitnija od svetlosti jer gotovo uvek možete kreirati veštačko osvetljenje. Postoji vidljivost koju možete kontrolisati, kao i ona koju ne možete. Ukoliko dospete u blatnjavo područje, jednostavno morate to da prihvatite i da se nosite s tim. U bistrim oblastima takođe treba biti oprezan, jer lako možete uskomešati mulj i napraviti lošu vidljivost uz samo nekoliko loših zamaha perajima. Kada se to desi, morate čekati da se mulj slegne, a pri tom imate vremensko ograničenje zbog vazduha u boci. Odlična navigacija, kretanje pod vodom i zauzimanje prave pozicije pre nego što drugi pomute vidljivost na dnu ponekad su presudni. Iako sam na pojedinim lokacijama više puta fotografisao i dobro ih poznajem, dešava se da po zaronu stvari budu sasvim drugačije ukoliko je padala kiša ili su se promenile podvodne struje. Bitno je imati neki plan, ali morate se i adaptirati na novonastale situacije.

Korišćenje magičnih i crvenih filtra
Magični filtri posebno su napravljeni za podvodno snimanje. Oni filtriraju plavu i zelenu svetlost, čime dozvoljavaju da više crvene boje dopre do senzora fotoaparata. Gubite oko 1 do 1½ blendu korišćenjem ovih filtara. Dobri su za snimanje olupina, grebena i velikih jata riba koje je teško osvetliti strobovima. Rezultati u jarkim, plitkim i bistrim vodama mogu biti sjajni, a nema ni pozadinskog šuma. Sunce bi trebalo da je iza vas, tako da je predmet osvetljen spreda. Podesite ISO tako da imate adekvatan odziv blende. Na dubini većoj od 10 metara crvena boja se gubi i nikakav filtar je ne može vratiti.
Koristite filtre kada je sunčano i u bistrim, mirnim vodama. Snimajte u režimu priorita blende (Aperture Priority) kada objekti miruju, a u prioritetu ekspozicije (Shutter Priority) za objekte u pokretu. Zapamtite da koristite ambijentalno svetlo, a ne strob ili blic. Ugasite blic na fotoaparatu. Još jedan savet – snimanjem širokih uglova najbolje iskorišćavate magične filtere.
Kada sam prvi put na Kajmanskim ostrvima probao ”Magic Filters” zahvaljujući mom velikom prijatelju i pronalazaču istih Alexu Mustardu, shvatio sam mnoge važne aspekte podvodne fotografije i bez njih više ne idem ni na jedno ronilačko putovanje.

Kajmanska ostrva i jedan od njihovih čestih stanovnika – morska kornjača. Fotografija je snimljena iz potpuno neverovatnog i neuobičajenog ugla.

Deset saveta za podvodne fotografe
Upoznajte svoju opremu i odvojte vreme da vežbate rad njom. S povećanjem broja aktivnosti pod vodom, ograničeni ste opremom koju možete da koristite.
Ne morate da kupite najskuplju opremu na tržištu, ali uvek postoje stvari koje vas mogu odvesti na viši nivo.
Za reprodukciju crvene boje snimajte izbliza, do pola metra. Upamtite, svetlost mora da putuje do fotoaparata i nazad, na daljini od 1 m dosta crvene boje se gubi.
Razmišljajte o pozadini i samoj kompoziciji.
Ne prilazite objektima odozgo, već se spustite na njihov nivo, posmatrajte ih neko vreme i polako priđite bliže.
Razmišljajte o idealnoj kombinaciji boja s dobrim kontrastom.
Veoma je važno da pravilno ubacite fotoaparat u kućište i proverite da li dobro zaptiva da ga ne biste pokvasili. Zvuči tako očigledno, ali kada ste u gužvi i kada se spremate da zaronite, propuštate male detalje.
Iako stalno ronim, ipak bih voleo da imam više vremena za vežbanje u bazenu ili nekim bistrim vodama, da se poigram s novim podešavanjima i provežbam svestlosne scenarije kako bih usavršio tehniku fotografisanja pre nego što odem u more ili okean.
Mnogo pomaže ako ste iskusan ronilac.
Budući da su podvodni fotoaparati u današnje vreme dost

upni svima, mnogo ljudi počinje da se bavi podvodnom fotografijom iako nisu iskusni u ronjenju. To može biti veoma opasno!

www.extreme-photographer.com

Predrag Vučković

Potopljeni motocikl na jednoj od najčuvenijih i najposećenijih olupina na svetu Thistelgorm u Egiptu na Crvenom moru jer brod sadrži ceo tovar: motocikle, kamione, automobile.